"Uvek je isti san – nestalo mi je dete": Potresne ispovesti majki preplavile mreže

Slučaj nestanka Danke Ilić (2) u okolini Bora potresao je domaću javnost, a kod roditelja, naročito kod majki, uneo nemir. Treći je dan potrage za devojčicom koja je nestala iz majčinog vidokruga u utorak 26. marta, oko 13.45 sati, i od tada joj se gubi svaki trag i glas.Srbija je na nogama i svi se nadamo pronalasku dvogodi&scaron;nje devojčice zbog koje je prvi put u Srbiji pokrenut sistem Amber alert, zvaničnog naziva &quot;Pronađi me&quot;. Građani Srbije i regiona ujedinjeni su u pozitivnim mislima i ne gube nadu, a dru&scaron;tvene mreže preplavljene su ispovestima roditelja koji su pro&scaron;li kroz istu ili sličnu situaciju, kako kažu, kroz najgoru noćnu moru.Donosimo samo neke od potresnih ispovesti koje možete ovih dana pročitati na Tviteru.&quot;Budim se vri&scaron;teći i unezvereno tražeći&quot;&quot;Bili smo na moru, lep apartman u prizemlju. Kuća na brini, predivan pogled, 50-ak stepenika do mora, 15-ak metara visine. Ostala sam sa mlađim, bebom od 17 meseci u kući, da on odspava. Probudio se, ja počela da nas spremam za plažu. U jednom momentu shvatam da ga nema. Zovem, ne javlja se. U panici počnem da ga tražim po svim prostorijama, svaki ćo&scaron;ak, nema ga. Izletim napolje, nema ga. pojurim ka brini, prestravljena se nateram da pogledam je l&rsquo; pao, vraćam se u kuću, sad već uplakana, kad... U taj kuhinjski deo je stavljao igračke od prvog dana, otvarao, zatvarao, prepakivao. Tad je u&scaron;ao unutra i povukao vrata, ja nisam ukapirala &scaron;ta je uradio, ni sad ne znam kako je uspeo. Kad sam ga videla da izlazi, samo sam sela. On sad ima 18 godina.Ja se sve ove godine par puta godi&scaron;nje budim vri&scaron;teći i unezvereno tražeći jednog ili drugog sina. Uvek je isti san &ndash; nestalo mi je dete. Oni već znaju &scaron;ta je, pa kad me čuju, uđu u moju sobu i ponavljaju &ndash; tu smo, majka. I kad se osvestim, budem najsrećnija osoba na svetu.&quot; bili smo na moru, lep apartman u prizemlju. kuća na brini, predivan pogled, 50tak stepenika do mora, 15tak m visine. ostala sam sa mlađim, bebom od 17 meseci u kući, da on odspava. probudio se, ja počela da nas spremam za plažu. u jednom momentu shvatam da ga nema. zovem,&mdash; tanja (@mango_on_diet) March 27, 2024 &quot;Plačem i danas, 27 godina kasnije&quot;&quot;Devedeset i neke u Budvi, ćera imala malo manje od tri godine. Plaža, negde oko 11 prepodne. Žena oti&scaron;la negde, ostavila mi je da je čuvam. Malecka trpa pesak u koficu pomoću lopatice, udaljena od mene nekih dva metra, na desetak metara od vode. Ja čitam ne&scaron;to, mobilni telefoni jo&scaron; nisu bili u upotrebi. Okrenut sam licem prema njoj, tako da čim dignem pogled vidim je &scaron;ta radi. Pročitam nekoliko redaka, podignem pogled, i tako... Pročitam sledeći stav, podignem pogled, nje nema.Od zadnjeg puta kada sam je video, pro&scaron;lo je maksimalno 20-30 sekundi. Gledam levo desno, jo&scaron; nezabrinut, nema je. Ustajem, osvrćem se, ne vidim je. Prilazim mestu gde se igrala, vidim lopaticu, osvrćem se, osećam kako mi se stomak polako steže u čvor. Počinjem da je zovem po imenu, pitam ljude okolo jesu li je videli. Ne. Pro&scaron;lo je manje od minut. Stomak je veličine stegnte pesnice. Počinjem da trčim levo desno i da se derem i zovem je iz sveg glasa. Odlazim do ivice vode, urlam. Stomak je veličine klikera. Trčim naokolo kao si&scaron;ao s uma, pro&scaron;lo je verovatno dva minuta, urlam iz sve snage. Želudac je u procesu sažimanja kao kada zvezda potro&scaron;i nuklearno gorivo i krene da se kolapsira u crnu rupu.Dolazi žena, kažem joj &scaron;ta se desilo, nije me ubila na licu mesta, kasnije će. U sebi se slažem s time, nemam apsolutno nikakvih primedbi na to, osećam da tako treba. Razdvajamo se i krećemo na suprotne strane. Krećem se, ali to nije moje telo, već nečije tuđe koje hoda i dere se. Jedan čovek mi prilazi i kaže da izgubljenu decu drže kod neke bine. Trčim tamo i već iz daljine vidim ćeru kako stoji na bini, zajedno sa jo&scaron; petoro &scaron;estoro izgubljene dece. I dalje drži koficu u ruci. Moje telo ponovo postaje moje, skačem na binu (koja je visine jedno metar i dvadeset), hvatam ju onako uplakanu u naručje, osećam najveće olak&scaron;anje u životu koje sam ikada osetio i verovatno koje ću osetiti ikada.Sreću.Ljubav.Krivnju.Plačem grleći je.Evo, plačem sada ponovo se sećajući svega, 27 godina kasnije. S jedne strane, mogu da zamislim kako se ovi jadni ljudi osećaju, a s druge strane ne mogu da zamislim, jer moj pakao je trajao svega desetak minuta. Devedeset i neke u Budvi, ćera imala malo manje od tri godine. Plaža, negde oko 11 prepodne. Žena oti&scaron;la negde, ostavila mi je da je čuvam. Malecka trpa pesak u koficu pomoću lopatice, udaljena od mene nekih dva metra, na desetak metara od vode. Ja čitam ne&scaron;to, mobilni telefoni&hellip; https://t.co/fg69KKhXye&mdash; Laki21 🐕&zwj;🦺🐱🐾 Stand with your animals!!! (@laki2112) March 26, 2024 &quot;Svakome može da se desi, ne sudite&quot;&quot;Moje &#39;nemajka&#39; iskustvo od pre 20-ak godina. Moj V je imao oko 2 godine, bili smo u &scaron;etnji s prijateljicom i njenim sinom istog uzrasta. Sele smo u kafić u Zmaj Jovinoj, prepodne, nema gužve, sedimo u ba&scaron;ti odmah do ulice, deca se igraju oko prazne stolice između nas. Sklonila sam pogled na 15-20 sekundi da izvadim sokić iz ta&scaron;ne, kada sam pogledala ponovo, V nije bio tu. Prijateljica je u tom trenutku davala ne&scaron;to svom sinu i nije videla gde je oti&scaron;ao. Taj strah, paniku, očaj nikada neću zaboraviti. Nema &scaron;ta nisam pomislila u tih par minuta koliko je trajala agonija. Mislila sam da ga je neko oteo.Ljudi iz ba&scaron;te pored su videli kako panično tražim dete i mahnuli mi. V je plakao između stolova u susednoj ba&scaron;ti (ista boja stolica), neka žena ga je te&scaron;ila, sve se dobro zavr&scaron;ilo. Kako je stigao tako brzo da se izgubi, nikad neću shvatiti, ali, eto, desilo se... I, svakome može da se desi, ne sudite.Sve moje pozitivne želje, nade i misli su upućene maloj Danki i njenim roditeljima, da se ova stra&scaron;na priča srećno zavr&scaron;i.&quot; Moje nemajka iskustvo od pre 20tak godina. Moj V je imao oko 2 godine, bili smo u &scaron;etnji sa prijateljicom i njenom sinom istog uzrasta. Sele smo u kafić u Zmaj Jovinoj, pre podne, nema gužve, sedimo u ba&scaron;ti odmah do ulice, deca se igraju oko prazne stolice između nas. Sklonila&mdash; Sa&scaron;ka (@neprepricljivo) March 26, 2024 &quot;Najveća noćna mora, ni danas sebi ne mogu da objasnim&quot;&quot;Drugi dan vrtića, dolazim po frajera, presvučem mu papuče, vrata vrtića zatvorena no svako toliko netko uđe. Sagnem se da stavim papuče u ormarić, dignem glavu, lika nema. Gledam gde je, kao cool sam, možda se vratio u sobu, nije. Zovem ga, nula bodova. Sad sam već uznemirena, ne verujem &scaron;ta se događa. Gledam vrata, pa nije neko dete pustio da izađe kroz vrata?! Izađem napolje, pitam ženu je l&#39; videla dete, ozbiljno sam u komi jer je mogao na sedam strana, trčim, u glavi mi već da ga je neko ubacio u gepek. Očajna, vraćam se u vrtić i kažem nema mi deteta. Kad odozgo sa sprata silazi frajer i čistačica ga vodi za ruku. Dan danas ja sebi ne mogu objasniti kako je on uspeo otrčati na drugi sprat dok sam ja stavljala papuče.Najveća noćna mora. Iskreno se nadam da će je pronaći.&quot; Drugi dan vrtića, dolazim po frajera, presvučem mu papuče, vrata vrtića zatvorena no svatko toliko netko uđe. Sagnem se da stavim papuče u ormarić, dignem glavu lika nema. Gledam di je, kao cool sam, možda se vratio u sobu, nije. Zovem ga, nula bodova. Sad sam već u klincu, ne&hellip;&mdash; SanchoPanza (@ula27731) March 26, 2024

"Uvek je isti san – nestalo mi je dete": Potresne ispovesti majki preplavile mreže

4 Komentari