Može bez nafte i gasa, ali zbog jedne stvari Evropa ostaje zavisna od Rusije

Međutim, druga je priča kada je u pitanju nuklearna energija.

Kako zbog istorijskih, tako i zbog praktičnih razloga, evropski nuklearni sektor još dugo neće moći bez sirovina i usluga iz Rusije.

Ekonomske sankcije EU na ugalj i naftu trajno su preoblikovale trgovinu s Moskvom. Uvoz uglja pao je na nulu, a uvoz ruske sirove nafte brodovima trenutno je nezakonit, te je još samo četiri zemlje primaju cevovodom, prenosi T portal.

Poređenja radi, EU je samo pre tri godine 54 posto svojih potreba za kamenim ugljem zadovoljavala uvozom iz Rusije, a isto tako je četvrtina nafte dolazila od velikog istočnog suseda.

Što se tiče gasa, EU sad uvozi manje od 10 posto iz Rusije, a pre rata u Ukrajini taj je udeo bio veći od 40 posto.

Međutim, sasvim je druga priča s nuklearnim sektorom. Reaktori izgrađeni u bivšem Sovjetskom savezu, koje koriste evropske zemlje, ne mogu bez goriva iz Rusije.

Ruska državna kompanija Rosatom 2021. snabdela je evropske reaktore s 20 posto od potrebnih količina prirodnog uranijuma, a uz to je pokrila četvrtinu usluga konverzije i trećinu usluga obogaćivanja uranijuma. Iste te godine zemlje EU platile su Rusiji 210 miliona evra za uvoz sirovog uranijuma.

Vrednost uvoza nuklearne tehnologije i goriva povezanih s Rusijom u celom svetu porasla je prošle godine na više od milijardu dolara (940 milijardi evra), piše Politiko. U EU je vrednost ruskog nuklearnog izvoza pala u nekim zemljama, poput Bugarske i Češke, ali je porasla u drugim, uključujući Slovačku, Mađarsku i Finsku.

Iako bi se uranijum iz Rusije mogao zameniti uvozom iz drugih zemalja u roku od godinu dana, zemlje s ruskim VER reaktorima oslanjaju se isključivo na gorivo koje proizvodi Moskva.

„U Uniji se nalazi 18 nuklearnih elektrana koje je projektovala Rusija. Stavljanje njih pod sankcije izazvalo bi duboke podele u EU“, smatra nuklearni stručnjak Mark Hibs.

Najglasniji protivnik sankcija je Mađarska, jedna od pet zemalja – uz Slovačku, Bugarsku, Finsku i Češku – koja ima reaktore izgrađene u Rusiji, za koje do sada nema alternativnog goriva.

Bugarska i Češka potpisale su ugovore s američkom firmom Vestinghaus za zamenu ruskog goriva, ali proces bi mogao potrajati tri godine jer nacionalni regulatori moraju da analiziraju i licenciraju novo gorivo.

Daleko veći problem su konverzija i obogaćivanje uranijuma zbog hroničnog nedostatka kapaciteta širom sveta. Za istiskivanje Rosatoma trebalo bi sedam do deset godina, uz uslov da se u nuklearni sektor ulože velika sredstva.

Dok je Finska prošle godine poništila ugovor o izgradnji nuklearne elektrane ruske proizvodnje, zbog čega je Rosatom tužio Helsinki, druge zemlje nisu sklone takvom potezu. Na primer, novi slovački reaktor Mochovce-3 sovjetskog dizajna VER pušten je u rad ranije ovog meseca, a Rusija će ga snabdevati ​​gorivom najmanje do 2026.

Mađarska je u međuvremenu produbila veze s Moskvom dajući zeleno svetlo za izgradnju još dva reaktora u svojoj elektrani Paks prošlog leta, što je osigurano ruskim kreditom od 10 milijardi evra.