Klozeti sa pet zvezdica

Naši toaleti umeju biti dizjanirani, ali su i dalje nefunkcionalni.
Najčešće su tesni, ne možete ući da se ne omažete o zidove, podlivaju šolje i lavaboi, a sapuna i papira nema.

Kakva savršena prilika da kažem da je, bar u vreme kada sam studirao, negde 1996, 1997, 1998, najlepši javni toalet je bio u Gete institutu, na spratu, ispred bioskopske sale. Studirao sam na umetničkom fakultetu, u blizini, i znao sam pravo sa faksa na film. Još se sećam kako sam po pola sata prao ruke da ne bih ni malo isprljao uvek savršeno čist beli (!?!?!) peškir za brisanje ruku.

Sa klozetima u Evropu!!!

Sticajem okolnosti zbog zdravstvenih problema dobro sam upoznat sa temom i mogu reci da se situacija drasticno izmenila nabolje. Pre deset godina upotrebljiv toalet je bio mislena imenica i posedovao sam ceduljce sa spiskom mesta, uglavnom institucija i stranih firmi gde se moglo 'gostovati' bez suvisnih pitanja. Van centra ste mogli samo da pobegnete u grmlje ili neciju bastu. Danas vecina lokala ima sasvim upotrebljive toalete, toi-toi kucice pojavile su se po adi, uscu, grobljima i gradilistima (mada im nebi skodilo cesce praznjenje). Mada jos mnogo mora da se poradi na higijeni polako se bar u tom civilizacijskom segmentu priblizavamo normalnom svetu. Koliko se situacija izmenila najbolje ilustruje sledeca anegdota; Dolazim sa kolegom na Fakultet organizacionih nauka, on odlazi u toalet i posle 5 minuta izlazi deruci se: --Kume, fakultet je definitivno propao! --Sto?:upitam ja --Imaju sapun i toalet papir u STUDENTSKOM wc-u!

Naši toaleti umeju biti dizjanirani, ali su i dalje nefunkcionalni.
Najčešće su tesni, ne možete ući da se ne omažete o zidove, podlivaju šolje i lavaboi, a sapuna i papira nema.

Sa klozetima u Evropu!!!

Kakva savršena prilika da kažem da je, bar u vreme kada sam studirao, negde 1996, 1997, 1998, najlepši javni toalet je bio u Gete institutu, na spratu, ispred bioskopske sale. Studirao sam na umetničkom fakultetu, u blizini, i znao sam pravo sa faksa na film. Još se sećam kako sam po pola sata prao ruke da ne bih ni malo isprljao uvek savršeno čist beli (!?!?!) peškir za brisanje ruku.

Sticajem okolnosti zbog zdravstvenih problema dobro sam upoznat sa temom i mogu reci da se situacija drasticno izmenila nabolje. Pre deset godina upotrebljiv toalet je bio mislena imenica i posedovao sam ceduljce sa spiskom mesta, uglavnom institucija i stranih firmi gde se moglo 'gostovati' bez suvisnih pitanja. Van centra ste mogli samo da pobegnete u grmlje ili neciju bastu. Danas vecina lokala ima sasvim upotrebljive toalete, toi-toi kucice pojavile su se po adi, uscu, grobljima i gradilistima (mada im nebi skodilo cesce praznjenje). Mada jos mnogo mora da se poradi na higijeni polako se bar u tom civilizacijskom segmentu priblizavamo normalnom svetu. Koliko se situacija izmenila najbolje ilustruje sledeca anegdota; Dolazim sa kolegom na Fakultet organizacionih nauka, on odlazi u toalet i posle 5 minuta izlazi deruci se: --Kume, fakultet je definitivno propao! --Sto?:upitam ja --Imaju sapun i toalet papir u STUDENTSKOM wc-u!