Ni refinansiranje nije bezopasno

Banke su počele da primaju zahteve za reprogramiranje kredita svojih klijenata, koji imaju problema sa otplatom.

Da ove godine postoji veliko interesovanje građana za refinansiranjem kredita, što znači da reprogram dolazi u pravom trenutku jer ima sve više onih koji ne mogu da poštuju preuzete finansijske obaveze, potvrđuju i u drugim bankama.

Međutim, iz stručnih krugova dolazi upozorenje da se ne radi ni o kakvoj vrsti jeftinije otplate, kao i da promenjena regulativa, koju je NBS donela kako bi omogućila bankama da sprovedu reprogram prema zamisli Vlade, zapravo najviše odgovara onima koji imaju velika primanja, dok najsiromašnije građane dodatno ograničava u pogledu mogućnosti daljeg zaduživanja.

Prema dogovorenim uslovima, banke sada počinju da prezaduženim građanima, koji sa otplatom kredita kasne, ali ne duže od 180 dana, nude poček do dve godine tokom kojeg građani banci plaćaju samo kamatu, a ne i glavnicu. To znači da se krajnji datum otplate kredita produžava za vreme trajanja grejs perioda i da se ukupno otplaćena suma ne smanjuje, već povećava.

Iz tog razloga, ovakvu mogućnost bi trebalo da iskoriste samo oni građani koji u ovom trenutku zaista ne mogu da otplaćuju rate (pošto će im tokom grejs perioda rata biti znatno niža), dok se svima ostalima više isplati da nastave sa redovnom otplatom.

Ipak, kriza je učinila da je veliki broj ljudi izgubio posao ili im je plata smanjena, što pokazuju i podaci o rastu docnje, kao i znatno povećan broj zahteva za refinansiranjem kredita od početka ove godine. Bankari procenjuju da je od početka januara do sada broj zahteva za refinansiranje porastao za oko 25 odsto.

Najpogodnije za najbolje plaćene

Prema istraživanju portala kamatica.com, nova regulativa NBS-a, prema kojoj se kreditna sposobnost računa tako što se umesto dosadašnjeg limita od 30 odsto plate, kao gornja granica visine rate uzima razlika između zarade klijenta i minimalne potrošačke korpe za prvog odraslog člana domaćinstva, znači da će više moći da se zaduže samo građani sa platom iznad minimalne, odnosno da će veće stambene kredite moći da uzmu samo oni sa zaradom iznad 25.000 dinara.

Prema proračunu ovog portala, vrednost potrošačke korpe za jednog člana domaćinstva trenutno iznosi 12.646 dinara, što znači da je neko ko ima minimalna primanja od oko 17.000 dinara do sada mogao da se zaduži do nivoa mesečne rate od 5.100 dinara za potrošačke i gotovinske kredite, odnosno do 8.500 dinara za stambene. Prema novim pravilima, maksimalna rata za ovakve građane biće 4.454 dinara za sve vrste zajmova.

Uz to, kako navodi kamatica.com, najveću korist imaće oni koji imaju primanja veća od prosečnih u Srbiji, pa će tako građani „sa primanjima od 70.000 dinara moći da se zaduže kreditom koji zahteva mesečnu otplatu u iznosu od čak 57.454 dinara“.

Ovako velika mogućnost zaduživanja u praksi može stvoriti i velike probleme, ako banke zaista budu prihvatale takve zahteve, pošto, primera radi, „u četvoročlanoj porodici sa dva zaposlena, koji imaju primanja od 50.000 i 40.000 dinara, maksimalno kreditno zaduživanje iznosi oko 66.000 dinara".

Sa preostalih 24.000 dinara, teško je poverovati da će četvoročlana porodica moći da izmiri redovne režijske troškove i mesečnu potrošačku korpu.