Šta kad podstanar pobegne?

Međutim, i u ovom biznisu, koji se čini veoma privlačnim i jednostavnim, ima mnogo situacija koje su veoma izazovne.Iako se često govori o velikoj potražnji, odgovori stanodavaca, u anketi koju je sproveo portal 4zida, ukazuju na to da najveći izazov nije izdati stan, već ga izdati pouzdanom zakupcu bez neprijatnih iznenađenja.Najvi&scaron;e glavobolje stanodavcima zadaju podstanari koji pobegnu, a za sobom ostave dugove. Osim ka&scaron;njenja sa plaćanjem kirije i režija, stanodavci kao najveće probleme navode i o&scaron;tećenje name&scaron;taja i opreme, izlazak iz stana pre dogovorenog roka, prekomernu buku i pritužbe kom&scaron;ija i useljenje dodatnih osoba bez saglasnosti.Predsednik Udruženja stanodavaca Srbije Dragan Cvijetićanin za 4zida kaže da se u poslednje vreme sve če&scaron;će de&scaron;ava neprijatna situacija da podstanar bez najave odseli, a da iza sebe osim duga za kiriju ostavi i neplaćene račune i ruiniranu nekretninu. On tvrdi da ugovor o zakupu stana u takvim situacijama ne znači mnogo, jer vlasnici svakako ne mogu da ostvare svoja prava.&quot;Ako se ide na privatnu tužbu, sam proces jako dugo traje. Prvi uslov je da znamo gde je taj zakupac oti&scaron;ao, a mi uglavnom to ne znamo. Podaci iz lične karte ne vrede, jer osoba promeni mesto boravka. Čak i kada sve dospe na sud i proces se zavr&scaron;i pozitivno po vlasnika stana, najče&scaron;će se de&scaron;ava da taj dug ipak ne može da se naplati, jer dužnik ili ne radi ili jednostavno nema sredstava&quot;, navodi Cvijetićanin.Profil &quot;odbeglog podstanara&quot;Shutterstock/fizkesOn napominje da nema nikakvih pravila kada su u pitanju ovi nepredvidivi podstanari, jer se de&scaron;ava da neki od njih redovno plaćaju nekoliko meseci, pa onda odu bez traga, ali i da odmah posle mesec dana, pokupe stvari i odu. Če&scaron;će se, međutim, de&scaron;ava da preko noći napu&scaron;taju stanove koje su zakupili kao name&scaron;tene, dok iz onih koji se iznajmljuju prazni ređe &quot;beže&quot;, jer je to logistički teže, zbog prevoza stvari i njihovog name&scaron;taja.Cvijetićanin kaže da vi&scaron;e prijava stiže iz velikih gradova, dok se u manjim mestima retko de&scaron;ava da se neko tako nekorektno pona&scaron;a, jer nema ni mnogo prostora za to, po&scaron;to se ljudi poznaju. &quot;Odbegli podstanari&quot; najče&scaron;će su, kaže, samci, a ređe parovi ili porodice.&quot;Manja je &scaron;teta ako samo ne plati zakupninu, ali ako mesec dana ili čak vi&scaron;e meseci nije plaćao komunalne tro&scaron;kove, onda to sve ostaje stanodavcu da plati. U gubitku je i za kiriju i za račune, a najče&scaron;će i stan ostavljaju u ruiniranom stanju. Najče&scaron;ći razlog za bežanje je kada se ne&scaron;to u stanu, namerno ili slučajno uni&scaron;ti, kada je do&scaron;lo do o&scaron;tećenja ili nagomilanih tro&scaron;kova komunalnih usluga&quot;, navodi Cvijetićanin.On ukazuje da bi stanodaci bili najsigurniji kada bi uzimali depozit u visini tri kirije, kojim bi mogli da podmire sve potencijalne tro&scaron;kove u slučaju napu&scaron;tanja nekrentine preko noći. Jasno je, kaže, da to danas nema ko da plati, a i da nije fer prema svima onima koji su korektni zakupci. &quot;Obično ljudi gre&scaron;e &scaron;to depozit vežu za cenu kirije, a trebalo bi da ga vežu za cenu komunalnih tro&scaron;kova, da bi se osigurali od nesavesnih podstanara&quot;, smatra Cvijetićanin.Trži&scaron;te zakupa: Od 200 do 660 evra, ali cena nije svePrema podacima sa portala 4zida, prosečna mesečna kirija za trenutno ogla&scaron;ene jednosobne stanove u Beogradu je oko 390 evra, dok su garsonjere oko 310 evra, a dvosobni stanovi se izdaju za oko 660 evra. U Novom Sadu se najmanji stanovi iznajmljuju za oko 275 evra, dok najam jednosobnih ko&scaron;ta kao garsonjera u Beogradu. U Kragujevcu je garsonjera oko 205 evra, a jednosoban stan oko 245 evra, dok je u Ni&scaron;u mesečna kirija za garsonjeru oko 240, a za jednosoban stan oko 270 evra. Shutterstock/AntonGrachevIskustva iz ankete 4zida pokazuju da se dobro izdavanje ne svodi na sreću, već na dobru pripremu. Jasna komunikacija, realna očekivanja, dokumentovano stanje stana i precizan dogovor pre useljenja najče&scaron;će prave razliku između korektnog odnosa i problema. Za stanodavce to znači manje rizika, a za zakupce jasnija pravila i stabilniji odnos.Dragan Cvijetićanin dodaje da nema detaljne evidencije koliko je ovih slučajeva, &quot;odbeglih podstanara&quot;, jer je nekim stanodavcima čak i neprijatno &scaron;to su ispali naivni i izbegavaju o tome da pričaju.&quot;U takvim situacijama im je neretko tužba na poslednjem mestu, jer imaju tro&scaron;kove da stan dovedu u red, a ostali su bez stanarine i sa gomilom dugova, koje moraju da plate da ih ne bi jurili izvr&scaron;itelji. Suđenje dugo traje, nemate sigurnost da ćete moći da naplatite. Imali smo vi&scaron;e slučajeva da su stanodavci to uradili i onda na kraju izgubili vreme i novac, a nisu mogli da naplate dug, jer je osoba nezaposlena ili nema od čega da se naplati. Njih prosto bude sramota i smatraju da nisu smeli da dozvole da ih neko tako nasamari&quot;, obja&scaron;njava Cvijetićanin.Dodaje da se stanodavci nekad čak i te&scaron;e, da je podstanar koji pobegne ipak &quot;manje zlo&quot; od onog koji ne želi da ode iz stana koji je iznajmio, a ne plaća ni kiriju, ni račune. To je tek posebna, i mučna, priča.

Šta kad podstanar pobegne?

4 Komentari