Na poljima provetala uljana repica: Subotički ratari oprezni oko prinosa

Jesenas je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz februara, posejano oko 52.000 hektara tom kulturom, što su rekordne površine.

Međutim, zbog sušnog vremena tokom setve u septembru mnogo je presejanih polja i zamenjeno drugim ozimim usevima. Veruje se da je na njivama ostalo oko 40.000 hektara industrijske biljke koju ratari iz godine u godinu sve više seju zbog niskih prinosa jarih kultura.

"Dovoljne količine vlage u zemljištu omogućile su da se repica sada dobro razvija, a zahlađenje je omogućilo da bude u dobroj kondiciji, odloži fazu cvetanja i ratarima ostavi dovoljno vremena da obave hemijsku zaštitu biljke od insekata. Ukoliko u naredne tri sedmice tokom cvetanja ne bude kasnih mrazeva, koji mogu da ugroze cvetove, može se očekivati da uljana repica tokom žetve ratarima donese dobre prinose, uz uslov da su poljoprivrednici primenjivali sve agrotehničke mere"kazala je za "Dnevnik" dr Ana Marjanović Jeromela sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. 

U subotičkom ataru repica izgleda dobro na njivama gde je primenjivana puna agrotehnika 

Po rečima ratara Marinka Kujundžića, u subotičkom ataru repica izgleda dobro na njivama gde je primenjivana puna agrotehnika.

"Ima polja gde nije još počela da cveta jer je zbog suše kasnije nikla pa će se tek videti u kakvoj je kondiciji. Ali, tek  tokom žetve znaćemo koliko ćemo je imati ove sezone", rekao je Kujundžić.

Poljoprivrednik  Miroslav Kiš iz Subotice rekao je da na severu Bačke uljarica cveta, ali ne veruje da će dobiti rekordne prinose.

"Kiše je bilo svega 15–20 litara po kvadratnom metru, za razliku od područja gde je palo i 70 litara kišnih kapi po metru kvadratnom. Nedovoljno vlage u zemljištu odrazilo se na slabo nicanje uljarice, zbog čega je industrijska biljka presejana. Na poljima gde je nikla izgled repice ne odgovara stanju biljke iz ranijih godina. Na vrhu stabla i bočnim granama nema puno cvetova, a oni su važni jer od cvetova zavisi broj mahuna i visina prinosa", rekao je Kiš.

Od repice se proizvodi biodizel

Prosečan prinos uljane repice u žetvi prošle godine kretao se od tri do tri i po tone po hektaru, a na pojedinim oranicama bilo je i četiri tone po hektaru. U setvi 2024–2025. pod repicom je, po podacima Republičkog zavoda za statistiku, bilo oko 48.000 hektara, a prosečan prinos u Srbiji bio je tri tone po hektaru, pa smo je imali oko 145.000 tona. 

Repica je višestruko korisna industrijska biljna kultura. Seme uljane repice koristi se u proizvodnji biodizela i jestivog ulja. Po hektaru može se dobiti 400 litara biodizela od uljane repice.