Beograd kakav se ne zaboravlja: "Mračni buvljak" i grad izuzetnih

Lako je nekome ko ne živi svih ovih godina u Beogradu, nego katkad svrati, okupan melanholijom da napiše ovako čaroban tekst. Da živite u Beogradu i posmatrate iz dana u dan kako od njega prave arapsko-kineski vašar i ubijaju mu dušu, mnogo biste drugačiji ton u tekstu imali.

Lep tekst. Secam se tog koncerta Iron Maiden 1981. I da, bili su predgrupa Bijelog dugmeta, dobro ste procitali. A kad se samo setim muzike koju smo slusali, filmova koje smo gledali, garderobe koju smo nosili, Bitefa, Festa ... Gde smo tada bili, a gde smo danas. Na dnu!

Svaka čast na fantastičnom tekstu!

Ja volim Beograd iz mojih uspomena i uvek ću ga voleti. Tekst je odličan, ali govori o gradu koga više nema.

Fino napisano.Kroz sličnu prošlost sam i ja prolazio.

Mnogo lepo ali i tuzno o gradu i ljudima u njemu kao i proslim vremenima Beograda.

Bravo, sa ovakvim talentom bi bilo šteta da ne živiš u svom jezičkom području. Generacija smo sličnih životnih puteva. Svako dobro i srećna Nova godina.

Ovo je Beograd od pre 20 godina. Danas nije ni izbliza tako lep.

Ta bezbriznost koja je postojala ne samo u staroj Jugi, vec i sire posle rata pa do druge polovine 80-ih vise nikada nece postojati.. Kao sto nikad nece postojati jednakost ljudi, neopterecenost materjalnim kada niko nije imao ni previse ni premalo.. na zalost nikada vise.. zbog toga zavidim svojim pok.roditeljima koji su odrasli i dobar deo zivota proveli u tom vremenu...

Upoznaj Srbiju da bi više voleo Nemačku.

Izuzetno zapusten grad. Ostavlja utisak prljavog i u stanju raspada.
Ovo nije samo do vlasti i vremena, nesto je i do onih koji zive tu.
Pre ces vecini zube izvaditi nego dinar za obnovu fasade ili uredjenje prilaza i hodnika.
Arhitektura bi bila maltene na nivou mini Beca, da nema strasila od zgrada iz doba sfrj i kad bi se malo nesto zanovilo.
Cak i ovakav, ima dusu ima smek.

Nažalost to je sad prošlost, a ostala samo štroka, gotovo na svakom ćošku tj.ceo grad je jedna velika štroka, a ostalo je samo ime ...

Baš lep tekst. Svaka čast. Nadam se da ipak neće baš svi otići, valjda će ostati po neko da se prošetamo i popijemo po piće uz neku finu svirku.
Iskreno se nadam...

Slična priča i ovde......pozdrav iz Kanade i hvala na tekstu

WOW! Veoma slicno mojim secanjima. Mojim osecanjima. Sada zivim u maloj varosi u unutrasnjosti kako vole da kazu. I trudim se da dodjem u Beograd samo kad bas moram. Ne zelim da pokvarim secanja.

E moj brate sve je to bilo.. a sada. Nema tog života. mili moj...

žika obretković paradigma za beograd

...U dahu...

Bez obzira na lepotu teksta, manite me ovih Beogradoljubaca, što su došli i prošli kroz moj grad, kao košava... Sve ovo sam imja doživeo, ali nisam otišao u Nemačku da patim za rodnim gradom!?!
Manite me, molim vas.

fantastican tekst

Divan tekst o mom gradu, mom Beogradu:))

Bilo ... sad se spominjalo..

Lakse je vama koji ste otisli... al nije zivot bezanija jer da jeste svi bismo ziveli na istoj... Beograd polako unistavaju al jos ima coskova starih i novih koji lice na stare kad se okupi ekipa... elem lako je vama da pisete kad ne zivite ovde

A kad se samo setim muzike koju smo slusali, filmova koje smo gledali, garderobe koju smo nosili, Bitefa, Festa ... Gde smo tada bili, a gde smo danas. Na dnu!
(kiza, 5. januar 2020 18:38)

За случај да ниси чуо још постоје и Битеф и Фест и још гомила других фестивала. Позоришта колико хоћеш. Концерти солидан број. Него биће да је неко незадовољан својим животом па мисли да је свима исто, тј да је лоше свуда и да није до појединца. Па није тако, живе људи, ено само Чола рекорд Арене. Сава Центар из дана у дан.

Divno.

Ser Zika Obretkovic...Zelena salato...

Uživao sam čitajući. Ono što mene izuzetno smeta kao građanina Zagreba, a vidim i da je kod vas isto, je strah u ljudima! Ali u biti nije ni strah, možda ta neka obamrlost, ne nalaženje smisla u otporu. Kako to da kod nas, te naglavce postavljene vrijednosti, uvijek pobjede? Kao da je negativcima više stalo, kao da imaju više životne snage. Ili griješimo kada mislimo da nas je većina dobrih. Često se pitam...

A kad se samo setim muzike koju smo slusali, filmova koje smo gledali, garderobe koju smo nosili, Bitefa, Festa ... Gde smo tada bili, a gde smo danas. Na dnu!
(kiza, 5. januar 2020 18:38)

I na zapadu su se nekada slusali Cepelini i Pink Floyd a danas neke geto crnkinje kako tverkuju su najvece zvezde. Svi su danas na dnu sto se masovne kulture tice i to nije slucajno vec namerno zaglupljivanje. Mi smo tu nebitni.

@wob

Jel te tera neko da citas ?

Gospodine Dragoslave, hvala na ovom tekstu.
Ima nas koji čitamo ceo tekst, pa možemo videti da ste se vratili u Beograd....ako mogu da iznesem jednu ličnu dilemu, ne znam da li me više nerviraju ljudi koji sede ovde i pljuju sve svoje ili oni koji su otišli pa vise na ovakvim portalima samo da bi napisali kako su oni uspeli u životu a mi ovde treba da istrunemo....potrebno je nešto više od 5000-10000 dolara mesečnih primanja da bi neko bio čovek...ima i Pigmeja, Afganistanaca, Eskima i Srba koji su srećni sa onim što imaju i gledaju na svet pozitivno i to je nedokučiva enigma za one kojima je "standard" osnovni uslov za srećan život.

Bilo druže, mada i nostalgija za mladošću zna da ubije...pravi stari beograđani ćute i gutaju svoje tajne, oni su nevidljivi deo grada, svetlost koja sve više tamni...

"Него биће да је неко незадовољан својим животом па мисли да је свима исто, тј да је лоше свуда и да није до појединца."
Čitam komentare pa onda ponovo tekst pa se pitam šta sam pročitao a šta razni pišu. Pišu o svojim frustracijama, koje nemaju veze sa tekstom, ni sa gradom.

Od reci do reci potpisujem. Bravo. Kakav surov i istinit opis pre svega politicke situacije i ljudi... a Beograd sve to trpi.

Moja baba je došla u Beograd 1945. Da li sam ja beogradjanin?

Moža ću i ja za par meseci iz Minhena, Beograd videti očima autora ovog teksta...

Pun grad dodjosa

Text je sjajan, sjajan. Slazem se da mi koji smo otisli, gledamo na taj grad velikom nostalgijom. Ali bi se slozio i da oni koji su ostali, da ni oni ne mogu u tolikoj meri da osudjuju jer ne znaju kako je tamo negde. Samim tim ne mogu ni reci da je kod nas sve toliko lose.

moze li nesta o prijepolju, surdulici, jagodini, aleksandrovcu....?

Simpatičan tekst, ali malo previše nostalgije za vremenom koje je bilo lepo samo kroz prizmu mladosti ili za ne baš mnogo zahtevne ljude (ja se sećam gomile prijatnih stvari iz svojih dečjih i tinejdžerskih godina pre ratova devedesetih, ali nisam zaboravio ni restrikcike struje, par-nepsar, nonove za osnovne namirnice, opštu laž, javašluk i primitivizam, te onaj osećaj depresike kad god sam se iz Londona, Pariza, Minhena, Milana vraćao u sivi, dosadnjikavi, komunistički Beograd :) ), i previše kritičnosti u odnosu na sadašnjost, koja nije sjajna, ali Srbi objektivno nilada u istoriji nisu živeli bolje. E sad, što to nije ravnomerno raspoređeno, i što neradnici i glupaci više nemaju isto ili više kao vredni i pametni ljudi, to je samo sjajna stvar, pogledajte se radije. u ogledalo, mućnite glavom i zavrnite rukave umesto što čekate državu "d'uradi nešto", pošto jedini rezultat takvih očekivanja može da bude korupcija, i to ste već dosta puta videli, ali neki se uče na tuđim greškama, a nekima ni milion vlastitih nisu dovoljna škola :))

obicno oni koji zive u nekom mestu ne primecuju i ne zanima ih ono sto ih okruzuje...

Bez obzira na lepotu teksta, manite me ovih Beogradoljubaca, što su došli i prošli kroz moj grad, kao košava... Sve ovo sam imja doživeo, ali nisam otišao u Nemačku da patim za rodnim gradom!?!
Manite me, molim vas.

A kad se samo setim muzike koju smo slusali, filmova koje smo gledali, garderobe koju smo nosili, Bitefa, Festa ... Gde smo tada bili, a gde smo danas. Na dnu!
(kiza, 5. januar 2020 18:38)

За случај да ниси чуо још постоје и Битеф и Фест и још гомила других фестивала. Позоришта колико хоћеш. Концерти солидан број. Него биће да је неко незадовољан својим животом па мисли да је свима исто, тј да је лоше свуда и да није до појединца. Па није тако, живе људи, ено само Чола рекорд Арене. Сава Центар из дана у дан.

Lako je nekome ko ne živi svih ovih godina u Beogradu, nego katkad svrati, okupan melanholijom da napiše ovako čaroban tekst. Da živite u Beogradu i posmatrate iz dana u dan kako od njega prave arapsko-kineski vašar i ubijaju mu dušu, mnogo biste drugačiji ton u tekstu imali.

Upoznaj Srbiju da bi više voleo Nemačku.

Ovo je Beograd od pre 20 godina. Danas nije ni izbliza tako lep.

Izuzetno zapusten grad. Ostavlja utisak prljavog i u stanju raspada.
Ovo nije samo do vlasti i vremena, nesto je i do onih koji zive tu.
Pre ces vecini zube izvaditi nego dinar za obnovu fasade ili uredjenje prilaza i hodnika.
Arhitektura bi bila maltene na nivou mini Beca, da nema strasila od zgrada iz doba sfrj i kad bi se malo nesto zanovilo.
Cak i ovakav, ima dusu ima smek.

Svaka čast na fantastičnom tekstu!

@wob

Jel te tera neko da citas ?

Lep tekst. Secam se tog koncerta Iron Maiden 1981. I da, bili su predgrupa Bijelog dugmeta, dobro ste procitali. A kad se samo setim muzike koju smo slusali, filmova koje smo gledali, garderobe koju smo nosili, Bitefa, Festa ... Gde smo tada bili, a gde smo danas. Na dnu!

Lakse je vama koji ste otisli... al nije zivot bezanija jer da jeste svi bismo ziveli na istoj... Beograd polako unistavaju al jos ima coskova starih i novih koji lice na stare kad se okupi ekipa... elem lako je vama da pisete kad ne zivite ovde

Divan tekst o mom gradu, mom Beogradu:))

fantastican tekst

Ja volim Beograd iz mojih uspomena i uvek ću ga voleti. Tekst je odličan, ali govori o gradu koga više nema.

Nažalost to je sad prošlost, a ostala samo štroka, gotovo na svakom ćošku tj.ceo grad je jedna velika štroka, a ostalo je samo ime ...

E moj brate sve je to bilo.. a sada. Nema tog života. mili moj...

Bravo, sa ovakvim talentom bi bilo šteta da ne živiš u svom jezičkom području. Generacija smo sličnih životnih puteva. Svako dobro i srećna Nova godina.

Divno.

Fino napisano.Kroz sličnu prošlost sam i ja prolazio.

Baš lep tekst. Svaka čast. Nadam se da ipak neće baš svi otići, valjda će ostati po neko da se prošetamo i popijemo po piće uz neku finu svirku.
Iskreno se nadam...

Slična priča i ovde......pozdrav iz Kanade i hvala na tekstu

moze li nesta o prijepolju, surdulici, jagodini, aleksandrovcu....?

...U dahu...

Bilo ... sad se spominjalo..

Pun grad dodjosa

Ta bezbriznost koja je postojala ne samo u staroj Jugi, vec i sire posle rata pa do druge polovine 80-ih vise nikada nece postojati.. Kao sto nikad nece postojati jednakost ljudi, neopterecenost materjalnim kada niko nije imao ni previse ni premalo.. na zalost nikada vise.. zbog toga zavidim svojim pok.roditeljima koji su odrasli i dobar deo zivota proveli u tom vremenu...

Mnogo lepo ali i tuzno o gradu i ljudima u njemu kao i proslim vremenima Beograda.

Simpatičan tekst, ali malo previše nostalgije za vremenom koje je bilo lepo samo kroz prizmu mladosti ili za ne baš mnogo zahtevne ljude (ja se sećam gomile prijatnih stvari iz svojih dečjih i tinejdžerskih godina pre ratova devedesetih, ali nisam zaboravio ni restrikcike struje, par-nepsar, nonove za osnovne namirnice, opštu laž, javašluk i primitivizam, te onaj osećaj depresike kad god sam se iz Londona, Pariza, Minhena, Milana vraćao u sivi, dosadnjikavi, komunistički Beograd :) ), i previše kritičnosti u odnosu na sadašnjost, koja nije sjajna, ali Srbi objektivno nilada u istoriji nisu živeli bolje. E sad, što to nije ravnomerno raspoređeno, i što neradnici i glupaci više nemaju isto ili više kao vredni i pametni ljudi, to je samo sjajna stvar, pogledajte se radije. u ogledalo, mućnite glavom i zavrnite rukave umesto što čekate državu "d'uradi nešto", pošto jedini rezultat takvih očekivanja može da bude korupcija, i to ste već dosta puta videli, ali neki se uče na tuđim greškama, a nekima ni milion vlastitih nisu dovoljna škola :))

WOW! Veoma slicno mojim secanjima. Mojim osecanjima. Sada zivim u maloj varosi u unutrasnjosti kako vole da kazu. I trudim se da dodjem u Beograd samo kad bas moram. Ne zelim da pokvarim secanja.

Gospodine Dragoslave, hvala na ovom tekstu.
Ima nas koji čitamo ceo tekst, pa možemo videti da ste se vratili u Beograd....ako mogu da iznesem jednu ličnu dilemu, ne znam da li me više nerviraju ljudi koji sede ovde i pljuju sve svoje ili oni koji su otišli pa vise na ovakvim portalima samo da bi napisali kako su oni uspeli u životu a mi ovde treba da istrunemo....potrebno je nešto više od 5000-10000 dolara mesečnih primanja da bi neko bio čovek...ima i Pigmeja, Afganistanaca, Eskima i Srba koji su srećni sa onim što imaju i gledaju na svet pozitivno i to je nedokučiva enigma za one kojima je "standard" osnovni uslov za srećan život.

žika obretković paradigma za beograd

Ser Zika Obretkovic...Zelena salato...

Moja baba je došla u Beograd 1945. Da li sam ja beogradjanin?

Uživao sam čitajući. Ono što mene izuzetno smeta kao građanina Zagreba, a vidim i da je kod vas isto, je strah u ljudima! Ali u biti nije ni strah, možda ta neka obamrlost, ne nalaženje smisla u otporu. Kako to da kod nas, te naglavce postavljene vrijednosti, uvijek pobjede? Kao da je negativcima više stalo, kao da imaju više životne snage. Ili griješimo kada mislimo da nas je većina dobrih. Često se pitam...

Moža ću i ja za par meseci iz Minhena, Beograd videti očima autora ovog teksta...

Text je sjajan, sjajan. Slazem se da mi koji smo otisli, gledamo na taj grad velikom nostalgijom. Ali bi se slozio i da oni koji su ostali, da ni oni ne mogu u tolikoj meri da osudjuju jer ne znaju kako je tamo negde. Samim tim ne mogu ni reci da je kod nas sve toliko lose.

"Него биће да је неко незадовољан својим животом па мисли да је свима исто, тј да је лоше свуда и да није до појединца."
Čitam komentare pa onda ponovo tekst pa se pitam šta sam pročitao a šta razni pišu. Pišu o svojim frustracijama, koje nemaju veze sa tekstom, ni sa gradom.

A kad se samo setim muzike koju smo slusali, filmova koje smo gledali, garderobe koju smo nosili, Bitefa, Festa ... Gde smo tada bili, a gde smo danas. Na dnu!
(kiza, 5. januar 2020 18:38)

I na zapadu su se nekada slusali Cepelini i Pink Floyd a danas neke geto crnkinje kako tverkuju su najvece zvezde. Svi su danas na dnu sto se masovne kulture tice i to nije slucajno vec namerno zaglupljivanje. Mi smo tu nebitni.

Bilo druže, mada i nostalgija za mladošću zna da ubije...pravi stari beograđani ćute i gutaju svoje tajne, oni su nevidljivi deo grada, svetlost koja sve više tamni...

obicno oni koji zive u nekom mestu ne primecuju i ne zanima ih ono sto ih okruzuje...

Od reci do reci potpisujem. Bravo. Kakav surov i istinit opis pre svega politicke situacije i ljudi... a Beograd sve to trpi.