"Ali za ovaj kraj, na štetu njegovu, imali su ljubavi samo razočarani ljudi"

Predivan tekst, molim Vas jos takvih clanaka o malim lepim gradovima nase lepe zemlje.

Odlican i osvezavajuci tekst u odnosu na gomilu preuzetih hrvatskih tekstova, poluprevedenih na srpski.

Tekst prelep, vidi se da ga je pisao neko sa ljubavlju, nema greske.

Prokuplje kao grad - ja vecu bedu nisam video u ovoj drzavi, mozda samo tamo tipa Negotin ili Zabari, eventualno Vlasotince. Taj isti hotel koji hvalite je PUN mafije, pun sivih likova i maloletnica koje stekaju uzinu od skole da dodju i pojedu makarone i nekakav sos od 600 dinara.

Hrana je PROSEK SVIH PROSEKA. Lucana paprika im je vrh valjda jer je to jeftinije da prave neki lokalni ljudi, a ne na traci. Ostalo je vrlo slabo za cene koje nude.

Dalje, na ulicama vlada takva depresija da sam u soku. Dolazim iz malog mesta, ali onakav nivo postapokalipticnih izraza na ljudi gde svako preko 50 godina ima parodentozu i hoda ukrivo od fizickih poslova ja stvarno ne znam sa cime da uporedim.

Priroda kao priroda - nije losa, ali suva i izmucena svime. Istorija fascinantna, ali zaista tragicno da ne postoji objedinjena turisticka ponuda da odem redom i citam po gradu nekih 15-20 tacaka sta je izgradilo Prokuplje kao grad.

Ogromna raslojenost drustva - vidi se nivo bede koji cete sresti recimo u ruralnoj Turskoj, ali cete sresti i novopecene bogatase kojima se vidi da su multimilioneri. Granica sa Kosovom svakako prednost za bavljenje svakom vrstom trgovine.

jadna mi majka što sam došao i pobegao iz prokuplja. tako lepo izgleda samo prolaznicima. zgradice nabudžene kako kome padne na pamet, pola razrušeno od nebrige, prašine i blata svuda, polomljenog asfalta i betona više nego zdravog... to je prokuplje, kao i ostali gradovi po srbiji

Autoru teksta sve čestitke!
Zastanimo, okrenimo se malo u prošlost, poštujmo pretke biće nam mnogo lepši i ispunjeniji život.

Predivna reportaža.Moć pisca da vam
dočara jedan deo ove istorijom bogate,
nesrećne naše zemlje.
Pisano sa puno podataka o gradu, ali i
sa puno strasti i želji da saznamo mnogo
više nego što bi sami mogli.
Bravo!

Moj rodni kraj. Bese davno kada sam otiso iz prelepe Toplice. Prokuplje je zanimljiv grad i ako se mnogima nesvidja zbog saobracaja. Ali ipak idemo polako narped. Velika steta sto je ovde sve
manje ljudi. Ali kazu bice bolje nekada. Mozda necemo imati standart kao Beogard ali zato ostajemo upisani zbog drugih stvari.

Prošla sam pre nekoliko godina kroz taj kraj, Merošina, Prokuplje, Kuršumlija, na putu za Đavolju Varoš. Ostalo mi je u sećanju da je taj kraj verovatno jako plodan i da može da bude raj na zemlji i rastužilo me koliko je zapušten, naročito Kuršumlija. Nisam bila u centru Prokuplja, samo do Hisara, zbog Kule Jug Bogdana, koja je bila izvrljana i zarasla. Restoran je radio, bio je neki jun.

Zivim u Nisu zbog posla ali redovno dolazim u svoj kraj. Moram zaista da pohvalim najbolji restoran Stari Dzudza izuzetnu hranu imaju, sa porodicom dolazim kad god imam prilike.

Nije Prokuplje za svakog posebno ne za ove nežne cvetiće.

Ne kaže se "ta reč" nego "taj reč" u Prokuplje !

Imate citave biblioteke rasprava o tome kako, kada i pod kojim uslovima - stilski gledano- ima smisla pisati u prvom licu.
Ovo je sjajan primer licne price (JA volim Drainca, JA putujem tuda, JA osecam) koja jednostavno ne funkcionise.
Mozda bi bila dobra ideja da neko, ko nije autor ili autorova majka, procita uradak pre objavljivanja.
Obicno to radi urednik, ali moguce je da je on na skijanju, pa mu se ne da.

Zapazila sam ove tekstove, putopise. Prijaju dusi. Hvala autoru.

Nije tačno da se u Prokuplju kaže "taj reč"
Rečeno -zlonamerno

Tekst prelep, vidi se da ga je pisao neko sa ljubavlju, nema greske.

Prokuplje kao grad - ja vecu bedu nisam video u ovoj drzavi, mozda samo tamo tipa Negotin ili Zabari, eventualno Vlasotince. Taj isti hotel koji hvalite je PUN mafije, pun sivih likova i maloletnica koje stekaju uzinu od skole da dodju i pojedu makarone i nekakav sos od 600 dinara.

Hrana je PROSEK SVIH PROSEKA. Lucana paprika im je vrh valjda jer je to jeftinije da prave neki lokalni ljudi, a ne na traci. Ostalo je vrlo slabo za cene koje nude.

Dalje, na ulicama vlada takva depresija da sam u soku. Dolazim iz malog mesta, ali onakav nivo postapokalipticnih izraza na ljudi gde svako preko 50 godina ima parodentozu i hoda ukrivo od fizickih poslova ja stvarno ne znam sa cime da uporedim.

Priroda kao priroda - nije losa, ali suva i izmucena svime. Istorija fascinantna, ali zaista tragicno da ne postoji objedinjena turisticka ponuda da odem redom i citam po gradu nekih 15-20 tacaka sta je izgradilo Prokuplje kao grad.

Ogromna raslojenost drustva - vidi se nivo bede koji cete sresti recimo u ruralnoj Turskoj, ali cete sresti i novopecene bogatase kojima se vidi da su multimilioneri. Granica sa Kosovom svakako prednost za bavljenje svakom vrstom trgovine.

Imate citave biblioteke rasprava o tome kako, kada i pod kojim uslovima - stilski gledano- ima smisla pisati u prvom licu.
Ovo je sjajan primer licne price (JA volim Drainca, JA putujem tuda, JA osecam) koja jednostavno ne funkcionise.
Mozda bi bila dobra ideja da neko, ko nije autor ili autorova majka, procita uradak pre objavljivanja.
Obicno to radi urednik, ali moguce je da je on na skijanju, pa mu se ne da.

jadna mi majka što sam došao i pobegao iz prokuplja. tako lepo izgleda samo prolaznicima. zgradice nabudžene kako kome padne na pamet, pola razrušeno od nebrige, prašine i blata svuda, polomljenog asfalta i betona više nego zdravog... to je prokuplje, kao i ostali gradovi po srbiji

Ne kaže se "ta reč" nego "taj reč" u Prokuplje !

Moj rodni kraj. Bese davno kada sam otiso iz prelepe Toplice. Prokuplje je zanimljiv grad i ako se mnogima nesvidja zbog saobracaja. Ali ipak idemo polako narped. Velika steta sto je ovde sve
manje ljudi. Ali kazu bice bolje nekada. Mozda necemo imati standart kao Beogard ali zato ostajemo upisani zbog drugih stvari.

Zivim u Nisu zbog posla ali redovno dolazim u svoj kraj. Moram zaista da pohvalim najbolji restoran Stari Dzudza izuzetnu hranu imaju, sa porodicom dolazim kad god imam prilike.

Odlican i osvezavajuci tekst u odnosu na gomilu preuzetih hrvatskih tekstova, poluprevedenih na srpski.

Autoru teksta sve čestitke!
Zastanimo, okrenimo se malo u prošlost, poštujmo pretke biće nam mnogo lepši i ispunjeniji život.

Predivna reportaža.Moć pisca da vam
dočara jedan deo ove istorijom bogate,
nesrećne naše zemlje.
Pisano sa puno podataka o gradu, ali i
sa puno strasti i želji da saznamo mnogo
više nego što bi sami mogli.
Bravo!

Nije Prokuplje za svakog posebno ne za ove nežne cvetiće.

Predivan tekst, molim Vas jos takvih clanaka o malim lepim gradovima nase lepe zemlje.

Prošla sam pre nekoliko godina kroz taj kraj, Merošina, Prokuplje, Kuršumlija, na putu za Đavolju Varoš. Ostalo mi je u sećanju da je taj kraj verovatno jako plodan i da može da bude raj na zemlji i rastužilo me koliko je zapušten, naročito Kuršumlija. Nisam bila u centru Prokuplja, samo do Hisara, zbog Kule Jug Bogdana, koja je bila izvrljana i zarasla. Restoran je radio, bio je neki jun.

Zapazila sam ove tekstove, putopise. Prijaju dusi. Hvala autoru.

Nije tačno da se u Prokuplju kaže "taj reč"
Rečeno -zlonamerno