Kako da ostanemo prijatelji posle ovoga? Možda treba da odustanete od zajedničkog putovanja

Bio sam još neiskusan, išao sa devojkom na put, pozvao i prijateljicu koja ne zna reč engleskog, da podelimo putni trošak. Grad u koji smo išli je muzej na otvorenom, ali kako smo stigli prijateljica ne prestaje da zastaje ispred svakog butika i da nam jede dragoceno isplanirano vreme, a ne zavisimo mi od nje nego ona od nas, zbog jezika i prevoza. I tek na licu mesta shvatimo da je njena vizija putovanja bila šoping. Zato treba unapred razgovarati detaljno kako zamišljate provod, pa ako niste kompatibilni, hvala ali ne.

Sve ovo potpisujem, 100% tacno. Ova situacija mi je upropastila jedno letovanje u Lisabonu i od tada dobro biram s kim i gde idem. Najbolje je ustvari putovati sam.

Putovanje sa prijateljima da, ali samo u ranoj mladosti od npr 17-23, maksimum 24 godine a zatim tek posle 50 te kada ste vec zreli ljudi . Godine izmedju ne nikako. Nekad nekog " poznajete" godinama ( drustvo iz srednje ili sa faksa, sa treninga) , i dovoljno je da odete na putovanje , odmor, sa njim i shvatite da se uopste ne poznajete . Do tada veselu, pazljivu, smirenu osobu , vidite u potpuno drugom izdanju jer histerise za svaku sitnicu, smeta joj sto ste se probudili u 8 a ne u podne kao ona ( iako lezete u isto vreme) , ne svidja joj se hrana i stalno kuka na to, umara se na 500 metara setnje, ne moze vise da seta, iako ima decka ponasa se ko pustena s lanca a vi je gledate i ne verujete da je to ona ista osoba koju ste mislili da poznajete. Naravno kad se javi ta spoznaja, nikad vise medju vama nece biti isto jer cete da je gledate na drugaciji nacin. Zato bolje ne. Mada ko zna mozda je to upravo i dobro jer bez tog iskustva ne bi znali kakav je vas prijatelj zaista. Slicno iskustvo je i kad primite prijatelja kod vas na stan na 2-3 nedelje. Bolje ga upoznate za to vreme nego za 10 tak godina koliko se druzite.

С пријатељима се путује кад си млад. Касније то просто није више нормално. Ја не знам никога ко путује с другарима, а старији је од 25-30 година. Када пређу тај узраст људи путују с девојкама / момцима, супружницима, касније и децом, можда удружени с још једном или више сличних породица ... или свако иде соло за себе. А док си млад, путовање с другарима је заправо идеална ствар где ћеш схватити да ли су ти те особе заиста другари или не. Заправо, путовање је идеалан начин да филтрираш лажњаке из свог живота. Пробао више пута у животу, И није ми било жао што после тога нисмо остали другари.

Valjda se o navikama i planovima pre putovanja razgovara pa se onda donosi odluka. Cak i razlicite navike i zelje mogu da se prilagode ukoliko se ima volja. Ali avaj, problem je u pojedincima koji su po prirodi sebicni i iako ste se vec unapred otprilike dogovorili sta i kako, oni ne uspe da iskuliraju to sto nece biti sve 100% onako kako oni zele, i onda ili su pola putovanja neraspolozeni jer nije sve po njihovom, i onda kvare ostalima raspolozenje, ili pak pokusavaju da izguraju ono sto hoce ne obaziruci se sto dogovor nije takav i onda svima kvare planove. Kod normalnih ljudi sve se moze dogovoriti i uskladiti. Problem su znaci sebicne osobe koje bi sve po svome iako je put zajednicki i svi treba da odlucuju zajedno. Ko hoce samo po svome onda nek ide sam na put.

Pa da, dobro se zapitaj posle putovanja da li ti je prijatelj ako ga bude nerviralo jer "nemas iskustva", pa se "nisi snasao" na aerodromu. Ili ako resi da pije vino i jede jastoga dok ti pijes vodu.

Dobar tekst!
Putovati s nekim jeste pipava stvar, kako sa prijateljem tako i sa partnerom...

Uopšte nije lako putovati sa nekim. Jer ni sa osobom sa kojom živimo ne provodimo zajedno 24 časa dnevno. Dok je na putovanjima najčešće takav slučaj...
Tako da je jako bitno kad se putuje sa nekim da bar jedan manji deo dana provedete odvojeno. Pa i kad su u pitanju samo dve osobe - bolje da budemo malo sami... sve će na kraju dana biti lepše (meni kao teškom čoveku i saputniku su putovanja postala dosta prijatnija kad sam ovo shvatio i počeo da primenjujem :) )

Istina!

"Najbolje se putuje kada putuješ sam..."

Kompromisi,kompromisi..više štete nego koristi od njih.

Kako sa kim, letos provedem jednu džangrizavu, iskompleksiranu još polu lažov (preuvelicava, izvrće itd), i ispade jako prijatno letovanje, baš sam, uživao sa njom.

zato ja na putovanja idem iskljucivo s tastom

Imam dosta prijatelja, ali putujem samo sa dvoje-troje koji imaju slične navike i intetesovanja, treba samo malo razmisliti :)) Veći je problem što sam, i pored toga što dosta putujem, za poslednjih dvadeset godina zbog porodice, žena i devojaka, stigao da na ozbiljnija putovanja, dakle koju nedelju a ne samo vikend ili produžen vikend, sa prijateljima odem tek nekoliko puta i još samo nekoliko puta sam, što isto jako volim, i uvek mi je bilo super, ali u ovim godinama tek nema šanse da dođe na red :))

С пријатељима се путује кад си млад. Касније то просто није више нормално. Ја не знам никога ко путује с другарима, а старији је од 25-30 година. Када пређу тај узраст људи путују с девојкама / момцима, супружницима, касније и децом, можда удружени с још једном или више сличних породица ... или свако иде соло за себе. А док си млад, путовање с другарима је заправо идеална ствар где ћеш схватити да ли су ти те особе заиста другари или не. Заправо, путовање је идеалан начин да филтрираш лажњаке из свог живота. Пробао више пута у животу, И није ми било жао што после тога нисмо остали другари.

zato ja na putovanja idem iskljucivo s tastom

Putovanje sa prijateljima da, ali samo u ranoj mladosti od npr 17-23, maksimum 24 godine a zatim tek posle 50 te kada ste vec zreli ljudi . Godine izmedju ne nikako. Nekad nekog " poznajete" godinama ( drustvo iz srednje ili sa faksa, sa treninga) , i dovoljno je da odete na putovanje , odmor, sa njim i shvatite da se uopste ne poznajete . Do tada veselu, pazljivu, smirenu osobu , vidite u potpuno drugom izdanju jer histerise za svaku sitnicu, smeta joj sto ste se probudili u 8 a ne u podne kao ona ( iako lezete u isto vreme) , ne svidja joj se hrana i stalno kuka na to, umara se na 500 metara setnje, ne moze vise da seta, iako ima decka ponasa se ko pustena s lanca a vi je gledate i ne verujete da je to ona ista osoba koju ste mislili da poznajete. Naravno kad se javi ta spoznaja, nikad vise medju vama nece biti isto jer cete da je gledate na drugaciji nacin. Zato bolje ne. Mada ko zna mozda je to upravo i dobro jer bez tog iskustva ne bi znali kakav je vas prijatelj zaista. Slicno iskustvo je i kad primite prijatelja kod vas na stan na 2-3 nedelje. Bolje ga upoznate za to vreme nego za 10 tak godina koliko se druzite.

Kako sa kim, letos provedem jednu džangrizavu, iskompleksiranu još polu lažov (preuvelicava, izvrće itd), i ispade jako prijatno letovanje, baš sam, uživao sa njom.

Kompromisi,kompromisi..više štete nego koristi od njih.

Bio sam još neiskusan, išao sa devojkom na put, pozvao i prijateljicu koja ne zna reč engleskog, da podelimo putni trošak. Grad u koji smo išli je muzej na otvorenom, ali kako smo stigli prijateljica ne prestaje da zastaje ispred svakog butika i da nam jede dragoceno isplanirano vreme, a ne zavisimo mi od nje nego ona od nas, zbog jezika i prevoza. I tek na licu mesta shvatimo da je njena vizija putovanja bila šoping. Zato treba unapred razgovarati detaljno kako zamišljate provod, pa ako niste kompatibilni, hvala ali ne.

Pa da, dobro se zapitaj posle putovanja da li ti je prijatelj ako ga bude nerviralo jer "nemas iskustva", pa se "nisi snasao" na aerodromu. Ili ako resi da pije vino i jede jastoga dok ti pijes vodu.

Sve ovo potpisujem, 100% tacno. Ova situacija mi je upropastila jedno letovanje u Lisabonu i od tada dobro biram s kim i gde idem. Najbolje je ustvari putovati sam.

Istina!

Uopšte nije lako putovati sa nekim. Jer ni sa osobom sa kojom živimo ne provodimo zajedno 24 časa dnevno. Dok je na putovanjima najčešće takav slučaj...
Tako da je jako bitno kad se putuje sa nekim da bar jedan manji deo dana provedete odvojeno. Pa i kad su u pitanju samo dve osobe - bolje da budemo malo sami... sve će na kraju dana biti lepše (meni kao teškom čoveku i saputniku su putovanja postala dosta prijatnija kad sam ovo shvatio i počeo da primenjujem :) )

Dobar tekst!
Putovati s nekim jeste pipava stvar, kako sa prijateljem tako i sa partnerom...

Valjda se o navikama i planovima pre putovanja razgovara pa se onda donosi odluka. Cak i razlicite navike i zelje mogu da se prilagode ukoliko se ima volja. Ali avaj, problem je u pojedincima koji su po prirodi sebicni i iako ste se vec unapred otprilike dogovorili sta i kako, oni ne uspe da iskuliraju to sto nece biti sve 100% onako kako oni zele, i onda ili su pola putovanja neraspolozeni jer nije sve po njihovom, i onda kvare ostalima raspolozenje, ili pak pokusavaju da izguraju ono sto hoce ne obaziruci se sto dogovor nije takav i onda svima kvare planove. Kod normalnih ljudi sve se moze dogovoriti i uskladiti. Problem su znaci sebicne osobe koje bi sve po svome iako je put zajednicki i svi treba da odlucuju zajedno. Ko hoce samo po svome onda nek ide sam na put.

"Najbolje se putuje kada putuješ sam..."

Imam dosta prijatelja, ali putujem samo sa dvoje-troje koji imaju slične navike i intetesovanja, treba samo malo razmisliti :)) Veći je problem što sam, i pored toga što dosta putujem, za poslednjih dvadeset godina zbog porodice, žena i devojaka, stigao da na ozbiljnija putovanja, dakle koju nedelju a ne samo vikend ili produžen vikend, sa prijateljima odem tek nekoliko puta i još samo nekoliko puta sam, što isto jako volim, i uvek mi je bilo super, ali u ovim godinama tek nema šanse da dođe na red :))