Resavskoj pećini neophodni putevi

Letos sam sa porodicom posetila ovaj predivni kraj. Osmislili smo izlet do manastira Manasije, Resavske pecine i vodopada Lisine jednog vrelog avgustovskog dana. Ono sto je napravila priroda je prelepo, ljudi su ljubazni, ponuda u restoranu pored vodopada je prvoklasna! Iznenadila sam se da ima toliko stranih turista! Ali putevi su losi, puni rupa i neobelezeni! Cak ni putokaza nema, pa putnik namernik mora da se obezbedi kartom ili navigacijom. Za razvoj turizma to je nedopustivo! Srbi ostavite se politickih prepucavanja, zasucite rukave i radite! Niko nam to nece uzeti, ostace nasoj deci, mi cemo biti bogatiji!

Ka velikom broju ovako lepih i značajnih mesta u Srbiji su potrebni putevi.
Ne znam kakva je situacija danas, ali kada sam sa porodicom pre 2-3 godine bila u Đavoljoj Varoši, ono je bilo strašno. Mnogo je takvih bisera u Srbiji, ali vam otpadnu bubrezi dok stignete do njih.

Ma nije valjda da se ništa nije promijenilo!? Naime, tamo negdje davne '85 ili '86 đirao sam s curom vraćajći se s mora 5 dana Srbijom. Prirodne ljepote, manastiri, gradine... I obreli se u despotovačkom kraju, oduševili se Ravanicom i Manasijom, sad još samo da vidimo tu famoznu Resavsku pećinu! Relativno su rani popodnevni sati (za ljeto). Eto puta, eto table. Piše "Resavska pećina 15 km" (ili tako nekako, nemojte me baš sad kačiti za svaku riječ, bilo je to davno). I krenemo mi. Prvih 500 metara rupa na rupi, moj stari R-4 trucka se brzinom od oko 16 km/sat. Komentiramo nas dvoje da će valjda cesta biti bolja, pa nije valjda svih tih 15 ili koliko kilometara ovako... Ali je bilo!!! Cijelih sat vremena milili smo po tim strahovitim rupetinama, definitivno najgora cesta kojom sam prošao u životu (ima i kod nas bisera ali ovo je bilo posebno!) I sad slijedi završni udarac: Dođemo tamo, nigdje ni žive duše. Piše "Resavska pećina" otvorena od, šta ja znam, 9 ujutro do 4 popodne. A sad je recimo 4.10. Ma ja sam htio puknuti od bijesa! Pa što nisu tu tablu postavili na početku ove jezive ceste da čovjek zna barem kad je pećina otvorena! Strašno! Naravno, sad se trebalo vratiti, hahaha, možete misliti u kakvom raspoloženju! Inače, da ne ispadne ovo kao nekakvo pljuvanje po Srbiji, sve je na tom điru bilo super, i zemlja i ljudi. Uživao sam. Pa i ove sličice se nakon toliko godina sjećam s dragošću. Ali, pa valjda je ta cesta (koliko god derutna bila) danas ipak u boljem stanju?!?

I Cerjanskoj pećini (selo Cerje kod Niša) su potrebni putevi. Ona je najduža i najlepša pećina i u exYu.

Put u dužini od oko 2 km koji je obnovljen i uradjen je uradjen samo zato što jePREDSEDNIK SPS-a DESPOTOVAC izlobirao i doneo od ministarstva baš tih 55 miliona dinara , inače gospodin Alimpijević predsednik opštine zajedno sa njegovim kolegama nisu ni dinar uspeli da donesu za taj isti put u njihovom mandatu od 4 godine . A po svemu sudeći neće moći predsednik opštine ni u budućnosti da donese ni dinar našoj opštini. Samo zbog dobrih ljudi iz SPS - Despotovac , je vidjeno tih 55 miliona , trenutna opštinska vlast nije donela NI DINAR ZA TAJ PUT . Ovo govorim da se ne obmanjuje narod time da su predsednik opštine Alimpijević ili bilo ko drugi iz njihove vlasti na bilo koji način zaslužan za put ka resavskoj pećini .

Njaduža u ExYu je Kita Gaćešina, ove godine je izmereno više kanala nego u Postojni.
Naša najduža pećina jeste u tom kraju, ali istočnije - Lazareva sa preko 10km, tačan podatak kad se srede podaci.
Resavska pećina je nešto manje od 900m (manje od jednog kilometra). To što vodiči pričaju o 3.5km nemože niko da potvrdi, u nactrima postoji tih tih 800 i nešto metara. Možda ima više ali mora da se istraži, izmeri i nacrta.

I prirodnim lepotama ne trebaju putevi, nego edukacija i lokalnog stanovništva i turista. Da li su ti koji pominju vodopad Lisine videli u Sloveniji Preričnik, mnoooogo veći i mnooooogo lepši i kakav je put do njega? A on je jedan od pristupačnijih u SLO.
Ne izmišljajte nego učite!

A edukacija mnogo znači, naročito za jame i podzemne vode. Vrlo blizu Lisina (i Jelovačke pećine, poznatije kao Resavska) imate ponor Kločanice, koji je često zatrpan đubretom a do njega ne postoji asfalt! Šta bi bilo da ima dobrog puta?

Nije ni cudno. Nismo glasali za Palmo.

Da da@Nece biti da je najduza pecian u exYU. Do sada je otkrivena u dužini od 6.025 metara dok Postojnska Jama ima 20 570 metara.

Nije ni cudno. Nismo glasali za Palmo.

I Cerjanskoj pećini (selo Cerje kod Niša) su potrebni putevi. Ona je najduža i najlepša pećina i u exYu.

Put u dužini od oko 2 km koji je obnovljen i uradjen je uradjen samo zato što jePREDSEDNIK SPS-a DESPOTOVAC izlobirao i doneo od ministarstva baš tih 55 miliona dinara , inače gospodin Alimpijević predsednik opštine zajedno sa njegovim kolegama nisu ni dinar uspeli da donesu za taj isti put u njihovom mandatu od 4 godine . A po svemu sudeći neće moći predsednik opštine ni u budućnosti da donese ni dinar našoj opštini. Samo zbog dobrih ljudi iz SPS - Despotovac , je vidjeno tih 55 miliona , trenutna opštinska vlast nije donela NI DINAR ZA TAJ PUT . Ovo govorim da se ne obmanjuje narod time da su predsednik opštine Alimpijević ili bilo ko drugi iz njihove vlasti na bilo koji način zaslužan za put ka resavskoj pećini .

Ma nije valjda da se ništa nije promijenilo!? Naime, tamo negdje davne '85 ili '86 đirao sam s curom vraćajći se s mora 5 dana Srbijom. Prirodne ljepote, manastiri, gradine... I obreli se u despotovačkom kraju, oduševili se Ravanicom i Manasijom, sad još samo da vidimo tu famoznu Resavsku pećinu! Relativno su rani popodnevni sati (za ljeto). Eto puta, eto table. Piše "Resavska pećina 15 km" (ili tako nekako, nemojte me baš sad kačiti za svaku riječ, bilo je to davno). I krenemo mi. Prvih 500 metara rupa na rupi, moj stari R-4 trucka se brzinom od oko 16 km/sat. Komentiramo nas dvoje da će valjda cesta biti bolja, pa nije valjda svih tih 15 ili koliko kilometara ovako... Ali je bilo!!! Cijelih sat vremena milili smo po tim strahovitim rupetinama, definitivno najgora cesta kojom sam prošao u životu (ima i kod nas bisera ali ovo je bilo posebno!) I sad slijedi završni udarac: Dođemo tamo, nigdje ni žive duše. Piše "Resavska pećina" otvorena od, šta ja znam, 9 ujutro do 4 popodne. A sad je recimo 4.10. Ma ja sam htio puknuti od bijesa! Pa što nisu tu tablu postavili na početku ove jezive ceste da čovjek zna barem kad je pećina otvorena! Strašno! Naravno, sad se trebalo vratiti, hahaha, možete misliti u kakvom raspoloženju! Inače, da ne ispadne ovo kao nekakvo pljuvanje po Srbiji, sve je na tom điru bilo super, i zemlja i ljudi. Uživao sam. Pa i ove sličice se nakon toliko godina sjećam s dragošću. Ali, pa valjda je ta cesta (koliko god derutna bila) danas ipak u boljem stanju?!?

Letos sam sa porodicom posetila ovaj predivni kraj. Osmislili smo izlet do manastira Manasije, Resavske pecine i vodopada Lisine jednog vrelog avgustovskog dana. Ono sto je napravila priroda je prelepo, ljudi su ljubazni, ponuda u restoranu pored vodopada je prvoklasna! Iznenadila sam se da ima toliko stranih turista! Ali putevi su losi, puni rupa i neobelezeni! Cak ni putokaza nema, pa putnik namernik mora da se obezbedi kartom ili navigacijom. Za razvoj turizma to je nedopustivo! Srbi ostavite se politickih prepucavanja, zasucite rukave i radite! Niko nam to nece uzeti, ostace nasoj deci, mi cemo biti bogatiji!

Da da@Nece biti da je najduza pecian u exYU. Do sada je otkrivena u dužini od 6.025 metara dok Postojnska Jama ima 20 570 metara.

Njaduža u ExYu je Kita Gaćešina, ove godine je izmereno više kanala nego u Postojni.
Naša najduža pećina jeste u tom kraju, ali istočnije - Lazareva sa preko 10km, tačan podatak kad se srede podaci.
Resavska pećina je nešto manje od 900m (manje od jednog kilometra). To što vodiči pričaju o 3.5km nemože niko da potvrdi, u nactrima postoji tih tih 800 i nešto metara. Možda ima više ali mora da se istraži, izmeri i nacrta.

I prirodnim lepotama ne trebaju putevi, nego edukacija i lokalnog stanovništva i turista. Da li su ti koji pominju vodopad Lisine videli u Sloveniji Preričnik, mnoooogo veći i mnooooogo lepši i kakav je put do njega? A on je jedan od pristupačnijih u SLO.
Ne izmišljajte nego učite!

A edukacija mnogo znači, naročito za jame i podzemne vode. Vrlo blizu Lisina (i Jelovačke pećine, poznatije kao Resavska) imate ponor Kločanice, koji je često zatrpan đubretom a do njega ne postoji asfalt! Šta bi bilo da ima dobrog puta?

Ka velikom broju ovako lepih i značajnih mesta u Srbiji su potrebni putevi.
Ne znam kakva je situacija danas, ali kada sam sa porodicom pre 2-3 godine bila u Đavoljoj Varoši, ono je bilo strašno. Mnogo je takvih bisera u Srbiji, ali vam otpadnu bubrezi dok stignete do njih.