Istina o tome kako je nastao čuveni Crni put u Nišu: Evo kako su železničari ispisali njegovu istoriju

Danas je poznata kao Drainčeva ulica, ali nekada se ovaj deo Niša zvao Crni put. Iza neobičnog naziva krije se priča o železničkim radnicima, blatu, šljaci iz lokomotiva i skromnim kućama koje su počele da niču kraj nekadašnjeg poljskog puta.

Svaka stara niška ulica čuva poneki trag prošlosti, a neke od tih priča sačuvane su na požutelim stranicama starih novina. Jedna od njih vraća nas u vreme kada se Niš širio uz železničku prugu, radnici svakodnevno pešačili kroz blato, a na obodima grada nastajala nova naselja.

Kako pišu Niške vesti, u starom zapisu objavljenom u "Niškom vesniku", autor J. Ćirić podsetio je na poreklo naziva Crni put, kojim je nekada bio poznat važan prolaz u delu grada povezanom sa železnicom i radničkim životom.

Od blatnjavog puta do crne šljake

Krajem 19. veka, Crni put nije bio ulica kakvu danas poznajemo. Bio je to običan poljski put koji se od Ulice generala Milojka Lešjanina, pored beogradske železničke pruge, preko otvorenog polja pružao sve do Železničke radionice.

Za radnike koji su svakodnevno prolazili ovom trasom odlazak na posao nije bio nimalo jednostavan. Nasip železničke pruge, sa samo jednim kolosekom, uzdizao se tri do četiri metra iznad puta i okolnog terena, dok je blato, naročito tokom kišnih dana, prolaz pretvaralo u pravu prepreku.

Bez uređene saobraćajnice i čvrste podloge, železničari su se svakodnevno suočavali sa teškoćama, sve dok nije pronađeno jednostavno, ali delotvorno rešenje koje će ovom delu Niša dati ime po kojem će ostati upamćen.

Prema zapisu iz "Niškog vesnika", radnici su kod nadležnih u Železničkoj radionici i Ložionici uspeli da izdejstvuju da se na put izbacuje šljaka.

Krajem 19. i početkom 20. veka, pa sve do perioda nakon Prvog svetskog rata, na put su dospevale velike količine ovog materijala iz lokomotiva i teretnih vagona. Šljaka je postepeno prekrivala blatnjavu površinu, učvršćivala podlogu i olakšavala svakodnevno kretanje radnika.

Upravo je njena tamna boja, kako je objasnio autor starog zapisa, bila razlog zbog kojeg je prolaz dobio naziv Crni put.

Tako je ime jedne gradske saobraćajnice nastalo iz sasvim praktične potrebe. Nisu ga osmislili urbanisti niti je prvobitno proisteklo iz odluke neke komisije, već iz svakodnevnog života ljudi koji su tim putem odlazili na posao.

Kako je Crni put postao Drainčeva ulica

Vremenom se naziv Crni put proširio i na okolne njive. Na tom prostoru, kako je naveo J. Ćirić, uglavnom su fabrički radnici i zanatlije počeli da podižu skromne prizemne kuće.

Oko nekadašnjeg poljskog prolaza postepeno se formirao novi deo grada. Železnica je donosila posao, radnici su tražili mesto za život, a do tada neizgrađeno zemljište pretvaralo se u prostor za nove domove.

Upravo taj deo prošlosti pokazuje kako se Niš razvijao i izvan svog starog gradskog jezgra, duž železničkih pruga, oko radionica i fabrika, na mestima gde su ljudi radili i stvarali uslove za život svojih porodica.

Krajem 19. veka, prema tekstu iz "Niškog vesnika", prolaz je i zvanično ušao u nomenklaturu niških ulica pod nazivom Ulica Crni put.

To ime zadržalo se do treće decenije 20. veka, kada je ulica preimenovana u Ljubljansku. Kasnije je dobila današnji naziv, Drainčeva, po pesniku Radetu Draincu.

Autor starog zapisa osvrnuo se i na pitanje očuvanja tradicionalnih naziva niških ulica. Smatrao je da je nekadašnjem Crnom putu trebalo vratiti izvorno ime, dok je pesnik Rade Drainac mogao da dobije ulicu u nekom drugom delu grada.

Njegovo razmišljanje podseća na to da nazivi ulica nisu samo oznake na gradskim tablama, već i svedočanstva o prošlosti, ljudima koji su stvarali grad i okolnostima u kojima su nastajala čitava naselja.

Tako i današnja Drainčeva ulica, iza imena poznatog pesnika, čuva uspomenu na vreme kada je Niš rastao uz železnicu, a jedan blatnjavi poljski put, zahvaljujući šljaci iz lokomotiva, postao Crni put.