Struja i grejanje za Niš, ali i veća energetska stabilnost: Šta sve Srbiji donosi nova gasna elektrana

 Projekat od oko 500 megavata otvara mnogo veće pitanje od same elektrane – odakle će Srbija u narednim godinama obezbeđivati gas.

Kako će izgledati njena nova energetska računica? Gostujući na RTS stručnjak za energetiku Željko Marković istakao je da bi ta elektrana mogla da proizvede i do deset odsto struje u Srbiji.

Ekonomska novinarka redakcije javnog servisa Ružica Vranjković naglasila je da trenutni kapaciteti gasa nisu dovoljni, te da će se sigurno razgovarati i o njihovom proširenju.

Shutterstock/tonton

" Projekat snage oko 500 megavata, koji je dogovoren tokom posete predsednika Srbije Azerbejdžanu, imao bi značajan uticaj na domaći energetski sistem – pre svega bi doneo stabilnost", istakli su u Jutarnjem programu RTS-a stručnjak za energetiku Željko Marković i novinarka Ružica Vranjković.

"To bi značilo za celu Srbiju. Donelo bi stabilnost celom energetskom sektoru. Reč je o velikoj elektrani snage oko 500 megavata, koja bi proizvodila struju, ali računa se da će i građani Niša moći da se greju iz te elektrane“, rekla je Ružica Vranjković ističući da je reč o jednoj od značajnijih investicija za energetski sektor Srbije.

Stručnjak za energetiku Željko Marković ukazao je da efekat gasnih elektrana zavisi od načina korišćenja.

"U Evropi se one koriste do 70 odsto tokom godine, jer je cena gasa visoka, pa je i struja iz tih elektrana skuplja. Ali one često diktiraju cenu električne energije – kada raste cena gasa, raste i cena struje“, objasnio je Marković.

Prema njegovim rečima, elektrana kod Niša mogla bi da proizvede između dva i tri teravat-sata električne energije godišnje.

"To je i do deset odsto ukupne proizvodnje električne energije u Srbiji“, naglasio je Marković.

Odakle gas – ključno pitanje projekta

Gas koji bi se koristio za proizvodnju bio bi iz Azerbejdžana, ali se postavlja pitanje da li su postojeći kapaciteti dovoljni za to. Ružica Vranjković podseća da Srbija već ima ugovor sa Azerbejdžanom, ali da su kapaciteti ograničeni.

"Sadašnji kapaciteti nisu dovoljni, ali naravno da će se razgovarati i o toj mogućnosti, jer mi dobijamo gas, određene količine, imamo ugovor sa Azerbejdžanom o isporuci gasa. On interkonektorom stiže u Srbiju. Mislim da će oni povećati kapacitet, o čemu će sigurno da se razgovara i tokom posete predsednika i kada bude sklapan konačan ugovor o gradnji", izjavila je Vranjković.

Ona je objasnila i ukazala na to da Azerbejdžan ima i ugovor sa EU i da od 2027. treba da poveća isporuke gasa Evropskoj uniji.

"Sada su ti kapaciteti ograničini, zato se i razgovora o novim dotocima gasa. Svakako da će za tu elektranu Azerbejdžan, kojem je to najveća investicija u Evropi, obezbediti gas", objasnila  je Vranjković.

Shutterstock/tonton

Marković je dodao da tehnički postoji prostor za povećanje uvoza.

"Kapacitet interkonektora je 1,8 milijardi kubnih metara godišnje, a sada koristimo oko 400 miliona. Ukoliko dođe i ta elektrana, to bi otišlo na milijardu", navodi Marković i kaže da nije nerealno da se taj projekata, ukoliko se započne sledeće godine, izgradi za tri godine.

Napomenuli su da to zavisi i od drugih stvari, kao što je vreme isporuke opreme, koja može biti kritična, jer se nekad i do godinu i po dana. 

Novi gasni pravci i regionalna saradnja

Jedan od načina diverzifikacije snabdevanja je i jačanje regionalnih veza.

"Bugarska je najavila proširenje kapaciteta interkonektora Sofija–Niš sa 1,8 na 3,2 milijarde kubnih metara. To je povećanje od gotovo 80 odsto“, istakla je Vranjković.

O različitim pravcima snabdevanja gasom se prethodnih dana razgovaralo u Atini. Ministarska energetike je rekla da je Srbija na korak od dobijanja i upotrebe LNG gasa koji bi dolazio iz Grčke, kada su u pitanju radovi na izgradnji te interkonekcije sa Severnom Makedonijom.

“Zbog krize čitava Evropa i svet pokušavaju da dođu do količine nafte i gasa… Da bi se došlo do alternativnih izvora snabdevanja, mora tek da se obezbede i ti pravci dotoka. Gasa ima, ali moramo imati i nove gasovode i za to su zainteresovane sve zemlje u regionu. I ja mislim da će ti poslovi jako biti ubrzani narednih godina jer već sledeći sastanak je u septembru – četiri ministra Grčke, Srbije, Bugarske i Severne Makedonije, i svi žele da ubrzaju te svoje gasne veze, ali i dalekovodne, naravno, jer je neophodno i više električne energije“, kazala je ona 

kada je reč o proširenju saradnje sa Rumunijom, Marković je objasnio da bi gas mogao da se obezbedi i iz te zemlje.

Dok je sagovornica RTS podsetila da Srbija računa i na LNG terminale u Grčkoj.

"Imamo zakup u LNG terminalu u Aleksandropolisu, sada je tu i ovaj terminal na jugu, tako da postoje mogućnosti za dotok novih količina gasa ima – ključ je u ubrzanju izgradnje interkonektora“, naglasila je Ružica Vranjković.

Shutterstock/Rangsarit Chaiyakun

Cena gasa – pod uticajem geopolitike

Marković je upozorio  da je cena gasa trenutno pod snažnim uticajem globalnih dešavanja.

"Cena je oko 50 evra po megavat-satu, što je više nego u stabilnim periodima. Geopolitika uvek podiže cenu, dok veća ponuda dovodi do njenog pada“, kaže Marković i dodaje da što je više puteva kojima možemo doći do gasa to je veća mogućnost za nižu cenu za Srbiju.

" Srbija trenutno ima povoljan aranžman sa Rusijom, ali da slede novi pregovori", dodala je Vranjković.

NIS, MOL i neizvesnost oko vlasništva

Paralelno sa energetskim projektima, traju i pregovori oko vlasničke strukture Naftne industrije Srbije.

"Država Srbija je kao akcionar dala ponudu MOL-u, a odgovor se očekuje u narednim danima. Rok za pregovore ističe 22. maja“, rekla je Vranjković i napomenula da je za ovakve dogovore tri, pa i šest meseci kratak rok.

Marković smatra da je malo verovatno da će rešenje biti postignuto u kratkom roku.

"Ne očekujem konačan dogovor do tog roka, ali ako bude pomaka, moguće je produženje. Ključno je da Srbija zaštiti svoje interese, pre svega kada je reč o radu rafinerije i snabdevanju tržišta“, ističe Marković.

Napominje da MOL već ima nekoliko rafinerija i da mu verovatno nije u interesu da rafinerija u Srbiji radi u punom kapacitetu.

“Njima je u interesu verovatno da ova rafinerija kod nas radi u onom kapacitetu dok preradi našu naftu koju imamo. Mi imamo negde oko 600.000 tona koliko se proizvede godišnje, odnosno eksploatiše iz naše nafte. To, naravno, mora da se namešava“, kaže Marković.

To je daleko niže od kapaciteta koje očekuje naša država, dodaje, jer je rafinerija u Srbiji radila i prerađivala oko 4,5 miliona tona nafte godišnje, što je oko 80 odsto.