"Plavo zlato" domaće poljoprivrede: Visoka cena, ali i strogi uslovi proizvodnje

Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Zoran Keserović izjavio je za RTS da je na&scaron;a zemlja prepoznatljiva i u Evropi i u svetu po savremenoj proizvodnji borovnica, kao i da kvalitetno proizvedeni plodovi dostižu visoku cenu.Profesor Keserović, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekao je da su borovnice svetla tačka poljoprivredne proizvodnje u poslednjih 15 godina, a po strukturi izvoza prehrambenih proizvoda voćarstvo se nalazi na prvom mestu.&quot;U izvozu dominiraju i jabuka, malina, smrznuta vi&scaron;nja, kupina i, u poslednje vreme, borovnica kao veoma važna voćna vrsta, čija je perspektiva velika. Dosta smo uradili u tehnologiji proizvodnje jabučastih voćnih vrsta, kao i kod borovnica, za razliku od jagoda&quot;, navodi Keserović.Uslovi podizanja zasadaPrema njegovim rečima, Srbija je jedna od prepoznatljivih zemalja u Evropi, ali i u svetu, u savremenoj proizvodnji borovnice, jer se podižu savremeni zasadi sa kvalitetnim sadnim materijalom, uz povoljne agroekolo&scaron;ke uslove, a berba stiže u vreme kada se zavr&scaron;ava u Portugaliji, početkom juna.&quot;U narednih deset godina, borovnica će biti među deset izvoznih prehrambenih proizvoda, ali treba opreza u izboru uslova za podizanje zasada. Osim hemijske analize na makro- i mikroelemente, mora se uraditi i mehanička analiza zemlji&scaron;ta i vode. Ne sme se napraviti nijedna mala gre&scaron;ka&quot;, ukazuje Keserović.Profitabilna voćna vrsta Napominje, takođe, da će borovnica u narednom periodu biti jedna od najprofitabilnijih voćnih vrsta, a možda i poljoprivrednih kultura.S druge strane, Keserović ističe da je za sadnju borovnice neophodna dobra analiza zemlji&scaron;ta i vode, jer ako sadrže visok pH i karbonate, to će se odraziti na proizvodnju, dok je kvalitetan sadni materijal osnov za kvalitetnu proizvodnju.&quot;Na malim povr&scaron;inama mogu se ostvariti veliki prihodi, možda i najveći od svih poljoprivrednih kultura. U Srbiji čak 40 odsto gazdinstava ima do dva hektara, a oko 75 odsto do pet hektara. Ako bi se borovnica uzgajala u plastenicima, na hektar ili hektar i po, ranije bi rodila i dostigla veću cenu&quot;, obja&scaron;njava Keserović.Osvajanje trži&scaron;taKeserović, takođe, ukazuje da treba izabrati odgovarajući položaj parcela, ali ne u ravničarskom kraju, koji je ove godine pogođen velikim količinama padavina.&quot;Srbija je savladala savremenu tehnologiju i poznata je na svetskom nivou po njenoj primeni. Perspektiva je veoma dobra. Borovnica se može uzgajati i u kontejnerima zapremine od 70 do 80 litara, koji treba da budu perforirani. Na taj način može se kontrolisati i količina navodnjavanja&quot;, kaže Keserović.Ističe, takođe, da je borovnica deficitarna voćna vrsta i da Srbija može brzo osvojiti evropsko i svetsko trži&scaron;te, ali da je treba brendirati i za&scaron;tititi, &scaron;to nije urađeno sa srpskom &scaron;ljivom.&quot;Ako se proizvedu kvalitetni plodovi borovnice, postiže se visoka cena. U izvozu pro&scaron;le godine kretala se između sedam i osam evra. To je prva berba, a postoje i sorte kod kojih se berba obavlja u dva navrata&quot;, zaključuje profesor Keserović.

"Plavo zlato" domaće poljoprivrede: Visoka cena, ali i strogi uslovi proizvodnje

0 Komentari