Turisti sve više biraju ovu vrstu putovanja

A razlog je što uglavnom nemamo prijatelje, ili ako ih imamo oni nemaju pare za put

Jeftinije, nadjes ljubavnika gde zelis, spavas u Hostel ili u neku autobusku stanicu, jedes kiflu celi dan i ne gnjavi te cura kako nemas novca ko milioneri u Instagram za Luksuz...

Obisao sve pomenute gradove... nakon pedesete... i uglavnom sam (doduse, priznajem, neke od njih sa suprugom)... Jako prijalo - volim solo putovanja... Utonem u potpuno nepoznat svet, opstim samo sa lokalcima, sam programiram sta cu i kako cu, imam svoju slobodu... Toplo preporucujem! Razloga za strah nema - pogotovo kada se jednom razbije!

I inace su ljudi sve vise "solo". I u vezama i sa prijateljima.

Ne, razlog je otuđenost i taj "I" svet u kom živimo. Ja, ja, pa ja...

One night in Bangkok ...

Solo putovanje, još jedan kulturološki izbljuvak koji nam se servira sa zapadne hemisfere a sve u cilju razbijanja porodice kao institucije Uvek sam za staro dobro porodično putovanje.

Ja godinama putujem sa motorom sasvim sam, da sam čekao društvo, ne bih se navozao... Ponekad se uklopim sa nekim da idemo zajedno, ali uvek zazalim sto nisam krenuo sam. Ili mi ne odgovara njegov tempo vožnje ili se ne složimo sa dnevnim kilometrazama ili kad želim da na nekom planinskom vrhu malo iskuliram u pogledu i tišini, on ne zaklapa usta ili cupka nogama da krenemo...Iz mog iskustva, najlepše je putovati sam..

ljudi koji idu solo nisu usamljeni i otudjeni oni tako zele da upoznaju novo drustvo, ljude svet i prijatelje. Uvek kad sam isao solo super sam prosao upoznao dosta ljudi i uzivao. Kad ides sa drustvom to je vec drugi tip putovanja i ne bih mesao sa ovim.

Nacin zivota...nemogucnost uskladjivanja s obavezama...mene, maltene, primorava da putujem sam... Uvek sam za drustvo, ali od toga da putujem sam ili propustim letovanje ili izlet, uvek biram da odem negde sam... svuda nadjes drustvo, svuda imas nekog prijatelja...putujici upoznajes ljude, stices prijateljstva...i, zapravo, nikad nisi sam...

Nije to za mene.
Prvo jer me strah, žensko sam. Dešavale su mi se neprijatne situacije dok su dečko i društvo sa mnom bili u inostranstvu, ne smem ni da zamislim da sam sama.
Drugo, nisam društvena otvorena neposredna u komunikaciji osoba. Verovatno ne bih nikog upoznala, provodila dane sama i zaboravila kako mi zvuči glas :(
Lepo ko može, ja bih bila u konstantnom grču i strahu a i usamljena.

Godina smrti Rikarda Reiša - šetnje po Lisabonu i razmišljanja...

svako putovanje je vec samo po sebi pozitivno. Nisam nikada putovao sam, ali mislim da bih mogao da uzivam. Sada je bespredmetno govoriti o tome jer smo supruga i ja odavno jedno.
Ovog septembra smo, posle 23 godine zajednice, prvi put sami otisli na letovanje. Dobro smo se organizovali, za 15 dana prosli 3600 km, bili na tri mora (Jonsko, Sredozemno, Egejsko), bili prvi put u zivotu nudisti i prvi put se zaista opustili.

Solo putovanje, još jedan kulturološki izbljuvak koji nam se servira sa zapadne hemisfere a sve u cilju razbijanja porodice kao institucije Uvek sam za staro dobro porodično putovanje.

Ne, razlog je otuđenost i taj "I" svet u kom živimo. Ja, ja, pa ja...

A razlog je što uglavnom nemamo prijatelje, ili ako ih imamo oni nemaju pare za put

Jeftinije, nadjes ljubavnika gde zelis, spavas u Hostel ili u neku autobusku stanicu, jedes kiflu celi dan i ne gnjavi te cura kako nemas novca ko milioneri u Instagram za Luksuz...

Obisao sve pomenute gradove... nakon pedesete... i uglavnom sam (doduse, priznajem, neke od njih sa suprugom)... Jako prijalo - volim solo putovanja... Utonem u potpuno nepoznat svet, opstim samo sa lokalcima, sam programiram sta cu i kako cu, imam svoju slobodu... Toplo preporucujem! Razloga za strah nema - pogotovo kada se jednom razbije!

One night in Bangkok ...

Nije to za mene.
Prvo jer me strah, žensko sam. Dešavale su mi se neprijatne situacije dok su dečko i društvo sa mnom bili u inostranstvu, ne smem ni da zamislim da sam sama.
Drugo, nisam društvena otvorena neposredna u komunikaciji osoba. Verovatno ne bih nikog upoznala, provodila dane sama i zaboravila kako mi zvuči glas :(
Lepo ko može, ja bih bila u konstantnom grču i strahu a i usamljena.

I inace su ljudi sve vise "solo". I u vezama i sa prijateljima.

ljudi koji idu solo nisu usamljeni i otudjeni oni tako zele da upoznaju novo drustvo, ljude svet i prijatelje. Uvek kad sam isao solo super sam prosao upoznao dosta ljudi i uzivao. Kad ides sa drustvom to je vec drugi tip putovanja i ne bih mesao sa ovim.

Ja godinama putujem sa motorom sasvim sam, da sam čekao društvo, ne bih se navozao... Ponekad se uklopim sa nekim da idemo zajedno, ali uvek zazalim sto nisam krenuo sam. Ili mi ne odgovara njegov tempo vožnje ili se ne složimo sa dnevnim kilometrazama ili kad želim da na nekom planinskom vrhu malo iskuliram u pogledu i tišini, on ne zaklapa usta ili cupka nogama da krenemo...Iz mog iskustva, najlepše je putovati sam..

Godina smrti Rikarda Reiša - šetnje po Lisabonu i razmišljanja...

Nacin zivota...nemogucnost uskladjivanja s obavezama...mene, maltene, primorava da putujem sam... Uvek sam za drustvo, ali od toga da putujem sam ili propustim letovanje ili izlet, uvek biram da odem negde sam... svuda nadjes drustvo, svuda imas nekog prijatelja...putujici upoznajes ljude, stices prijateljstva...i, zapravo, nikad nisi sam...

svako putovanje je vec samo po sebi pozitivno. Nisam nikada putovao sam, ali mislim da bih mogao da uzivam. Sada je bespredmetno govoriti o tome jer smo supruga i ja odavno jedno.
Ovog septembra smo, posle 23 godine zajednice, prvi put sami otisli na letovanje. Dobro smo se organizovali, za 15 dana prosli 3600 km, bili na tri mora (Jonsko, Sredozemno, Egejsko), bili prvi put u zivotu nudisti i prvi put se zaista opustili.