Biznis koji donosi veliku zaradu, a malo ko ga radi u Srbiji

Uz visoke tro&scaron;kove, stalno održavanje i složen proces proizvodnje, ovaj segment ipak beleži stabilnu potražnju na domaćem i regionalnom trži&scaron;tu.Desetak poljoprivrednih preduzetnika u Srbiji bavi se proizvodnjom trave - tepih staza. Posao je skup i zahtevan, pa se mali broj ljudi odlučuje za ovu vrstu proizvodnje, iako kvadrat tepih trave ko&scaron;ta oko četiri evra.Jedan od retkih preduzetnika, Božidar Lep&scaron;anović iz Golubinaca, ovim poslom se bavi gotovo 20 godina. On je penzioner i kaže da će raditi dokle god bude mogao.&quot;Proizvodnju travnatih tepih staza nisam izumeo ja&quot;, priča Lep&scaron;anović. Tepih trava se na zapadu proizvodi već oko 50 godina.&quot;Ljudi sagrade kuću i pozovu firmu da naruče tepih travu. Pre toga druga firma ukloni &scaron;ut i pripremi teren za postavljanje travnate podloge. Moj posao je isključivo proizvodnja trave, dok sve ostalo rade drugi preduzetnici&quot;, kaže Lep&scaron;anović za Dnevnik.Trava se seje tokom septembra i u prvoj polovini oktobra, kada je setva najpovoljnija, ali može i u martu i aprilu. Tepih travu prodaje &scaron;irom Srbije, kako firmama tako i domaćinstvima, a izvozi je i u Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu. Posle setve, koja se obavlja semenom kupljenim od uvoznika, posejanu travu nakon mesec i po dana neguje i održava obučena radna snaga, &scaron;to predstavlja veoma zahtevan proces.&quot;Sejati travu nije isto &scaron;to i žito. P&scaron;enicu prihrani&scaron;, baci&scaron; ve&scaron;tačko đubrivo i čeka&scaron; da nikne. Za travu treba trud, rad i stalna nega. Bez dobrih bunara i obučenih radnika, koje imam jo&scaron; od početka, ne vredi ni počinjati. Travu treba redovno zalivati, posebno leti. Tada na njivama radi oko 700 prskalica koje tro&scaron;e ogromnu količinu energije, pa je proizvodnja tepih travnatih podloga skup posao. Osim toga, travu treba đubriti, prihranjivati i &scaron;tititi hemijskim sredstvima od &scaron;tetočina, &scaron;to zahteva stalno nadgledanje u ataru. Na kraju dolazi ko&scaron;enje, kada kosačice rade po nekoliko dana bez prestanka. To je jedan od najtežih poslova za radnike u proizvodnji trave. Zato se malo preduzetnika odlučuje za ovaj posao, iako trži&scaron;te postoji&quot;, nagla&scaron;ava Lep&scaron;anović.

Biznis koji donosi veliku zaradu, a malo ko ga radi u Srbiji

0 Komentari