Manastiri Uvac i Dubrava – duhovni centri Zlatibora

Manastiri su zaista vredni posete, ali u tekstovima nema nijedne reci o tome kako se do njih dolazi i na sta treba obratiti paznju. Za oba pravac vodi sa puta Zlatibor - Nova Varos, skrene se desno ka Tornik skijalistu (prolazi se Ribnicko jezero) ali se sa tog puta posle par kilometara ne skrece levo ka Ski centru, vec se nastavi pravo. Dalje se prate znaci, koji su dobro postavljeni. Na jednom mestu put za oba manastira se razdvaja, pravo se ide za Dubravu, a desno za Uvac. Do Dubrave nije veliki problem doci, iako je put uzak. Za Uvac, posle dva kilometra se prelazi na makadam. Kod oznake da do Uvac ima jos 4 kilometra, bilo bi pametnije ostaviti automobil. Ta cetiri kilometra je put probijan kroz stenje, prepun rupa, vododerina, kamenja, gde ne moze realno da se vozi brze od brzine hoda 4/5 km/h. Gotovo je nemoguce mimoilazenje, neko uvek mora da ide u rikverc ko zna dokle. Velika je strmina pri dolasku, odnosno uspon pri povratku. Zbog sitnog kamenja i uspona automobili cesto proklizavaju i slajfuju pri povratku. Ne zaboravite da se nalazite u nedodjiji i da nema ko da vam pomogne u slucaju nevolje.Priroda je fascinantna,ali do manastira poslednja 4 km mogu da idu samo oni sa pogonom na sva cetiri tocka. Ostali mogu da krenu,ali bice to avantura sa previse rizika...Kako god, priustite sebi posetu ovim biserima.

И Манастир Рујан, прелеп.

Trebalo je samo napomenuti da jeodlazak u manastir Uvac, gde sam bio i gde jeprelepo, ipak pitanje zivota i smrti s obzirom na to u kakvom je stanju put. Jednom sam uspeo, drugi put nisam i sigurno se vise ne bih usudio dok ne jave da je put asfaltiran.

Za ove što im fali autoput do manastira, postoji nešto što se zove pešačenje.

Nazalost, posetili manastir Uvac pre nekoliko dana. Jako neprijatno iskustvo. Sa drugaricon i troje male dece uspeli smo nekako da siđemo do samog manastira gde nas je docekao uzasno neprijatan docek oca Urosa. Zadrzali smo se svega desetak minuta jer je insistirao da zuri, da mora da zatvara. Na povratku smo se saglavili. Na srecu sa ocom Urosem je bio mestanin koji nam je pomogao, iako je otac Uros skoro prosao pored nas, ne mareci ni za decu ni za nas. U svakom slucaju, nikome ne bih preporucila odlazak do manastira. Em je ocajan put, em je lose iskustvo u samom manastiru.

Uvac je prelep, ali je veliki rizik doci, a pogotovo vratiti se odatle bez nekog dzipa.

Trebalo je samo napomenuti da jeodlazak u manastir Uvac, gde sam bio i gde jeprelepo, ipak pitanje zivota i smrti s obzirom na to u kakvom je stanju put. Jednom sam uspeo, drugi put nisam i sigurno se vise ne bih usudio dok ne jave da je put asfaltiran.

Za ove što im fali autoput do manastira, postoji nešto što se zove pešačenje.

Manastiri su zaista vredni posete, ali u tekstovima nema nijedne reci o tome kako se do njih dolazi i na sta treba obratiti paznju. Za oba pravac vodi sa puta Zlatibor - Nova Varos, skrene se desno ka Tornik skijalistu (prolazi se Ribnicko jezero) ali se sa tog puta posle par kilometara ne skrece levo ka Ski centru, vec se nastavi pravo. Dalje se prate znaci, koji su dobro postavljeni. Na jednom mestu put za oba manastira se razdvaja, pravo se ide za Dubravu, a desno za Uvac. Do Dubrave nije veliki problem doci, iako je put uzak. Za Uvac, posle dva kilometra se prelazi na makadam. Kod oznake da do Uvac ima jos 4 kilometra, bilo bi pametnije ostaviti automobil. Ta cetiri kilometra je put probijan kroz stenje, prepun rupa, vododerina, kamenja, gde ne moze realno da se vozi brze od brzine hoda 4/5 km/h. Gotovo je nemoguce mimoilazenje, neko uvek mora da ide u rikverc ko zna dokle. Velika je strmina pri dolasku, odnosno uspon pri povratku. Zbog sitnog kamenja i uspona automobili cesto proklizavaju i slajfuju pri povratku. Ne zaboravite da se nalazite u nedodjiji i da nema ko da vam pomogne u slucaju nevolje.Priroda je fascinantna,ali do manastira poslednja 4 km mogu da idu samo oni sa pogonom na sva cetiri tocka. Ostali mogu da krenu,ali bice to avantura sa previse rizika...Kako god, priustite sebi posetu ovim biserima.

Nazalost, posetili manastir Uvac pre nekoliko dana. Jako neprijatno iskustvo. Sa drugaricon i troje male dece uspeli smo nekako da siđemo do samog manastira gde nas je docekao uzasno neprijatan docek oca Urosa. Zadrzali smo se svega desetak minuta jer je insistirao da zuri, da mora da zatvara. Na povratku smo se saglavili. Na srecu sa ocom Urosem je bio mestanin koji nam je pomogao, iako je otac Uros skoro prosao pored nas, ne mareci ni za decu ni za nas. U svakom slucaju, nikome ne bih preporucila odlazak do manastira. Em je ocajan put, em je lose iskustvo u samom manastiru.

И Манастир Рујан, прелеп.

Uvac je prelep, ali je veliki rizik doci, a pogotovo vratiti se odatle bez nekog dzipa.