1.000 RSD postaje "noćna mora"

U Srbiji je “hiljadarka” i krupna i sitna novčanica, zavisno od toga ko je procenjuje, pišu "Novosti".

U trgovini je gotovo uvek problem kada se nešto plaća ovim apoenom, jer je postalo gotovo pravilo da kasirka nema kusur. Onda krene pogađanje, “imate li 50 dinara, ili 46 dinara... znate, nemamo sitnog novca”. Ova novčanica, prema podacima Narodne Srbije, najviše se štampa. U opticaju su lane bile 69.296.223 “hiljadarke” u vrednosti 69,29 milijardi dinara. Odmah iza nje je apoen od deset dinara sa gotovo 60 miliona komada.

Da stvar za trgovce bude još komplikovanija, na bankomatima uglavnom “izlaze” novčanice od 2.000 dinara. Kada sa ovim apoeonom uđete u bilo koju trgovinu, malu ili veliku, nastaje veliki problem. O petohiljadarki da se i ne govori. Od ove novčanice se prepadne svaka kasirka, jer sav sitniš što je skupila za vraćanje kusura mora da izruči jednom kupcu.

“Hiljadarka nije ni mala niti velika novčanica”, kaže Mlađen Kovačević, ekonomista.

“Ona je za nekoga vredna, ako ima mala primanja. Ali objektivno za nju se može kupiti malo -dva-tri kilograma jeftinijeg mesa, 15 kilograma krompira ili tri-četiri kutije cigareta. S druge strane, trgovcima najviše nedostaju apoeni od deset, 20 ili 50 dinara ili kovanice. Upravo njih nema dovoljno”, kaže on.

Kovačević je istakao da ako pogledamo ove sitnije novčanice, sve su pohabane od starosti jer novih slabo ima.

“Naši građani su navikli da u novčaniku nose keš, a ne kartice i da sve plaćaju gotovinom. Zbog toga su trgovci u problemu kada im dođe kupac i uzme hleb i mleko, a iz džepa izvadi “hiljadarku””, dodaje on. Prema podacima Narodne banke Srbije, u opticaju je 296,4 miliona komada novčanica u vrednosti 170,2 milijarde dinara. Najmanje je apoena od 5.000 samo 3.032.607, a najviše “hiljadarki”. “Sitnijih” apoena od, na primer, 500 dinara je 21.564.310 komada, 200 dinara 19.746.110 komada, 50 dinara 25.069.387 komada, 20 dinara 46.216.642 komada. Ipak, stiče se utisak da to nije dovoljno da podmiri potrebe prometa odnosno plaćanja i često se dešava da se na kasi čeka da prodavac ode da rasitni novčanicu.

“Spas je u većoj upotrebi platnih kartica, ali to kod nas još nije navika”, smatra Kovačević.

“Mnogo je lakše da se bilo koji iznos plati karticom, jer nema čekanja na kusur niti prebiranja po novčaniku da se nađe sitnina. Naši ljudi su navikli da imaju gotov novac kod sebe, pa se često ljute što neko ispred njih na kasi plaća karticom, jer im se čini da bi brže završili sa kešom. Narodna banka Srbije ima svoje planove kada je u pitanju štampanje novčanica i kovanica, odnosno koliko treba da ima gotovog novca u opticaju. Zamenjuju se pojedini apoeni radi bolje zaštite i eventualne pohabanosti”, objašnjava on.

NBS prati i analizira stanje i kretanje gotovog novca u opticaju, uplate i isplate gotovog novca koje vrše banke, obim i apoensku strukturu obrađenog i uništenog gotovog novca, sagledava potrebu i mogućnost supstitucije određenih apoena gotovog novca, na osnovu čega se utvrđuje Program izrade novčanica i kovanog novca u narednoj godini - navode u našoj centralnoj banci.

Od ukupne količine novčanica u opticaju, novčanice apoena 1.000 dinara zastupljene su sa 22,61 odsto, novčanice apoena od 2.000 dinara sa 11,03 odsto, zastupljenost novčanica apoena od 50, 100, 200 i 500 dinara je od 6,70 do 8,70 odsto i ti apoeni u gotovinskom platnom prometu ukupno učestvuju sa 31,02 odsto, novčanice apoena od 20 dinara učestvuju sa 13,80 odsto, a novčanice apoena od 10 dinara sa 20,56 odsto.

Razumljivo, najmanje je učešće novčanica apoena od 5.000 i iznosi jedan odsto. Puštanjem u opticaj novčanica apoena od 2.000 dinara, o čemu je odluka doneta 22. decembra 2011. godine, smanjeno je učešće novčanica apoena od 1.000 dinara u opticaju sa 36 odsto na sadašnjih 22,61 odsto, odnosno postignut je njihov optimalni nivo.

Dakle, novčanice apoena od 1.000 dinara, uz apoen od 2.000 dinara (ukupno učestvuju sa 33,64 odsto) imaju svoje mesto i ulogu u gotovinskom platnom prometu za obavljanje krupnijih gotovinskih transakcija koje odgovaraju nivou cena u Republici Srbiji, dok apoeni od 10, 20, 50, 100, 200 i 500 dinara u gotovinskom platnom prometu učestvuju ukupno sa 65,38odsto i pored plaćanja manjih transakcija služe i za vraćanje kusura za krupnije apoene - ističu u NBS.