Najavljene izmene Zakona o planiranju i gradnji, kojima bi trebalo da se ubrza proces legalizacije, naneće državi nenadoknadivu štetu, kaže Stevan Lilić.
Izvor: Danas
Lilić, profesor upravnog prava, kaže da će izmene pri tom otvoriti i ogroman prostor za korupciju.
Takođe, arhitekta Bane Andreev najavljuje da će podneti zahtev Ustavnom sudu da oceni ustavnost novih izmena zakona i tvrdi da se njima opštine guraju u sukob interesa jer ne mogu i da izdaju dozvole i da prikupljaju dokumentaciju.
Stevan Lilić objašnjava da je "pitanje legalizacije jedan od većih promašaja ove vlade, ne samo po konceptu, nego i po načinu na koji je tekla dosadašnja realizacija. Nije sporno da veliki problem divlje gradnje mora da se reši, ali sudeći po dosadašnjem radu Ministarstva i po najavljenim potezima, veća je verovatnoća da će umesto toga, državi biti pričinjena šteta koju više neće moći da ispravi". "Prvo, po apsurdnoj ceni od jedan odsto vrednosti tog posla, u naletu će biti legalizovani i objekti koji to nikako ne bi smeli jer ne ispunjavaju osnovne uzuse gradnje. S druge strane, uvode se neke nejasne pravne opcije prema kojima lokalne samouprave mogu sa građanima da sklapaju ugovore na osnovu kojih će za račun stranaka prikupljati potrebnu dokumentaciju. Tu se stvara ogroman prostor za korupciju, jer će se javiti ekipe stručnjaka koji će biti angažovani na osnovu nepoznatih kriterijuma", kaže Lilić.
On dodaje da je Zakon o planiranju i gradnji potpuno blokirao građevinske firme zbog otežanih i nedefinisanih procedura, zbog čega je u startu dobio jako loše ocene stručne javnosti, a pokušaj da se to ispravi potpuno će „betonirati“ postojeće stanje zbog čega je slika efekata postala još gora.
Lilić ističe da se u javnosti stvorio utisak kako je divlja gradnja bila iznuđena i da je sada potrebna samo dobra država koja će to stanje legalizovati. „Iz koncepta je potpuno izmaklo prostorno planiranje kao obeležje uređene države i bojim se da tu štetu više niko neće moći da ispravi“, tvrdi Lilić.
I među ostalim stručnjacima, najviše je osporavana odredba kojom se opštinskim upravama omogućava da sa građanima sklope ugovor i u njihovo ime prikupe dokumentaciju potrebnu za proceduru legalizacije, a da se troškovi tog posla naplate u ratama „razvučenim“ na četiri godine.
"Ukoliko ta odredba bude usvojena, pokrenućemo pitanje njene ustavnosti jer smatram da takvu vrstu ugovora ne bi smeo da sklapa sa građanima organ koji je zadužen da izdaje dozvolu i tu je reč o sukobu interesa", kaže arhitekta Bane Andreev.
On navodi da je "tačno da neke od dokumenata izdaju državni organi i u tom delu nije sporno da opštinska uprava, po službenoj dužnosti, obezbedi papire. Ali, deo poslova legalizacije obavljaju privatne firme registrovane za geodetske i inženjerske usluge i pitanje je po kom kriterijumu će biti izabrani izvršioci i da li će to stvoriti monopole na tržištu. Podsećam, do 2003. godine, u Beogradu su te poslove za opštine obavljale dve-tri firme, a kada je tržište otvoreno cene usluga pale su i do tri puta".
Andreev dodaje da je nejasno hoće li opštine za te poslove raspisati tender ili će, s obzirom na to da je reč o malim pojedinačnim iznosima, ići na slobodnu pogodbu, što ekstremno otvara prostor za korupciju.
Prema rečima advokata Save Anđelkovića, opštinska administracija može, na osnovu Zakona o upravnom postupku, da pribavi neka od dokumenata i da uputi stranku na institucije gde će moći da ostvari svoja prava, ali nema ovlašćenja da u upravnom postupku zastupa građane i ne može da sklapa takve ugovore.
"Postoji opasnost da se u velikom broju slučajeva pravo korišćenja zemljišta ovom procedurom, bez tereta, prevede u vlasništvo. To će građanima omogućiti legalizaciju, ali je i mač sa dve oštrice imajući u vidu poreze na imovinu, koji će narednih godina postati teret za mnoge", kaže on.
Anđelković smatra da "ovaj zakon dobro ilustruje tragediju društva u tranziciji jer se pod pritiskom stranih stručnjaka, na brzinu i bez uvažavanja zatečenog stanja, domaći zvaničnici upuštaju u nešto za šta nisu kvalifikovani. Oni, na žalost imaju ovlašćenja i većinu u parlamentu da takve zakone i usvoje, ali praksa ih tera da stalno nešto menjaju, što stvara veliku pravnu nesigurnost".
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
SAD efektivno pomažu Rusiji kada je u pitanju prodaja ruskog udela u srpsko-ruskoj naftnoj kompaniji NIS, napisao je srpski stručnjak za bezbednost i međunarodne odnose Orhan Dragaš.
Prosečna novembarska neto plata u Republici Srpskoj iznosila je oko 1.563 konvertabilnih maraka (KM), što je oko 800 evra, objavio je Republički zavod za statistiku RS.
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovaće u subotu, 27. decembra polaganju kamena temeljca za izgradnju novog objekta Ministarstva odbrane i Generalštaba Vojske Srbije.
Isplata decembarskih penzija počinje 5. januara, a čekovi penzionera, baš kao što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obećao, a Vlada Srbije ispunila, biće veći za 12,2 odsto.
Kinesko ministarstvo spoljnih poslova u petak je objavilo sankcije usmerene na 10 pojedinaca i 20 američkih odbrambenih kompanija, uključujući Boingovu filijalu u Sent Luisu, zbog prodaje oružja Tajvanu.
Turski ministar energetike Alparslan Bajraktar izjavio je danas da je Rusija obezbedila još devet milijardi dolara (7,6 milijardi evra) za izgradnju nuklearne elektrane Akuju, koju u turskoj provinciji Mercin gradi državna energetska kompanija Rosatom.
Rat u Ukrajini – 1.402. dan. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je sinoć da su neka dokumenta za mirno rešenje rata u Ukrajini već spremna, ali da je potrebno da se još radi na nekim osetljivim pitanjima.
Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov izjavio je danas da su Kijev i njegovi sponzori u Evropskoj uniji, nevoljni da traže mirno rešenje sukoba u Ukrajini i da su udvostručili napore da sabotiraju sporazum koji se približava rešenju.
U Grockoj je oko 16.30 časova došlo do teške saobraćajne nesreće, kada je vozač putničkog automobila, star oko 60 godina, iz za sada neutvrđenih razloga izgubio kontrolu nad vozilom i sleteo sa kolovoza.
Nigerija je signalizirala mogućnost novih vazdušnih napada na džihadističke grupe nakon bombardovanja koje su američke snage izvele na katolički Božić na severu zemlje, navodeći da je reč o zajedničkim operacijama sa nigerijskom vojskom.
Dobra vest je da ovo nije kraj priče – ekipu ćemo ponovo gledati na sledećem izdanju Phygital Games of the Future turnira, koje će se održati naredne godine u Kazahstanu.
Kina je prvi put zvanično prikazala u letu svoj dron CH-7, futurističku letelicu koja bi mogla da postane jedno od najvažnijih oružja za izviđanje i nadzor u budućim sukobima.
Pornhub je upozorio korisnike da bi mogli biti direktno kontaktirani od strane sajber kriminalaca nakon nedavnog bezbednosnog incidenta koji je pogodio Pornhub Premium naloge.
Američka tehnološka kompanija Google pokrenula je eksperimentalnog AI asistenta za produktivnost zasnovanog na mejlu, nazvanog CC, koji treba da korisnicima uštedi vreme i istovremeno podstakne češće korišćenje Google servisa.
Laboratorija "Hubei East Lake" u centralnoj Kini objavila je revolucionarno dostignuće u tehnologiji za voz velike brzine. Ovaj voz je na testu postigao 800 kilometara na sat za samo 5,3 sekunde.
Jetour, jedan od najbrže rastućih globalnih automobilskih brendova iz Kine, je zvanično ušao na tržište Srbije pod okriljem ATMO Group, međunarodne distributerske kompanije koja posluje u devet zemalja.
Porsche AG namerava da zatvori svoju mrežu punjenja za električna vozila u Kini, jer nemački brend nastavlja da gubi udeo na najvećem svetskom automobilskom tržištu.
Komentari 77
Pogledaj komentare