"Groblje koje Nišlije zovu Staro vojničko groblje ili Englesko ili Francusko, a treba Srpsko, zar ne?"

"Zašto su nam uvek preče tuđe žrtve od naši sopstvenih? Tužno je što na takozvanom 'Engleskom groblju' u Nišu spomenike imaju Englezi, Austrougari, Nemci a samo Srbi nemaju svoje obeležje (spomenik)? Tragično je da kada delegacije posete ovo naše 'Staro' vojničko groblje vence postavljaju na goli beton", kaže Bojanić.

Autor je upitao zašto se nije smoglo volje i snage da se podigne, spomenik, ili bar pravoslavni krst, za ljude koji su samo branili svoju otadžbinu od agresora i osvajača.

"Predlažem dobronamerno rukovodstvu grada Niša da smognu snage (decenije su prošle, svi su okretali glave zarad nekog 'mira') i volje i izgrade spomenik kakav dolikuje našim srpskim stradalnicima, a to ti napaćeni junaci zaslužuju. Mi Srbi moramo da stavimo naš sopstveni genocid koji je izvršen nad našim narodom kao prioritet, isto onako kako to rade Jevreji i Jermeni. Možda zato mi i danas nemamo to što Jermeni i Jevreji imaju", objašnjava on.

Staro vojničko groblje u Nišu čine tri grobljanske celine – srpsko groblje, austro-ugarsko i nemačko i groblje Britanskog komonvelta (jedno je od tri engleska groblja koja su postojala).

U ovom parku leže posmrtni ostaci 2.500 poginulim i umrlih heroja iz jedinica Srpske Vojske. Tragično je da nemamo obeležje kako zaslužuju stradalnici i borci za čast i slobodu otadžbine, ovo je u svakom smislu sramota koja traje decenijama. Ovo Srpsko vojničko groblje mora da bude i podseća na mali Zejtinlik.

Sahranjivanje na Vojničkom groblju počelo još 1912. i 1913. godine u toku velike epidemije kolere i tifusa i drugih zaraznih bolesti za vreme balkanskih ratova a nastavilo se i tokom Prvog svetskog rata, kada je na njemu sahranjeno 2.500 Srba. Čitav sadašnji kompleks na Delijskom visu (opština Palilula) Nišlije znaju i kao Francusko groblje, zbog francuskih vojnika čiji su posmrtni ostaci na istom vojničkom groblju. "Ali ga niko ne zove Srpsko vojničko groblje, tu je i naša tragedija", navodi autor.

"Po završetku Drugog svetskog rata u doba komunizma, kako se nezvanično može čuti, groblje je ostalo bez titulara prepušteno propadanju i vandalizmu. U doba komunizma tu su se gradili i stanovi i tako su bageri odradili svoj posao skrnavljenja i sklanjanja kostiju. Tako da je danas samo manji deo ostavljen kao Memorijalni park, tako je groblje svedeno sa 5 hektara na samo 300 kvadrata, tuga koju nismo tada razumeli", objasnio je Bojanić.

Ovaj Memorijalni park "Staro vojno groblje na Delijskom Visu" je prema odluci Izvršnog saveta Skupštine opštine Niš 4. decembra 1993. godine proglašen za nepokretno kulturno dobro – znamenito mesto, kako kaže Đorđe "Eto koliko je trebalo da se to uvede pod zaštitom države. Dok je groblje Britanskog Komonvelta 1986. godine upisano kao nepokretno kulturno dobro. Za srpske grobove izgleda da niko nije mario u to doba komunizma".

Bojanić smatra da groblje mora da preraste u memorijalno groblje, sa domaćinom, da ekskurzije obilaze pomenuto mesto, da se održavaju školski časovi, ali i da mora da se vrati kultura sećanja na div junake.

"Ne smemo da zaboravimo da je svaki spomenik kulture svedočanstvo nacionalne istorije i razvoja, za čije očuvanje postoji javni interesa od nacionalnog značaja. Ovakav spomenik kulture je svedočanstvo proteklih vremena i svojim izgledom pruža podatke o vremenu svog nastanka i postojanja. Svaki spomenik označava teritoriju jednog naroda kao što čine i verski objekti", smatra on.

Bojanić navodi da se po tom pitanju menja situacija, da se polako oslobađamo tih komunističkih stega kojima smo okovani decenijama.

"Pa danas, eto imamo i ono što nismo smeli da imamo decenijama (da nekoga ne povredimo) spomenik despotu Stefanu Lazareviću i Stefanu Nemanji, tako grandiozan… otuda i tolike rasprave na društvenim mrežama oko istih… ali džabe, on će prkositi, podsećati i krasiti našu prestonicu vekovima, što je i glavni cilj", naglasio je autor teksta.

"Pisaću i podsećaću i dalje, sve dok ne shvatimo da je to od nacionalnog značaja za nas Srbe, i da bez toga nam nema duhovnog i trezvenog boljitka. Mislim da po ovom pitanju ne sme biti podela… bar da se ujedinimo oko naših žrtava koje nismo uspeli za ceo prošli vek ni da popišemo, nemamo ni Memorijalni centar za te žrtve genocida… to je strašno za sve nas", zaključio je Bojanić.

Kako je naveo, polaže nade da će doći red da i ova decenijska greška i nehat budu ispravljeni.

Kao primer kako treba

Srpsko vojničko groblje na Zejtinliku se nalazi u Solunu i u njegovom sklopu su smešteni grobovi srpskih vojnika kao i francuskih, italijanskih, engleskih i ruskih vojnika poginulih u borbama i proboju Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu.