Grad čuva sećanje na žrtve: Pre 85 godina deportovani su Jevreji iz Zrenjanina i Banata

U noći između 14. i 15. avgusta 1941. godine pohapšeno je ono malo Jevreja koji su ostali na slobodi u Petrovgradu, Srpskoj Crnji i Jaši Tomiću. Transport u šlepovima nacisti su sproveli 18. avgusta 1941. godine. U prvom transportu smrti poslati su stariji, a u podne, po najvećoj letnjoj žegi, deca.

Pre početka Drugog svetskog rata u Banatu je živelo 4.113 Jevreja, a u Zrenjaninu 1.300. Ovde su imali svoju zajednicu, biblioteku, školu i sinagogu. Među najpoznatijim Jevrejima bili su veoma ugledni građani – direktor fabrike šećera Viktor Elek, hotelijeri Hari i David Kon, lekari Mor Ivanji, Imre Salgo i mnogi drugi.

Jevreji su bili prvi na udaru, najpre kroz pljačkanje radnji i kuća. Tako su 14. avgusta 1941. godine pohapšene sve jevrejske porodice koje su do tada još bile u svojim domovima. Na razne načine je svega oko stotinu Jevreja izbeglo hapšenje i deportaciju, dok je oko 1.200 njih zauvek nestalo. Banat je tako dobio neslavni primat kao jedna od prvih administrativnih celina pod nacističkom vlašću koja je postala "Judenfraj", odnosno očišćena od Jevreja.

Pre komemoracije, u Gradskoj kući je organizovan svečani prijem za Njenu ekselenciju, ambasadorku Avivit Bar-Ilan, koji je priredio gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura sa saradnicima.

Obraćajući se prisutnima na memorijalnom skupu, zamenik gradonačelnika Santovac zahvalio je na izuzetnoj saradnji Jevrejske opštine Zrenjanin i njene predsednice Ljiljane Popov sa Gradom Zrenjaninom.

"Današnjom ceremonijom odajemo počast svim stradalima koji su deportovani i streljani samo zato što su bili drugačiji, što su pripadali drugoj veri, samo zato što su bili Jevreji. Nema reči kojima se mogu opisati strahote Holokausta, kao što ne postoji vreme koje sme dozvoliti da se taj zločin zaboravi, umanji ili nazove drugačijim imenom. Datum 18. avgust jedan je od najtužnijih u istoriji našeg grada", istakao je Santovac.

Iako su kroz ovaj grad prolazile razne vojske, dešavali se brojni ratovi, on nikada nije bio razaran kao što je bio uništavan stradanjem sopstvenog stanovništva.

Stradali su oni koji su u jednom trenutku činili dušu, snagu i biće ovog grada. To je najveća tragedija koju jedno mesto može doživeti. Zrenjanin je prvi grad u Srbiji u kome je postavljeno spomen-obeležje "Kamen spoticanja“ u znak sećanja na članove Jevrejske zajednice koji su bili žrtve Holokausta.

Spomen-obeležja su postavljena na pet lokacija, za porodice Elek, Ekštajn, Đarfaš, Kunstler i Ivanji. Te žrtve ne smeju biti zaboravljene, i ne smemo ih se sećati samo na godišnjicu stradanja, već svakodnevno, kroz svoje živote i rad, poručio je Santovac.

Predsednica Jevrejske opštine Zrenjanin, Ljiljana Popov, naglasila je da ovaj datum ostaje dubok ožiljak u kolektivnom sećanju svih nas i da čuvajući sećanja, čuvamo i buduće generacije. Istina i sećanje su naša snaga i naš moralni imperativ, istakla je ona.