Seoski turizam u Srbiji: gde smo?

Gde smo - na resursima?! Kad naši "stručnjaci" i političari pričaju o seoskom turizmu i turizmu uopšte, glavno je da naglase da imamo resurse. Imamo li ih stvarno? Nemamo. Turistički resurs nije bogom dana planina i pusto selo odsečeno od sveta, bez puta, u korovu, blatu i smeću, gde poneka kuća zablešti svojim sjajem, a mi obradovani uzviknemo: "Evo nama seoskog turizma". Za seoski turizam treba učiniti mnogo: s jedne strane određenu sredinu očuvati kao autentičnu, a ujedno obezbediti sve potrebne linkove i instalacije, puteve, elektriku, internet itd., s druge, pod hitno moramo menjati kulturu življenja, stanovanja, odnosa prema prirodi i dr. Onaj ko je prolazio ruralnim predelima Slovenije, Švajcarske, Austrije sigurno će razumeti o čemu je reč. Napose, ne možemo od turiste očekivati da dođe u selo i tu kao kokoška provede sedam, deset ili već koliko dana. Ta seoska destinacija mora biti uvezana sa okolnim zanimljivim destinacijama, gde će turista ostvariti zanimljiv i raznovrstan ugođaj i biti spreman da na svakoj strani ostavi po neku paru, ali i da ponovo dođe i bude tamo gde još nije bio. Takvi turistički resursi su u Srbiji veoma retki i nedostatni, u čemu Srbija kasni bar 50-60 i više godina za pomenutim državama.

Trla baba lan turizam. Nema od toga nista. Cela Srbija je u plasticnim bocama i najlon kesama po krosnjama, kakva bre priroda o cemu vi pricate? A tek putevi? Pre cu iz Novog Sada stici kolima do Odese nego do Tarabicve kuce.

Potpuno se slažem sa prethodnim komentarom.

Koliko god želeo da uživam u lepotama svoje zemlje - Zlatiboru, Tari, Kopaoniku uvek me odbije loša infrastruktura i nedostatak zaokružene ponude. U vazduhu i zelenilu mogu da uživam 2 dana a šta posle. Ponuda je prilično mršava. Mokra Gora, Sirogojno, Tarabići...

Na kraju se odlučim za nešto skuplju i dalju destinaciju - Sloveniju, gde osim zelenila i čistog vazduha imam na sat vremena vožnje toliko zanimljivih destinacija za obilazak da bi mi i mesec dana bilo malo da ih sve obiđem. Banje, akvaparkovi, jezera, letnji tobogani, srednjevekovne utvde, biciklistička staza koja ide od Kranjske Gore do Italije i Austrije kroz prelepe alpske predele. O infrastrukturi da i ne govorimo.
Svaki dan nudi novi izlet i avanturu, a u našem seoskom turizmu sve se isrpljuje na domaćoj hrani i na tome što će deca da vide kravu.

Ipak, pozdravljam izgradju Akva parka u Bačkom Petrovcu, Aranđelovcu.
Samo to treba da prati i odgovarajuća dodatna ponuda. Aranđelovac potpuno zapušten i oronuo a kad bi se to malo sredilo bio bi mnogo povoljnija destinacija od recimo Termi Čatež koje su izgradjene na ledini i gde uveče nema gde da se prošeta dok bi dodatni sadržaji u gradiću kao što je Aranđelovac mogli bolje da upotpune dan posle brčkanja u Akva parku.

I na ovim stranicama više sam puta zapisao da je seoski turizam srpska velika šansa o ovoj privrednoj grani! Osečaj imam da Srbi sami ne znate tačno koliko to znači i kako ste vrsni tome.Slevenci sve čeće dolazimo na vaša sela i zadovoljni smo.Verujte da znamo što pričamo je i kod nas seoski(kmečki) turizmam vrlo je dobro razvijen.Više morate vaš turizam na selu propagirati u inostranstvu.

U selima oko Kosjerića ima nekoliko vrsnih domaćinstava koji se bave pravim seoskim turizmom, ali država ništa ne čini da im pomogne i uloži u propagandu, infrastrukturu... Čak ne postoji ni direktna autobuska linija Beograd-Kosjerić!

Seoski turizam treba ozbiljno razvijati, ali ne moze nista bez infrastrukture, pre svega puteva. Mogu vam reci da su moji prijatelji odavde listom bili odusevljeni nasim putesestvijama po zemlji Srbiji, ali su nam izlokani sporedni putevi svim preseli. Slovenija, Austrija i sl. su nama naravno lepe, ali ih ne dozivljava svako tako--na pr., komentar mojih prijatelja je bio-naravno da su lepe te zemlje, ali ima nesto i sterilno (to su rekli za Svajcarsku i Austriju, Slovenija jos ima malo slovenskog smeka:-); tako da mi mozemo da nadjemo neku svoju nisu u toj vrsti turizma, jer ne vole svi iste stvari. Kod nas se boravak na selu mora povezati sa jos nekim sadrzajima--ako je na planinama, planinarske staze, biciklisticke staze, kurs o branju pecuraka, lekovitog bilja (naberi, osusi i nosi kuci...), pravljenje dzemova, pa nosi kuci, ili malo intelektualnije, obilazak manastira, banje i sl. Ima tu mnogo mogucnosti, ali bez puteva i kontiruiranog rada na 'ocistimo Srbiju' nema pomaka.

Treba napomenuti jednu veoma bitnu stvar a to je da svakom stranom turisti koji dodje u Srbiju treba obavezno dodeliti i jednog telohranitelja .

Citajuci tekst pa potom i komentare shvatio sam da vladaju velike predrasude sto se tice seoskog turizma. Pre svega mislim na to da "od toga nema nista", "da smo suvise prljavi" i da "nema ponude". Kao lice koje je svoje skolovanje posvetilo ovoj temi, dozvolite da razjasnim neke stvari:
1. Seoski turizam ne mora da bude opterecenje za domacina - spremiti jos dva obroka pored obroka za ukucane ne predstavlja nikakav problem. Sa druge strane, ako turisti zele da se ukljuce u rad domacina (citaj: rad u basti, stali itd...) to domacina preterano ne ometa, nasuprot, turista mu moze pomoci i jos mu platiti za ucesce u seoskim poslovima.
2. Verujem da velika vecina Srba, a pre svega seljaka ne veruje da ce jedan prosecan Nemac ostaviti brdo para za osecaj kad ode u bastu, ubere jedan zdrav, sladak, neprskani paradajz i zagrize ga na licu mesta a da ne pricam za ostale - njemu nedostupne radnje, koje u Nemackom selu ne moze doziveti - Znaci, mogucnosti u ovom polju se granice samo mastom domacina.
3. Videh i komentar da stranim turistima treba telohranitelj sto definitivno nije tacno jer su Srbi u svetu poznati kao izuzetno gostoprimljiv narod i ta toplina koju mozemo pruziti strancima pre svega nas stavlja visoko iznad znatno razvijenijih zemalja.
4. E sad sto se tice svih "pravih Srba" kojima je ponuda sopstvene zemlje "nezaokruzena, nepotpuna, neinteresantna" njih jednostavno ne razumem. Razumem da je provod u Grckoj od 200-500E od kojih Srbija ne vidi ni dinara, sasvim dobar odmor i vredan para ALI zar nije bolje te iste pare potrositi u Srbiji koja ce potrositi za bolju infrastrukturu i za bolju ponudu koja ce dovesti jos turista i jos para pa sve tako u krug. I ne slazem se da u Srbiji nemamo sta videti. Koliko samo manastira imamo - dovoljno za mesec dana obilaska, pa gde su pecine, banje, gradovi, jezera, prelepi krajolici. Znaci SRBIJI SU POTREBNI PIONIRI U SEOSKOM TURIZMU. Ljudi koji ce putovati u sela iako putevi nisu idealni i sve ostalo, jer time mnogo doprinose razvoju seoskog turizma.
E sad - to su bile neke pozitivne stavke. Sto se negativnih tice, naravno da ih je punno, naravno da ce njihovo otklanjanje dugo trajati ali nije nemoguce.
1. Drzava Srbija nema ozbiljan zakon o seoskom turizmu, nema institucije dovoljno kvalitetne koje ce se baviti ovom temom.
2. Infrastruktura jeste losa i treba uloziti mnogo novca za popravku stanja.
3. Seoski domacini su u glavnom neobrazovani sto se turizma tice pa cesto prave greske koje odbijaju turiste - znaci potrebna je EDUKACIJA pre svega
4. Predrasuda ima i bice ih ali je potrebno bar smanjiti njihov uticaj
5. Promocija seoskog turizma nam ni u Srbiji nije jaca strana a tek u inostranstvu (kao primer bih naveo akciju Turisticke Organizacije Srbije - soulfood - koja promovise gastronomiju: na standu TOSa na medjunarodnom sajmu turizma u Berlinu npr. postaviti pa po mogucstvu i kuvati na licu mesta sva jela koja se promovisu - miris i ukus najbolje privlace posetioce na stand i to je cinjenicno stanje)

Da ne duzim pricu dalje, mislim da sam se i suvise raspisao. Hvala onima koji citaju i izvinjavam se na dugackom komentaru.

Pozdrav!

Ma mi i na ovom polju jako, jako zaostajemo. Ljudi kod nas iznajmljuju svoje kuce i stanove za 200 evra mesecno. Pa postoje sajtovi kao na primer http://holiday-rentals-finder.com/ ili http://www.airbnb.com/ i mnogo drugih na kojima vlasnici mogu izlistati svoje nekretnine i iznajmiti ih putnicima na period od par dana ili par nedelja za 20, 40, 100 evra po danu. Na zapadu su te cifre ono... 800 evra dnevno za vilu u Italiji na primer. Tamo je seoski turizam (agroturismo ili kako ga vec zovu) jako popularan. Na tim sajtovima ima na hiljade nekretnina iz drugih zemalja i svega par nekretnina iz Srbije. Muka me uhvati kad vidim koliko smo neobavesteni i koliko ne znamo da se snadjemo u savremenim zbivanjima. U svemu kasnimo po 10 godina pa i u seoskom turizmu...

Чему тај сеоски туризам? Да сељаци уместо да ору њиву продају антиквитете и отварају Фиш енд Чипс кафиће за енглезе и немце којима је једина животна радост када оду негде ван њихове државе да једу исто оно што су јели код куће? И да ли стварно мислите да ће један Немац да дође на Златар само зато што има брдо и 4 хотела ? То има и код себе. Илузија је да је њима интересантан провод на таквим местима, где ће да гледају старе српске или нове китњасте и пластичне зградурине...

Vracajuci se juce iz Montecatini, banjskog mesta u blizini Firenze, zakljucio sam da ni italijanski turizam ne cveta u martu. Mesto je bilo sablasno pusto. Svratili smo usput na veceru u Terme Catez u Sloveniji. Nijedan-jedini gost u restoranu u vreme vecere. U neposrednoj blizini je selo Brezice, ciji turist-biro ne radi do 1.maja i do tada nema turista. Ali za letnje mesece na sve 3 lokacije rezervacije se vrse dosta unapred. Kod nas nazalost turizam na selu uglavnom egzistira na sajmu turizma
Ali zašto bi neko ko je „juče“ pobegao od motike, plaćao da bere kukuruz pod plastom „seoskog turizma“? I da li je život u našim selima takav, zdrav, idiličan i pun manifestacija? Stajsko đubrivo je u velikom broju seoskih kuća u okviru dvorišta, bunari su u podnožiju oranica koje se tretiraju veštačkim đubrivom, pa kišnica donosi otrove u pijaću vodu. Prema podacima Zavoda za zaštitu zdravlja u Leskovcu, od 33 uzeta uzorka iz bunara po selima okruga, većina je imala fekalne materije i bakteriološki je neispravna. Nema formiranih deponija za odlaganje otpada, pa su plastične boce ukras svake livade, a plastične kese vise po drveću. U junu 2010. na Dan zaštite životne sredine, u Srbiji je napunjeno 40 000 plastičnih vreća sa plastikom i limenkama. Do sledece godine na isti dan divlje deponije su ponovo nikle na mestima gde su i bile, ili su mozda promenile lokaciju. Svest o čuvanju najbliže okoline nije drugačija ni u najposećenijim banjama, kao sto su Vrujci i Vrnjačka Banja. Đubre se ne odnosi kad se kontejneri napune, nego po birokratskoj dinamici zacrtanoj u komunalnoj službi. Tako dolazi do stvaranja mini deponija na mestima gde su postavljeni kontejneri, jer su oni prepuni, a đubre razbacano okolo

Treba napomenuti jednu veoma bitnu stvar a to je da svakom stranom turisti koji dodje u Srbiju treba obavezno dodeliti i jednog telohranitelja .

Чему тај сеоски туризам? Да сељаци уместо да ору њиву продају антиквитете и отварају Фиш енд Чипс кафиће за енглезе и немце којима је једина животна радост када оду негде ван њихове државе да једу исто оно што су јели код куће? И да ли стварно мислите да ће један Немац да дође на Златар само зато што има брдо и 4 хотела ? То има и код себе. Илузија је да је њима интересантан провод на таквим местима, где ће да гледају старе српске или нове китњасте и пластичне зградурине...

I na ovim stranicama više sam puta zapisao da je seoski turizam srpska velika šansa o ovoj privrednoj grani! Osečaj imam da Srbi sami ne znate tačno koliko to znači i kako ste vrsni tome.Slevenci sve čeće dolazimo na vaša sela i zadovoljni smo.Verujte da znamo što pričamo je i kod nas seoski(kmečki) turizmam vrlo je dobro razvijen.Više morate vaš turizam na selu propagirati u inostranstvu.

Potpuno se slažem sa prethodnim komentarom.

Koliko god želeo da uživam u lepotama svoje zemlje - Zlatiboru, Tari, Kopaoniku uvek me odbije loša infrastruktura i nedostatak zaokružene ponude. U vazduhu i zelenilu mogu da uživam 2 dana a šta posle. Ponuda je prilično mršava. Mokra Gora, Sirogojno, Tarabići...

Na kraju se odlučim za nešto skuplju i dalju destinaciju - Sloveniju, gde osim zelenila i čistog vazduha imam na sat vremena vožnje toliko zanimljivih destinacija za obilazak da bi mi i mesec dana bilo malo da ih sve obiđem. Banje, akvaparkovi, jezera, letnji tobogani, srednjevekovne utvde, biciklistička staza koja ide od Kranjske Gore do Italije i Austrije kroz prelepe alpske predele. O infrastrukturi da i ne govorimo.
Svaki dan nudi novi izlet i avanturu, a u našem seoskom turizmu sve se isrpljuje na domaćoj hrani i na tome što će deca da vide kravu.

Ipak, pozdravljam izgradju Akva parka u Bačkom Petrovcu, Aranđelovcu.
Samo to treba da prati i odgovarajuća dodatna ponuda. Aranđelovac potpuno zapušten i oronuo a kad bi se to malo sredilo bio bi mnogo povoljnija destinacija od recimo Termi Čatež koje su izgradjene na ledini i gde uveče nema gde da se prošeta dok bi dodatni sadržaji u gradiću kao što je Aranđelovac mogli bolje da upotpune dan posle brčkanja u Akva parku.

Trla baba lan turizam. Nema od toga nista. Cela Srbija je u plasticnim bocama i najlon kesama po krosnjama, kakva bre priroda o cemu vi pricate? A tek putevi? Pre cu iz Novog Sada stici kolima do Odese nego do Tarabicve kuce.

U selima oko Kosjerića ima nekoliko vrsnih domaćinstava koji se bave pravim seoskim turizmom, ali država ništa ne čini da im pomogne i uloži u propagandu, infrastrukturu... Čak ne postoji ni direktna autobuska linija Beograd-Kosjerić!

Seoski turizam treba ozbiljno razvijati, ali ne moze nista bez infrastrukture, pre svega puteva. Mogu vam reci da su moji prijatelji odavde listom bili odusevljeni nasim putesestvijama po zemlji Srbiji, ali su nam izlokani sporedni putevi svim preseli. Slovenija, Austrija i sl. su nama naravno lepe, ali ih ne dozivljava svako tako--na pr., komentar mojih prijatelja je bio-naravno da su lepe te zemlje, ali ima nesto i sterilno (to su rekli za Svajcarsku i Austriju, Slovenija jos ima malo slovenskog smeka:-); tako da mi mozemo da nadjemo neku svoju nisu u toj vrsti turizma, jer ne vole svi iste stvari. Kod nas se boravak na selu mora povezati sa jos nekim sadrzajima--ako je na planinama, planinarske staze, biciklisticke staze, kurs o branju pecuraka, lekovitog bilja (naberi, osusi i nosi kuci...), pravljenje dzemova, pa nosi kuci, ili malo intelektualnije, obilazak manastira, banje i sl. Ima tu mnogo mogucnosti, ali bez puteva i kontiruiranog rada na 'ocistimo Srbiju' nema pomaka.

Gde smo - na resursima?! Kad naši "stručnjaci" i političari pričaju o seoskom turizmu i turizmu uopšte, glavno je da naglase da imamo resurse. Imamo li ih stvarno? Nemamo. Turistički resurs nije bogom dana planina i pusto selo odsečeno od sveta, bez puta, u korovu, blatu i smeću, gde poneka kuća zablešti svojim sjajem, a mi obradovani uzviknemo: "Evo nama seoskog turizma". Za seoski turizam treba učiniti mnogo: s jedne strane određenu sredinu očuvati kao autentičnu, a ujedno obezbediti sve potrebne linkove i instalacije, puteve, elektriku, internet itd., s druge, pod hitno moramo menjati kulturu življenja, stanovanja, odnosa prema prirodi i dr. Onaj ko je prolazio ruralnim predelima Slovenije, Švajcarske, Austrije sigurno će razumeti o čemu je reč. Napose, ne možemo od turiste očekivati da dođe u selo i tu kao kokoška provede sedam, deset ili već koliko dana. Ta seoska destinacija mora biti uvezana sa okolnim zanimljivim destinacijama, gde će turista ostvariti zanimljiv i raznovrstan ugođaj i biti spreman da na svakoj strani ostavi po neku paru, ali i da ponovo dođe i bude tamo gde još nije bio. Takvi turistički resursi su u Srbiji veoma retki i nedostatni, u čemu Srbija kasni bar 50-60 i više godina za pomenutim državama.

Ma mi i na ovom polju jako, jako zaostajemo. Ljudi kod nas iznajmljuju svoje kuce i stanove za 200 evra mesecno. Pa postoje sajtovi kao na primer http://holiday-rentals-finder.com/ ili http://www.airbnb.com/ i mnogo drugih na kojima vlasnici mogu izlistati svoje nekretnine i iznajmiti ih putnicima na period od par dana ili par nedelja za 20, 40, 100 evra po danu. Na zapadu su te cifre ono... 800 evra dnevno za vilu u Italiji na primer. Tamo je seoski turizam (agroturismo ili kako ga vec zovu) jako popularan. Na tim sajtovima ima na hiljade nekretnina iz drugih zemalja i svega par nekretnina iz Srbije. Muka me uhvati kad vidim koliko smo neobavesteni i koliko ne znamo da se snadjemo u savremenim zbivanjima. U svemu kasnimo po 10 godina pa i u seoskom turizmu...

Citajuci tekst pa potom i komentare shvatio sam da vladaju velike predrasude sto se tice seoskog turizma. Pre svega mislim na to da "od toga nema nista", "da smo suvise prljavi" i da "nema ponude". Kao lice koje je svoje skolovanje posvetilo ovoj temi, dozvolite da razjasnim neke stvari:
1. Seoski turizam ne mora da bude opterecenje za domacina - spremiti jos dva obroka pored obroka za ukucane ne predstavlja nikakav problem. Sa druge strane, ako turisti zele da se ukljuce u rad domacina (citaj: rad u basti, stali itd...) to domacina preterano ne ometa, nasuprot, turista mu moze pomoci i jos mu platiti za ucesce u seoskim poslovima.
2. Verujem da velika vecina Srba, a pre svega seljaka ne veruje da ce jedan prosecan Nemac ostaviti brdo para za osecaj kad ode u bastu, ubere jedan zdrav, sladak, neprskani paradajz i zagrize ga na licu mesta a da ne pricam za ostale - njemu nedostupne radnje, koje u Nemackom selu ne moze doziveti - Znaci, mogucnosti u ovom polju se granice samo mastom domacina.
3. Videh i komentar da stranim turistima treba telohranitelj sto definitivno nije tacno jer su Srbi u svetu poznati kao izuzetno gostoprimljiv narod i ta toplina koju mozemo pruziti strancima pre svega nas stavlja visoko iznad znatno razvijenijih zemalja.
4. E sad sto se tice svih "pravih Srba" kojima je ponuda sopstvene zemlje "nezaokruzena, nepotpuna, neinteresantna" njih jednostavno ne razumem. Razumem da je provod u Grckoj od 200-500E od kojih Srbija ne vidi ni dinara, sasvim dobar odmor i vredan para ALI zar nije bolje te iste pare potrositi u Srbiji koja ce potrositi za bolju infrastrukturu i za bolju ponudu koja ce dovesti jos turista i jos para pa sve tako u krug. I ne slazem se da u Srbiji nemamo sta videti. Koliko samo manastira imamo - dovoljno za mesec dana obilaska, pa gde su pecine, banje, gradovi, jezera, prelepi krajolici. Znaci SRBIJI SU POTREBNI PIONIRI U SEOSKOM TURIZMU. Ljudi koji ce putovati u sela iako putevi nisu idealni i sve ostalo, jer time mnogo doprinose razvoju seoskog turizma.
E sad - to su bile neke pozitivne stavke. Sto se negativnih tice, naravno da ih je punno, naravno da ce njihovo otklanjanje dugo trajati ali nije nemoguce.
1. Drzava Srbija nema ozbiljan zakon o seoskom turizmu, nema institucije dovoljno kvalitetne koje ce se baviti ovom temom.
2. Infrastruktura jeste losa i treba uloziti mnogo novca za popravku stanja.
3. Seoski domacini su u glavnom neobrazovani sto se turizma tice pa cesto prave greske koje odbijaju turiste - znaci potrebna je EDUKACIJA pre svega
4. Predrasuda ima i bice ih ali je potrebno bar smanjiti njihov uticaj
5. Promocija seoskog turizma nam ni u Srbiji nije jaca strana a tek u inostranstvu (kao primer bih naveo akciju Turisticke Organizacije Srbije - soulfood - koja promovise gastronomiju: na standu TOSa na medjunarodnom sajmu turizma u Berlinu npr. postaviti pa po mogucstvu i kuvati na licu mesta sva jela koja se promovisu - miris i ukus najbolje privlace posetioce na stand i to je cinjenicno stanje)

Da ne duzim pricu dalje, mislim da sam se i suvise raspisao. Hvala onima koji citaju i izvinjavam se na dugackom komentaru.

Pozdrav!

Vracajuci se juce iz Montecatini, banjskog mesta u blizini Firenze, zakljucio sam da ni italijanski turizam ne cveta u martu. Mesto je bilo sablasno pusto. Svratili smo usput na veceru u Terme Catez u Sloveniji. Nijedan-jedini gost u restoranu u vreme vecere. U neposrednoj blizini je selo Brezice, ciji turist-biro ne radi do 1.maja i do tada nema turista. Ali za letnje mesece na sve 3 lokacije rezervacije se vrse dosta unapred. Kod nas nazalost turizam na selu uglavnom egzistira na sajmu turizma
Ali zašto bi neko ko je „juče“ pobegao od motike, plaćao da bere kukuruz pod plastom „seoskog turizma“? I da li je život u našim selima takav, zdrav, idiličan i pun manifestacija? Stajsko đubrivo je u velikom broju seoskih kuća u okviru dvorišta, bunari su u podnožiju oranica koje se tretiraju veštačkim đubrivom, pa kišnica donosi otrove u pijaću vodu. Prema podacima Zavoda za zaštitu zdravlja u Leskovcu, od 33 uzeta uzorka iz bunara po selima okruga, većina je imala fekalne materije i bakteriološki je neispravna. Nema formiranih deponija za odlaganje otpada, pa su plastične boce ukras svake livade, a plastične kese vise po drveću. U junu 2010. na Dan zaštite životne sredine, u Srbiji je napunjeno 40 000 plastičnih vreća sa plastikom i limenkama. Do sledece godine na isti dan divlje deponije su ponovo nikle na mestima gde su i bile, ili su mozda promenile lokaciju. Svest o čuvanju najbliže okoline nije drugačija ni u najposećenijim banjama, kao sto su Vrujci i Vrnjačka Banja. Đubre se ne odnosi kad se kontejneri napune, nego po birokratskoj dinamici zacrtanoj u komunalnoj službi. Tako dolazi do stvaranja mini deponija na mestima gde su postavljeni kontejneri, jer su oni prepuni, a đubre razbacano okolo