Evropi preti stagflacioni šok: Hrvatska među najizloženijima

Kombinacija usporavanja rasta i ponovnog rasta inflacije stvara neprijatan scenario u kojem ni ekonomije, ni centralne banke nemaju lake odgovore.Evropska komisija već priznaje da će ovogodi&scaron;nje prognoze morati biti revidirane naniže: sukob na Bliskom istoku povećava cene energije, podstiče inflaciju i slabi potro&scaron;nju i investicije. Pitanje koje se postavlja nije samo da li će Evropa izbeći recesiju, već kako će uravnotežiti neophodnu podr&scaron;ku građanima sa strogim pravilima fiskalne discipline koja su ponovo nametnuta.Vi&scaron;i tro&scaron;kovi nafte i gasa povećavaju cene proizvodnje i transporta, &scaron;to smanjuje potro&scaron;nju i usporava investicije. Zato ekonomski komesar Valdis Dombrovskis otvoreno govori o &quot;stagflacionom &scaron;oku&quot; i priprema teren za revidirane prognoze u maju.Zavisni od energenata&quot;U slučaju da se ostvare stagflatorni pritisci, Hrvatska bi bila posebno izložena zbog svoje strukturne pozicije. Već relativno visoka inflacija u poređenju sa prosekom Evrozone ukazuje na prisustvo snažnih tro&scaron;kovnih i uvoznih pritisaka, koji bi se u takvom scenariju dodatno pojačali&quot;, rekao je Sa&scaron;a Drezgić sa Ekonomskog fakulteta u Rijeci.Dodao je da je Hrvatska u velikoj meri zavisna od uvozne robe, &scaron;to znači da se povećanje cena na međunarodnim trži&scaron;tima relativno brzo prenosi na domaće cene, &quot;čime se smanjuje realna kupovna moć stanovni&scaron;tva i povećava neizvesnost u poslovnom sektoru&quot;.&quot;Dodatni sloj ranjivosti proizilazi iz izražene zavisnosti od uvoza energije, &scaron;to hrvatsku ekonomiju čini posebno osetljivom na moguće nove cenovne &scaron;okove na globalnim energetskim trži&scaron;tima, sa direktnim implikacijama na tro&scaron;kove proizvodnje i ukupni nivo cena&quot;, kaže Drezgić.Evropska komisija je ranije prognozirala rast od 1,4 odsto ove godine i 1,5 odsto u 2027. godini, sa inflacijom ne&scaron;to iznad 2 odsto. Međutim, nedavni ekonomski scenariji koje je sprovela Komisija procenjuju da bi rast mogao da se uspori do 0,4 procentna poena ove godine ako se cene energije vrate na nivoe pre sukoba do kraja 2026. godine, prema pisanju Fajnen&scaron;el tajmsa. Ako visoke cene energije potraju duže, usporavanje bi moglo da dostigne 0,6 procentnih poena i u ovoj i u narednoj godini. Inflacija, prema istim modelima, mogla bi da poraste između jednog i 1,5 procentnih poena iznad prethodno projektovanih nivoa.&quot;Usporavanje ekonomske aktivnosti na nivou Evropske unije imalo bi značajne indirektne efekte na hrvatsku ekonomiju, pre svega kroz smanjenu spoljnu tražnju i potencijalno slabije rezultate u turizmu. S obzirom na strukturu ekonomije i njeno oslanjanje na uslužne delatnosti i stranu tražnju, takvi poremećaji bi se umnožili u nizu sektora, sa mogućim posledicama po trži&scaron;te rada, koje bi moglo pokazati znake usporavanja dinamike zaposlenosti i plata u dužem periodu slabijeg rasta&quot;, upozorava Drezgić.Evropska centralna banka (ECB) i dalje očekuje inflaciju od oko 2,6 odsto i rast od 1,9 odsto ove godine u svom osnovnom scenariju, ali u stresnom scenariju cene bi mogle porasti iznad &scaron;est odsto do 2027. godine, &scaron;to je daleko od cilja od dva odsto.Boris Vujčić, guverner Hrvatske narodne banke i od juna potpredsednik ECB-a, upozorio je u nedavnom intervjuu za Blumberg da &quot;ne vidimo stagflaciju, ali se krećemo u tom pravcu&quot;, a koliko će daleko Evropa stići zavisiće gotovo isključivo od trajanja i intenziteta sukoba. &Scaron;to duže rat održava energiju skupom, veća je verovatnoća da će ECB morati ponovo da zadrži ili čak podigne kamatne stope uprkos slabijem rastu, &scaron;to povećava rizik od recesije.Pritisak se već preliva na preduzeća i domaćinstva: vi&scaron;e cene energije povećavaju tro&scaron;kove, smanjuju realne prihode i odlažu investicije, dok poverenje potro&scaron;ača i očekivanja zaposlenosti padaju ispod proseka. Ako se trend nastavi, Evropa bi mogla da uđe u spiralu u kojoj inflacija nagriza realne plate, a slaba aktivnost ometa oporavak.

Evropi preti stagflacioni šok: Hrvatska među najizloženijima

0 Komentari