Bolnica iz 18. veka postaje kulturni centar: Odabrana i kompanija za izradu tehničke dokumentacije

Odluka o dodeli ugovora nakon sprovedenog javnog konkursa doneta je 20. marta. Kako se može videti iz tog dokumenta, ta kompanija ima rok od 90 dana da završi ugovoreni posao, i to za 6.990.000 dinara sa PDV-om. 

Nakon što je prošle godine kupljen objekat u Mitropolita Stratimirovića 110 u Sremskim Karlovcima za potrebe osnivanja i rada kulturnog centra novcem iz pokrajinskog i republičkog budžeta, lokalna samouprava preduzela je prvi korak da se zgrada dovede u upotrebno stanje raspisavši u februaru konkurs za izradu projektno-tehničke dokumentacije (PTD). 

Kako je u konkursnoj dokumentaciji bilo navedeno, iako je zaključak na osnovu vizuelnog pregleda da je objekat u relativno dobrom stanju, zadatak projektanata je da sačine kompletnu projektno-tehničku dokumentaciju za rekonstrukciju, adaptaciju i sanaciju objekta za potrebe budućeg kulturnog centra u Sremskim Karlovcima, kao i sprovođenje svih neophodnih stručnih istraživanja i analiza. 

Iz tendera se vidi da je plan da u levom delu objekta, gledano sa ulazne kapije, duž ulice Mitropolita Stratimirovića budu prostorije kulturnog centra. Predlog je da atrijumsko dvorište bude podijum za manifestacije na otvorenom i korišćenje u letnjem delu godine. 

Pred projektantima je zadatak i da isprojektuju višenamenske, kao i prostore za izložbe, promocije, i druge sadržaje iz oblasti kulture, i da razmotre mogućnost za muzejski kutak. 

Shutterstock/Lenar Musin

Bolnica iz 18. veka 

Zgrada u kojoj će biti Kulturni centar bila je u dalekoj prošlosti bolnica ili špitalj. Dugo je dokaz o tome pružala spomen-ploča na zgradi iz 1857. koju potpisuje patrijarh Josif Rajačić, ali je ona sada potpuno nečitka.

Bolnica u Karlovcima je postojala još u drugoj polovini 18. veka. Stekavši status slobodne vojničke varoši, tj. vojnog komuniteta 1753. godine, Karlovci su ostvarili pravo da na svojoj teritoriji organizuju sve oblike života, između ostalog i zdravstvenu zaštitu. Karlovčani su se obavezali da će od sopstvenih para sagraditi bolnicu, ali i osnovati fond iz kog bi se izdržavali siromašni i oboleli. Ekonomska situacija nakon sticanja statusa komuniteta nije bila povoljna, pa je gradnja bolnice počela tek 1770. Stav je bio da bolnicu treba sagraditi u Donjem kraju, na ulazu u mesto iz smera Beograda, gde bi se u slučaju pojave zaraznih bolesti u njoj mogli smestiti zaraženi. Zna se da je podignuta na nestabilnom terenu, pa je 1797. srušena i izgrađena dve godine kasnije na boljem tlu.

Shutterstock/Lenar Musin

U desnom delu objekta sa amfiteatrom se planira da bude sedište raznih udruženja koja deluju na teritoriji opštine. Opcija je i da deo zgrade bude dat u dugoročni ili kratkoročni zakup, čime bi se obezbedila ekonomska nezavisnost centra. 

Parkiranje bi trebalo da bude na prostoru u Ulici Mitropolita Stratimirovića, kao što je to bio slučaj i dok je ova nekadašnja karlovačka bolnica bila u rukama IGM „Stražilovo“, kao i Visoke škole za menadžment i poslovne komunikacije. Zamisao je i da trg ispred zgrade, kao javni prostor, bude u funkciji objekta, ali ga treba urediti u skladu sa potrebama.

Predsednik opštine Dražen Đurđić istakao je nakon sednice Odbora za obnovu i razvoj Sremskih Karlovaca 13. marta, da je zahvaljujući Republičkoj i Pokrajinskoj vladi kupljen taj objekat, čime je stvoren jedan od uslova da u Karlovcima zaživi ustanova kulture tog tipa. On je izrazio očekivanje da će se do kraja ove godine ili početkom iduće krenuti s adaptacijom tog objekta.