Manastiri Srbije privlače turiste jedinstvenom arhitekturom

upravo ovog leta sam prvi put obišao manasiju a u subotu i ravanicu. nastavljam dalje. ne znamo šta imamo. od ravanice krenuo uz brdo i stigao do sisojevca a gore, bazeni, terme, sport tereni, ribnjak, restoran... kao u sloveniji. samo da sve to malo sredimo, puteve, cistocu i medijski ispratimo i možemo kao slovenci lepo da naplatimo.

Prelep Kraj sa prelepim Manastirima. Uz jednodnevan izlet pored Manasije i Ravanice obavezno obici Vodopad Lisine uz predobar rucak i resavsku pecinu kao i Sisojevac. Mogao bi svake godine tamo da idem. Nikad nisam shvatio ljude koje dolaze iz daleka u jagodinskom akva parku da se guraju u prepunim bszenima umesto jeftinije da obidju nase kulturne i prirodne lepote.

Srpski manastiri su biseri srpske istorije kojima se malo zemalja u svetu moze pohvaliti. I to nije nikakva floskula, preterivanje ili preuvelicavanje. To je divna istorijska zaostavstina sacuvana od burnih vremena i nemilosrdne istorije kojom je Srbija izlozena do danas. Manastiri koji pamte, pricaju, i opominju. Srbiju ne krase samo njeni manastiri. Srbija ima prelepu, pitomu, izdasnu prirodu. Srbija ima na zapadu Drinu i Podrinje. Zlatar, Taru, Zlatibor, Pester... Od Dunava, podno Kosmaja pa kroz Sumadiju nema lepseg i pitomijeg kraja u svetu. Djerdapska klisura sa nacionalnim parkom, Rajac pa do Stare planine i dalje..Pitoma ravna Vojvodina, reke, planine, manastiri. Srbija je prelepa i ja je obozavam.

Srednjevekovni manastiri u srbiji su jedinstven primer arhitekture i slikarstva epohe. To nisu samo svetinje, već i vehunac svetske kulturne baštine i ne smemo ih posmatrati samo kao destinacije verskog turizma. Naravno, treba poštovati vernike koji odlaze zbog molitve, ali pravi turisti zapravo ne odlaze u pohode tim manastirima samo iz verskih razloga. Zbog toga treba i predstaviti tu baštinu na poseban način i privući turiste iz celog sveta. U Vizantiji spomenici iz tih perioda nisu sačuvani, ima ih u Grčkoj i Bugarskoj, ali je naša srednjevekovna baština nešto izuzetno i moramo biti svesni toga.

Vlada Srbije bi trebala u saradnji sa turističkom organizacijom Beograda da organizuje besplatno ili uz minimalnu nadoknadu izlete stranih turista koji posećuju Beograd u obilazak srpskih svetinja i Srbiji i na Kosovu.

Dva turista iz Jugoistočne Azuje su doputovala iz Crne Gore i posetila neke srpske manastire.
Njihova tela do danas nisu pronađena, nakon čega brojne zemlja sveta su svojim državljanima preporučile da nikada ne putuju u zemljama kriminala.

Manastiri su interesantni nama, domacim turistima i eventualno ruskim ali zasigurno znam da strane turiste verski turizam apsolutno ne interesuje.

Manasija.

Napomenuo bih da obavezno treba obici tri manastira na potezu od Rekovca prema Kragujevcu- Raletinac, Sarinac i Denkovac, nazvan po tri sestre Raleti, Sari Denki, koje su bile ktitori svakom manastiru u cast i secanje na oca koji je poginuo u Kosovskom boju. Manastiri su toliko zavuceni,bukvalno na kraju puta,a prirodu treba videti i doziveti, posebno manastir Denkovac, neopisivo! Isto na samo 5km od Rekovca nalazi se manastirak Sv. Nikolaja Mirlikijskog. Mali manastir ,u kotlini skroz okruzen sumom i brdima..

Dva turista iz Jugoistočne Azuje su doputovala iz Crne Gore i posetila neke srpske manastire.
Njihova tela do danas nisu pronađena, nakon čega brojne zemlja sveta su svojim državljanima preporučile da nikada ne putuju u zemljama kriminala.

Manastiri su interesantni nama, domacim turistima i eventualno ruskim ali zasigurno znam da strane turiste verski turizam apsolutno ne interesuje.

Vlada Srbije bi trebala u saradnji sa turističkom organizacijom Beograda da organizuje besplatno ili uz minimalnu nadoknadu izlete stranih turista koji posećuju Beograd u obilazak srpskih svetinja i Srbiji i na Kosovu.

upravo ovog leta sam prvi put obišao manasiju a u subotu i ravanicu. nastavljam dalje. ne znamo šta imamo. od ravanice krenuo uz brdo i stigao do sisojevca a gore, bazeni, terme, sport tereni, ribnjak, restoran... kao u sloveniji. samo da sve to malo sredimo, puteve, cistocu i medijski ispratimo i možemo kao slovenci lepo da naplatimo.

Srpski manastiri su biseri srpske istorije kojima se malo zemalja u svetu moze pohvaliti. I to nije nikakva floskula, preterivanje ili preuvelicavanje. To je divna istorijska zaostavstina sacuvana od burnih vremena i nemilosrdne istorije kojom je Srbija izlozena do danas. Manastiri koji pamte, pricaju, i opominju. Srbiju ne krase samo njeni manastiri. Srbija ima prelepu, pitomu, izdasnu prirodu. Srbija ima na zapadu Drinu i Podrinje. Zlatar, Taru, Zlatibor, Pester... Od Dunava, podno Kosmaja pa kroz Sumadiju nema lepseg i pitomijeg kraja u svetu. Djerdapska klisura sa nacionalnim parkom, Rajac pa do Stare planine i dalje..Pitoma ravna Vojvodina, reke, planine, manastiri. Srbija je prelepa i ja je obozavam.

Prelep Kraj sa prelepim Manastirima. Uz jednodnevan izlet pored Manasije i Ravanice obavezno obici Vodopad Lisine uz predobar rucak i resavsku pecinu kao i Sisojevac. Mogao bi svake godine tamo da idem. Nikad nisam shvatio ljude koje dolaze iz daleka u jagodinskom akva parku da se guraju u prepunim bszenima umesto jeftinije da obidju nase kulturne i prirodne lepote.

Srednjevekovni manastiri u srbiji su jedinstven primer arhitekture i slikarstva epohe. To nisu samo svetinje, već i vehunac svetske kulturne baštine i ne smemo ih posmatrati samo kao destinacije verskog turizma. Naravno, treba poštovati vernike koji odlaze zbog molitve, ali pravi turisti zapravo ne odlaze u pohode tim manastirima samo iz verskih razloga. Zbog toga treba i predstaviti tu baštinu na poseban način i privući turiste iz celog sveta. U Vizantiji spomenici iz tih perioda nisu sačuvani, ima ih u Grčkoj i Bugarskoj, ali je naša srednjevekovna baština nešto izuzetno i moramo biti svesni toga.

Manasija.

Napomenuo bih da obavezno treba obici tri manastira na potezu od Rekovca prema Kragujevcu- Raletinac, Sarinac i Denkovac, nazvan po tri sestre Raleti, Sari Denki, koje su bile ktitori svakom manastiru u cast i secanje na oca koji je poginuo u Kosovskom boju. Manastiri su toliko zavuceni,bukvalno na kraju puta,a prirodu treba videti i doziveti, posebno manastir Denkovac, neopisivo! Isto na samo 5km od Rekovca nalazi se manastirak Sv. Nikolaja Mirlikijskog. Mali manastir ,u kotlini skroz okruzen sumom i brdima..