Uništa - selo između dve države

Nisam sigurna da je tekst trebao da bude šaljiv, ali ja se slatko nasmejah..Ovo da je neko smišljao teško da bi uspeo..Koja peripetija! Mogao bi Kusta film da snimi..

Lepa reportaza. Iskreno zalim ljude koji zbog lenjosti ili sujete vlasti ispastaju. Ali ste mogli da slikate to mesto, da vidimo kako izgleda???

Slican je primer jednog mesta u Hercegovini odakle sam poreklom ali ipak ne bas ovoliko drastican. Naime to mesto se nalazi u opstini Trebinje, 20ak kilometara od grada kad se krene ka crnogorskoj granici putem ka Niksicu tj.Grahovu preko Zupe Lastvanske. Nakon rata i povlacenja novih granica ostali smo zarobljeni izmedju Crne Gore i Republike Srpske kojoj pripadamo ali da bismo stigli do nasih kuca moramo na granicu, prvo BiH pa onda nekih kilometar medjugranicnog prostora i taman kad stignemo do CG granice izbegavamo je i skrecemo desno te stizemo na odrediste. Vecih problema sem sitnih gluposti sa kojima je upoznat svako ko na dnevnoj bazi ima kontakt sa administracijom bilo koje vrste(ne moze se nidge mrdnuti sto neces na granicu stici) ne bi bilo da do pre par godina nije uveden rezim malogranicnog prelaza. To znaci da samo mestani mogu da ga koriste a mi koji nemamo prebivaliste tamo vec dolazimo povremeno moramo vaditi posebne dozvole da bi stigli do svojih kuca i imanja na kojima su vekovima zivele nase porodice sto retko ko prihvata kao normalno. Ta oblast je inace kao iz najlepsih razglednica, u sumovitoj kotlini jedne planinske recice malo prohladne ali kristalno ciste i prelepe za kupanje koja se uliva u Trebisnjicu, toplih dana a svezijih letnjih noci idealnih za odmor, cistog vazduha i blizine mora i naravno dobrih ljudi hercegovackih. Samo nam ponekad srecu kvare peripetije sa drzavnom administracijom...

Zanimljiv tekst, kao i mesto, a jos zanimljivije da nisu pomenuli da je u selu i zaseocima bilo vecinski srpsko stanovnistvo do ovog rata. A, sada koliko je ostalo, vidimo. Ne da bi se sada nesto ljudi tu vratilo, ali ovakvo izvestavanje jasno pokazuje kako se posle ovog rata formiraju nove normale u ovom delu Bosne i federacije, precutkivanjem potpunim prethodnog stanja ogromnog prostranstva naseljenog 3/4 Srbima, a sada dela federacije.

@Vucija, има и још једно такво место и то исто у Општини Босанско Грахово: Место носи назив Мрачај. То село је инфраструктурно спојено са Стрмицом (која се такође овде спомиње). Мештани све добијају из Стрмице али припадају Босанском Грахову које је са друге стране Динаре. Слична ситуација као код житеља Уништа, само што је село насељено српским живљем

u austriji postoje 4 sela do kojih je moguce stici samo iz nemacke. osim peske po kozjim stazama (a i tu nisam za svako siguran). ta sela su integrisana u nemacki postanski sistem.

U-Ništa. Nego šta?

Јао ово као да је из серије Луд, збуњен, нормалан. Јадни људи што их смарају.

Jako zanimljiv clanak! Iz ovih sam krajeva (HR) ali nikad nisam ni bio u Unistima niti znam puno ljudi koji su bili. Sad znam i zasto...

Nestin i Vizic, slicna ali ne toliko drasticna prica sa Fruske Gore

Dušane slatko si me nasmijao...srpsko stanovništvo nikad nije bilo u većini u Uništima..živili ste u tkz. Donjem selu..nikad nećete prižalit Uništa jel tako?? Tu su uvik Hrvati bili većina,već stoljećima, vi Srbi živite u nekom svom izmišljenom svijetu. Ali Hrvatska vam je uvijek bila dobra, i poslije rata eto provukla je struju do donjeg sela i potrošila puno novaca da bi tom preostalom mještaninu srpske nacionalnosti doveli struju da ima dostojan život. I da se osvrnem na podatak o crkvama. Pravoslavna crkva u Uništima nije bila uništena namjerno, već su je čini mi se čak srpski vojnici nehotice spalili, ali njoj su se bar znali temelji dok je katolička crkva do temelja srušena od strane četničke vojske, kamen nije ostao, isto su napravili sa crkvom u Kijevu. Nova crkva sv. Josipa u Uništima sagrađena je na novom mjestu kraj Doma isključivo donacijama mještana i naš je ponos.I da Uništa su uvik bila i ostat će hrvatska zemlja..di žive hrvati..uvijek smo gravitirali Vrlici, Kijevu i Kninu te Dalmaciji kroz povijest, tu su mještani radili, zaradili svoje mirovine, zasnovali obitelji, ali nema te granice koja će biti prepreka da kad možemo posjetimo svoj rodni kraj.I naravno na Uništa su pozvani svi ljudi dobre volje.

ja sam otamo...kad im kazes da so bosanci oni se hoce potući.. :-(

Zanimljiv tekst, kao i mesto, a jos zanimljivije da nisu pomenuli da je u selu i zaseocima bilo vecinski srpsko stanovnistvo do ovog rata. A, sada koliko je ostalo, vidimo. Ne da bi se sada nesto ljudi tu vratilo, ali ovakvo izvestavanje jasno pokazuje kako se posle ovog rata formiraju nove normale u ovom delu Bosne i federacije, precutkivanjem potpunim prethodnog stanja ogromnog prostranstva naseljenog 3/4 Srbima, a sada dela federacije.

Dušane slatko si me nasmijao...srpsko stanovništvo nikad nije bilo u većini u Uništima..živili ste u tkz. Donjem selu..nikad nećete prižalit Uništa jel tako?? Tu su uvik Hrvati bili većina,već stoljećima, vi Srbi živite u nekom svom izmišljenom svijetu. Ali Hrvatska vam je uvijek bila dobra, i poslije rata eto provukla je struju do donjeg sela i potrošila puno novaca da bi tom preostalom mještaninu srpske nacionalnosti doveli struju da ima dostojan život. I da se osvrnem na podatak o crkvama. Pravoslavna crkva u Uništima nije bila uništena namjerno, već su je čini mi se čak srpski vojnici nehotice spalili, ali njoj su se bar znali temelji dok je katolička crkva do temelja srušena od strane četničke vojske, kamen nije ostao, isto su napravili sa crkvom u Kijevu. Nova crkva sv. Josipa u Uništima sagrađena je na novom mjestu kraj Doma isključivo donacijama mještana i naš je ponos.I da Uništa su uvik bila i ostat će hrvatska zemlja..di žive hrvati..uvijek smo gravitirali Vrlici, Kijevu i Kninu te Dalmaciji kroz povijest, tu su mještani radili, zaradili svoje mirovine, zasnovali obitelji, ali nema te granice koja će biti prepreka da kad možemo posjetimo svoj rodni kraj.I naravno na Uništa su pozvani svi ljudi dobre volje.

Nisam sigurna da je tekst trebao da bude šaljiv, ali ja se slatko nasmejah..Ovo da je neko smišljao teško da bi uspeo..Koja peripetija! Mogao bi Kusta film da snimi..

Јао ово као да је из серије Луд, збуњен, нормалан. Јадни људи што их смарају.

Jako zanimljiv clanak! Iz ovih sam krajeva (HR) ali nikad nisam ni bio u Unistima niti znam puno ljudi koji su bili. Sad znam i zasto...

Lepa reportaza. Iskreno zalim ljude koji zbog lenjosti ili sujete vlasti ispastaju. Ali ste mogli da slikate to mesto, da vidimo kako izgleda???

Slican je primer jednog mesta u Hercegovini odakle sam poreklom ali ipak ne bas ovoliko drastican. Naime to mesto se nalazi u opstini Trebinje, 20ak kilometara od grada kad se krene ka crnogorskoj granici putem ka Niksicu tj.Grahovu preko Zupe Lastvanske. Nakon rata i povlacenja novih granica ostali smo zarobljeni izmedju Crne Gore i Republike Srpske kojoj pripadamo ali da bismo stigli do nasih kuca moramo na granicu, prvo BiH pa onda nekih kilometar medjugranicnog prostora i taman kad stignemo do CG granice izbegavamo je i skrecemo desno te stizemo na odrediste. Vecih problema sem sitnih gluposti sa kojima je upoznat svako ko na dnevnoj bazi ima kontakt sa administracijom bilo koje vrste(ne moze se nidge mrdnuti sto neces na granicu stici) ne bi bilo da do pre par godina nije uveden rezim malogranicnog prelaza. To znaci da samo mestani mogu da ga koriste a mi koji nemamo prebivaliste tamo vec dolazimo povremeno moramo vaditi posebne dozvole da bi stigli do svojih kuca i imanja na kojima su vekovima zivele nase porodice sto retko ko prihvata kao normalno. Ta oblast je inace kao iz najlepsih razglednica, u sumovitoj kotlini jedne planinske recice malo prohladne ali kristalno ciste i prelepe za kupanje koja se uliva u Trebisnjicu, toplih dana a svezijih letnjih noci idealnih za odmor, cistog vazduha i blizine mora i naravno dobrih ljudi hercegovackih. Samo nam ponekad srecu kvare peripetije sa drzavnom administracijom...

U-Ništa. Nego šta?

@Vucija, има и још једно такво место и то исто у Општини Босанско Грахово: Место носи назив Мрачај. То село је инфраструктурно спојено са Стрмицом (која се такође овде спомиње). Мештани све добијају из Стрмице али припадају Босанском Грахову које је са друге стране Динаре. Слична ситуација као код житеља Уништа, само што је село насељено српским живљем

Nestin i Vizic, slicna ali ne toliko drasticna prica sa Fruske Gore

u austriji postoje 4 sela do kojih je moguce stici samo iz nemacke. osim peske po kozjim stazama (a i tu nisam za svako siguran). ta sela su integrisana u nemacki postanski sistem.

ja sam otamo...kad im kazes da so bosanci oni se hoce potući.. :-(