Gen povezan sa nikotinskom zavisnošću

Uloga genoma je da obezbedi mogućnost upravljanja i vodjenja svim procesima u čoveku koji su neophodni da bi organizam uspešno odgovorio svim uslovima u kojima se organizam nalazi. Genom se u skladu sa stabilizacijom promenjenih uslova takodje menja, smanjuje ili povećava. Povećava se za nove gene koji su nastali da bi kontrolisali novonastale procese a smanjuje se za one gene koji su izgubili svoju funkciju nestajanjem uslova za koje su bili zaduženi. Uslovi su sve čemu je organizam izložen i spolja i iznutra. I normalno je da otkrivaju razne nove gene, za čokoladu, za nikotin, za maligne ćelije,... To otkrivanje nije neka revolucionarna vrednost, jer se još uvek ne zna mehanizam nastajanja novih gena, tj ne zna se mehanizam promene i prilagodjavanja genoma promenjenim uslovima. Ako se uzme u obzir da naučne procene govore da čovekov genom ima preko 100.000 gena razumljiva je nemoć čoveka da prodre u funkcionalnu strukturu genoma, da utvrdi mehanizam nastajanja gena, delovanja gena, promenljivosti gena... Genom je sigurno i pre svega energetska struktura, što ga čini aktivnim u svom energetskom domenu. Svaki energetski domen je zadužen i aktivan za odredjeni proces, pa je i broj gena zbog toga veoma veliki. Svako prilagodjavanje čoveka nekom novom uslovu mora biti potvrdjeno u genomu, na čoveku je da sebe ne izlaže uslovima koji zahtevaju složeno i dugo vremensko prilagodjavanje. Na isti način na čoveku je da održava genetsku strukturu za sve uslove kojima organizam može biti izložen, periodičnim izlaganjem dejstvu tih uslova. Minimalni period izlaganja tim uslova zavisi od trajnosti odredjenog gena, a trajnost gena za period ljudskog veka može biti od kratke (u danima) do večite. Trajnost podrazumeva i promenljivost...
...
Komercijalizacija već dugo vremena drži nauku pod svojevrsnim protektoratom, što znatno sužava raznolikost i lucidnost u naučnim istraživanjima, pa izostaju i veliki rezultati.

Bravo, majstori! Kad mogu na dekodiranje?

Pa shta sad mi genetski ovisnici da radimo? :)

... Očito je da naučnici u mnogim zemljama proučavaju genom i gene čoveka, što je vrlo dobro. Bez saznanja o genima, nastajanju gena i funkcionisanju gena teško da će čovek izaći iz neznanja o uslovima svog života i dosadašnje improvizacije. Jedan od vrlo dobrih poteza je da je Evropska unija donela zakon po kojem su proizvodjači u obavezi da stalno dokazuju da oko 30.000 materija koje koriste u svojoj proizvodnji nisu štetni za ljudsko zdravlje. To je dobar znak da smo sve bliži saznanjima da ljudski organizam ima ograničene dimenzije uslova u kojima i sa kojima može da funkcioniše, kao i da je promena dimenzija tih uslova relativno opasna za ljudski organizam u zavisnosti od intenziteta promena dimenzija postojećih uslova i strukture novih uslova. Evropska unija je po intelektualnim i organizacionim kapacitetima jedina u svetu sposobna da uslove ljudskog života usmeri u pravcu postizanja onih parametara koji su prihvatljivi za kapacitete ljudskog organizma i kapacitete ljudskog genoma. Tih 30.000 materija, potencijalno opasnih za funkcionisanje ljudskog organizma, su samo deo uslova, i, verovatno, obuhvataju najveći deo materija koje mogu biti rizične. To je prvi dobar korak, dalje praćenje i ispitivanje će pokazati da li jesu opasne ili ne. Pošto je osnovna postavka da aktivnost materije dolazi od energetske strukture, za pretpostaviti je da će u nekoj budućnosti doći na red i ispitivanje štetnosti drugih vidova energije, tu pre svega mislim na ceo spektar energetskih zračenja i energetskih polja, jer čovek je, sem prirodnih zračenja i polja kojima je konstantno izložen, i koja je birao izborom mesta za svoj život, manje ili više nekontrolisano proizveo i čitav niz novih. Pitanje prilagodjavanja takvim promenjenim uslovima je pitanje mogućnosti usaglašavanja gena i genoma sa takvim promenjenim uslovima. Štetni uticaji kojima organizam ne može da odgovori se u kraćem ili dužem period manifestuju kao poremećaji u odredjenim funkcijama organizma, što prevedeno na ljudski jezik znači bolest.
Jedan od sledećih koraka bi, pored utvrdjivanja štetnih uslova, mogao biti i utvrdjivanje deficitarnih uslova, jer je evolucijom čovek izgubio čitav niz gena u genomu koji su ga "instiktivno" upozoravali na nedostajuće uslove za funkcionisanje organizma, što je kod slobodnih životinja prisutno i danas. Nedostajući uslovi za funkcionisanje organizma su u savremenoj civilizaciji veoma značajan faktor u prilagodjavanju čoveka i njegovog genoma datim uslovima življenja. Civilizacijom uzrokovani nedostajući uslovi su najveći kod ishrane jer se u organizam unose biohemijska jedinjenja i segmenti koji su nastali u poremećenom prirodnom lancu biljke-životinje-čovek. U trci za kvantitetom čovek je bitno poremetio uslove u kojima se dešava biosinteza i kod biljaka, a naročito kod životinja, pa biomaterije i biljnog i životinjskog porekla nemaju strukturu koja odražava stvarne uslove življenja u datim uslovima(sunce, temperatura, energetska zračenja i polja, otpornost...) . Taj nedostatak se genski prenosi sa biljaka na životinje i dalje na ljude jer se sinteze biljaka, životinja i ljudi genetski nastavljaju jedna na druga i značajno se razlikuju...
Potpuno upoznavanje genoma čoveka, za sada su to pojedinačni geni, će sigurno doneti i značajne promene načina života ukoliko čovek želi da spreči dalje oboljevanje čovečanstva.

@ Mudrac i Dusan

Bilo mi je pravo zadovoljstvo procitati ovako zanimljive komentare. Reci su vam pune slobodnog i progresivnog duha!
Hvala puno!

Uloga genoma je da obezbedi mogućnost upravljanja i vodjenja svim procesima u čoveku koji su neophodni da bi organizam uspešno odgovorio svim uslovima u kojima se organizam nalazi. Genom se u skladu sa stabilizacijom promenjenih uslova takodje menja, smanjuje ili povećava. Povećava se za nove gene koji su nastali da bi kontrolisali novonastale procese a smanjuje se za one gene koji su izgubili svoju funkciju nestajanjem uslova za koje su bili zaduženi. Uslovi su sve čemu je organizam izložen i spolja i iznutra. I normalno je da otkrivaju razne nove gene, za čokoladu, za nikotin, za maligne ćelije,... To otkrivanje nije neka revolucionarna vrednost, jer se još uvek ne zna mehanizam nastajanja novih gena, tj ne zna se mehanizam promene i prilagodjavanja genoma promenjenim uslovima. Ako se uzme u obzir da naučne procene govore da čovekov genom ima preko 100.000 gena razumljiva je nemoć čoveka da prodre u funkcionalnu strukturu genoma, da utvrdi mehanizam nastajanja gena, delovanja gena, promenljivosti gena... Genom je sigurno i pre svega energetska struktura, što ga čini aktivnim u svom energetskom domenu. Svaki energetski domen je zadužen i aktivan za odredjeni proces, pa je i broj gena zbog toga veoma veliki. Svako prilagodjavanje čoveka nekom novom uslovu mora biti potvrdjeno u genomu, na čoveku je da sebe ne izlaže uslovima koji zahtevaju složeno i dugo vremensko prilagodjavanje. Na isti način na čoveku je da održava genetsku strukturu za sve uslove kojima organizam može biti izložen, periodičnim izlaganjem dejstvu tih uslova. Minimalni period izlaganja tim uslova zavisi od trajnosti odredjenog gena, a trajnost gena za period ljudskog veka može biti od kratke (u danima) do večite. Trajnost podrazumeva i promenljivost...
...
Komercijalizacija već dugo vremena drži nauku pod svojevrsnim protektoratom, što znatno sužava raznolikost i lucidnost u naučnim istraživanjima, pa izostaju i veliki rezultati.

Bravo, majstori! Kad mogu na dekodiranje?

Pa shta sad mi genetski ovisnici da radimo? :)

... Očito je da naučnici u mnogim zemljama proučavaju genom i gene čoveka, što je vrlo dobro. Bez saznanja o genima, nastajanju gena i funkcionisanju gena teško da će čovek izaći iz neznanja o uslovima svog života i dosadašnje improvizacije. Jedan od vrlo dobrih poteza je da je Evropska unija donela zakon po kojem su proizvodjači u obavezi da stalno dokazuju da oko 30.000 materija koje koriste u svojoj proizvodnji nisu štetni za ljudsko zdravlje. To je dobar znak da smo sve bliži saznanjima da ljudski organizam ima ograničene dimenzije uslova u kojima i sa kojima može da funkcioniše, kao i da je promena dimenzija tih uslova relativno opasna za ljudski organizam u zavisnosti od intenziteta promena dimenzija postojećih uslova i strukture novih uslova. Evropska unija je po intelektualnim i organizacionim kapacitetima jedina u svetu sposobna da uslove ljudskog života usmeri u pravcu postizanja onih parametara koji su prihvatljivi za kapacitete ljudskog organizma i kapacitete ljudskog genoma. Tih 30.000 materija, potencijalno opasnih za funkcionisanje ljudskog organizma, su samo deo uslova, i, verovatno, obuhvataju najveći deo materija koje mogu biti rizične. To je prvi dobar korak, dalje praćenje i ispitivanje će pokazati da li jesu opasne ili ne. Pošto je osnovna postavka da aktivnost materije dolazi od energetske strukture, za pretpostaviti je da će u nekoj budućnosti doći na red i ispitivanje štetnosti drugih vidova energije, tu pre svega mislim na ceo spektar energetskih zračenja i energetskih polja, jer čovek je, sem prirodnih zračenja i polja kojima je konstantno izložen, i koja je birao izborom mesta za svoj život, manje ili više nekontrolisano proizveo i čitav niz novih. Pitanje prilagodjavanja takvim promenjenim uslovima je pitanje mogućnosti usaglašavanja gena i genoma sa takvim promenjenim uslovima. Štetni uticaji kojima organizam ne može da odgovori se u kraćem ili dužem period manifestuju kao poremećaji u odredjenim funkcijama organizma, što prevedeno na ljudski jezik znači bolest.
Jedan od sledećih koraka bi, pored utvrdjivanja štetnih uslova, mogao biti i utvrdjivanje deficitarnih uslova, jer je evolucijom čovek izgubio čitav niz gena u genomu koji su ga "instiktivno" upozoravali na nedostajuće uslove za funkcionisanje organizma, što je kod slobodnih životinja prisutno i danas. Nedostajući uslovi za funkcionisanje organizma su u savremenoj civilizaciji veoma značajan faktor u prilagodjavanju čoveka i njegovog genoma datim uslovima življenja. Civilizacijom uzrokovani nedostajući uslovi su najveći kod ishrane jer se u organizam unose biohemijska jedinjenja i segmenti koji su nastali u poremećenom prirodnom lancu biljke-životinje-čovek. U trci za kvantitetom čovek je bitno poremetio uslove u kojima se dešava biosinteza i kod biljaka, a naročito kod životinja, pa biomaterije i biljnog i životinjskog porekla nemaju strukturu koja odražava stvarne uslove življenja u datim uslovima(sunce, temperatura, energetska zračenja i polja, otpornost...) . Taj nedostatak se genski prenosi sa biljaka na životinje i dalje na ljude jer se sinteze biljaka, životinja i ljudi genetski nastavljaju jedna na druga i značajno se razlikuju...
Potpuno upoznavanje genoma čoveka, za sada su to pojedinačni geni, će sigurno doneti i značajne promene načina života ukoliko čovek želi da spreči dalje oboljevanje čovečanstva.

@ Mudrac i Dusan

Bilo mi je pravo zadovoljstvo procitati ovako zanimljive komentare. Reci su vam pune slobodnog i progresivnog duha!
Hvala puno!