Ministarstvo rada i penzionog sistema Hrvatske tražilo je još 2021. pomoć od Svetske banke zbog fiskalnih i budžetskih ograničenja.Svetska banka dostavila je analizu, predstavljajući mogućnosti koje ministarstvo treba da razmotri tokom sporvođenja Nacionalnog programa oporavka i otpornosti 2021-2026. u delu povećanja adekvatnosti penzija kroz nastavak penzione reforme, piše Mirovina.hr.Hrvati prekratko rade i prerano idu u penzijuSvetska banka izradila je simulaciju penzija te analizu i predloge politika za poboljšanje dugoročne održivosti sistema, s naglaskom na adekvatnost penzija. Tim Svetske banke u izradi analize sarađivao je s Ministarstvom rada i penzionog sistema, Hrvatskim zavodom za penziono osiguranje (HZMO) i Centralnim registrom osiguranika (REGOS). Izveštaj je u julu 2024. predat ministarstvu na razmatranje.Analiza je utvrdila nekoliko glavnih izazova koji doprinose niskoj adekvatnosti penzija i visokom riziku od siromaštva u starosti. Tu su kratko razdoblje rada, niska prosečna dob odlaska u penziju, nizak odnos radnika i penzionera, brojne mogućnosti prevremenog penzionisanja, mogućnost izbora između prvog i drugog stuba u trenutku penzionisanja, kao i značajan iznos novčanih dodataka (27 posto na penziju u prvom stubu) koji nisu povezani s platama u proračunu penzije, a koji utiču na izbor između prvog stuba i kombinovane penzije.Preporuke Svetske banke"Analiza je zaključila da hrvatskom penzionom sistemu nisu potrebne značajne promene. Ipak, one uključuju ukidanje drugog penzionog stuba ili ponovno uvođenje obveznog drugog penzionog stuba, odnosno ukidanje izbora penzije. Uz odgovarajuće prilagođavanje i nadogradnju, sistem s tri stuba može i dalje da pruža bolju socijalnu zaštitu u starosti nego samo prvi ili drugi stub.Sprovođenje niza mera, poput snažnije indeksacije penzija, povećanja dobi za odlazak u penziju, smanjenja razdoblja prevremenog penzionisanja, ponude pravednijih izbora penzija i uvođenja automatskih portfelja životnog ciklusa u drugom stubu, povećalo bi adekvatnost mirovina, podržalo fiskalnu održivost sistema i osigurala međugeneracijsku održivost", zaključak je analize Svetske banke.Starost za prevremenu - 69 godinaJedan od scenarija Svetske banke predviđa da dob za penzionisanje muškaraca i žena do 2065. godine dostigne 72 godine, a dob za prevremenu penziju 69 godina.Procenjeni očekivani zdrav životni vek u dobi od 65 godina u Hrvatskoj u 2021. iznosio je 5,2 godine, dok je u EU iznosio 9,9 godina. To znači da prosečni penzioner u Hrvatskoj provede samo trećinu svog života u penziji u dobrom zdravstvenom stanju.Ne postoje projekcije očekivanog zdravog životnog veka za sledećih 40 godina, ali može se pretpostaviti da udeo očekivanog zdravog životnog veka neće pasti ispod trenutnog nivoa, navodi Svetska banka u analizi iz 2024. godine.U penziju sa 66 i po do 2030."Povećanjem zakonske dobi za penzionisanje poboljšava se odnos podrške za penzije za deset posto. Kasnije penzionisanje dovodi do sporijeg priliva novih penzionera i dužeg ostanka u radnoj snazi. Nijedna druga mera penzione politike nema moć postizanja takvog poboljšanja odnosa podrške", navodi Svetska banka u Analizi dugoročne primerenosti i održivosti penzija u hrvatskom penzionom sistemu, s naglaskom na mogućim politikama za njegovo unapređenje iz 2024. godine.Starosna granica povećavala bi se postepeno na 66 i po godina do 2030. godine, a nakon toga po mesec i po dana, zavisno od očekivanog trajanja života. Evropska komisija takođe je lane u svom izveštaju predložila postepeno podizanje dobi za odlazak u penziju, ali ne navodi se tačna starost.
11.6.2025.
11:02
Svetska banka savetuje komšije: Granica za penziju 72 godine
Svetska banka nedavno je objavila Analizu i predloge za poboljšanje dugoročne adekvatnosti i održivosti hrvatskog penzionog sistema.
Izvor: Index
Podeli:
Vrati se na vest
9 Ostavite komentar