Ali se praktično momentalno osetio i kroz rast cena prehrambenih sirovina na svetskim berzama koje su samo u martu povećane za oko tri odsto, dovodeći cene hrane na 22-mesečni maksimum, prenosi Biznis.rs.Poskupljenje hrane tokom prvog meseca rata i zatvaranja Ormuskog moreuza bilo je, ipak, manje izraženo od povećanja od 11 procenata u martu 2022. godine, mesec dana nakon početka rata u Ukrajini, uprkos mnogo većim skokovima cena energije i đubriva.Blaži skok cena hrane odražava činjenicu da je sukob na istoku Evrope direktno poremetio glavne izvoznike žitarica i uljarica, izazivajući trenutne skokove cena, dok novi sukob utiče na tržišta hrane indirektno, uglavnom kroz veće troškove đubriva i energije.U svom upravo objavljenom izveštaju o kretanjima na tržištima sirovina Svetska banka navodi da je njen indeks cena hrane porastao za pet odsto u prvom kvartalu 2026. godine u odnosu na prethodno tromesečje.Većina osnovnih životnih namirnica, međutim, u trendu je rasta cena još od prošle godine i mnogo pre otvaranja novog ratnog žarišta.Dodatni pritisak na cene hrane dolazi iz SADCene sojinog ulja porasle su za 16 procenata u prvom kvartalu 2026. godine i 25 procenata međugodišnje jer je snažnija domaća upotreba u zemljama glavnih izvoznika smanjila dostupnost za izvoz.Tržišta su takođe reagovala i na ambiciozne ciljeve SAD objavljene krajem marta u vezi sa povećanim korišćenjem prehrambenih proizvoda za biogoriva. Cene palminog ulja su takođe ojačale, podstaknute višim cenama sirove nafte koje su povećale potražnju za biodizelom.Indeks cena ostale hrane, od čega oko tri četvrtine otpada na šećer i meso, porastao je za pet procenata u prva tri meseca ove godine, pri čemu je rast cena govedine nadmašio pad cena šećera. Referentna cena ove vrste mesa u SAD porasla je za 11 procenata u kvartalu i 22 procenta međugodišnje usled smanjene ponude stoke i snažne potražnje.Svetska banka predviđa da će indeks cena hrane blago porasti za dva procenta međugodišnje u 2026. i jedan procenat u 2027. godini. Ovo je revizija naviše od tri procentna poena za obe godine u odnosu na projekcije iz januara 2026."Rat utiče na cene hrane uglavnom kroz veće troškove energije i đubriva, iako su neke nabavke đubriva za prolećnu sezonu obezbeđene pre sukoba. Pod osnovnom pretpostavkom da će se poremećaji u snabdevanju na Bliskom istoku ublažiti do sredine godine, očekuje se da će efekat rata na cene poljoprivrednih proizvoda u 2026. i 2027. biti manji nego tokom ranih faza ruske invazije na Ukrajinu", navodi se u dokumentu.Pšenica skuplja za šest, pa za još pet procenataPrognoza cena pšenice za 2026. je nešto ispod konsenzusa od šest procenata iz sredine marta, dok je za 2027. godinu za ovu žitaricu prognoza skromno ispod povećanja od pet procenata za koje postoji konsenzus tržišta.Izgledi za pšenicu uzimaju u obzir nepovoljne vremenske prilike i logističke poremećaje kod glavnih izvoznika početkom ove godine, uz očekivani pad globalne proizvodnje od dva procenta u ovoj i narednoj godini. Predviđa se da će cene pirinča pasti za dva procenta u 2026. usled obilnih zaliha pre nego što porastu za tri procenta u 2027. godini, jer niske cene ograničavaju povećanje površina kod glavnih izvoznika.Indeks cena ulja i sačme porašće za četiri procenta u 2026. godini, pre nego što se stabilizuje u 2027. Očekuje se da će izvozne zalihe jestivih ulja biti ograničene u 2026. zbog veće domaće upotrebe sojinog i palminog ulja za biodizel u glavnim zemljama izvoznicama, delom zbog poremećaja u snabdevanju naftom povezanih sa sukobom na Bliskom istoku.Međutim, kontinuirani rast proizvodnje jestivog ulja i povoljni koeficijenti zaliha i potrošnje verovatno će obuzdati rast cena. Stoga se predviđa da će cene i sojinog i palminog ulja porasti za osam procenata u 2026. i ostati stabilne u 2027.Projektovano je da će snažna potražnja za sojinim uljem podići cene soje za šest procenata u 2026. Nakon toga, očekuje se da će oporavak požnjevenih površina u predstojećoj sezoni ograničiti dalji rast cena u 2027. na jedan procenat.Sa druge strane, rekordna prošlogodišnja žetva podstaknuta većom proizvodnjom sojinog ulja trebalo bi da obori cenu sojine sačme za dva procenta ove godine dok se sledeće očekuje blagi rast.Govedina raste dvocifrenoPredviđanja Svetske banke su da će rastuće cene biljnih ulja i slabljenje cena uljanih sačmi (nusproizvoda proizvodnje biljnog ulja) ove godine pomeriti potražnju sa soje ka alternativama koje daju veće količine ulja – kao što su suncokret i uljana repica – smanjujući oslanjanje na sojino ulje i smanjujući ponudu sojine sačme u 2027.Projektuje se da će indeks cena ostale hrane biti uglavnom stabilan u 2026. pre nego što poraste za dva procenta u 2027. Istovremeno, cene govedine će porasti za 11 procenata u 2026. usled snažne potražnje i male ponude stoke i za dodatna tri procenta sledeće godine.Svetska banka upozorava da bi produženi sukob koji drži cene nafte iznad 100 dolara po barelu mogao gurnuti dodatnih 45 miliona ljudi u glad podsećajući da je 318 miliona ljudi već u situaciji da ne uspeva da se prehrani.Samo kakao značajno pojeftinioKada se pogleda statistika rasta cena osnovnih životnih namirnica na svetskim berzama, evidentno je da je veoma mali broj njih jeftiniji nego prošle godine.Cena soje od početka godine porasla je za skoro 15 odsto, dok je pšenica poskupela za 28 odsto. Cene palminog ulja više su za 12 odsto, a mleka za 16 odsto.Pirinač i ovas skuplji su za po 10 procenata, suncokretovo ulje je skuplje za osam odsto. Uljana repica poskupela je za 13 odsto, a kukuruz za šest procenata.Među retkim namirnicama koje su od početka godine pojeftinile nalaze se kakao koji je jeftiniji skoro upola, cena kafe je niža za 16 odsto, a šećera za pet odsto.Ukoliko se projekcije Svetske banke ostvare, posle cenovnog šoka zbog sukoba u Persijskom zalivu, situacija se neće smiriti ni brzo ni lako, a o povratku na cene pre toga praktično nema ni govora.Najviše što se očekuje za 2027. je stabilizacija cena na nivou iz ove godine.
2.5.2026.
21:59
Ekonomski šok u celom svetu: Dok rastu cene energenata, raste i cena hrane
Ekonomski šok koji svet proživljava od kraja februara, kada su počeli sukobi na Bliskom istoku, dominantno je energetske prirode.
Izvor: Biznis.rs
Podeli:
Vrati se na vest
0 Ostavite komentar