Rekonstrukcija Starog grada: Evo šta je sve u planu

Nenad Krstić, menadžer projekta, naglašava da je ideja skupa bila da se na jednom mestu čuju različita mišljenja – od stručnjaka iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, koji izrađuje Studiju zaštite, prezentacije i revitalizacije, do predstavnika lokalne zajednice.

"Na okruglom stolu su se mogli čuti različiti stavovi o nekim temama.  Te teme jako interesuju, pre svega, ljude iz naše zajednice, jer ovaj projekat nije nečiji, nego je kruševački projekat. Pretpostavljam da većina Kruševljana želi da ostaci našeg Starog grada na dostojniji način reprezentuju period kada je Kruševac bio prestonica Srbije. Ono što smo mi prilikom kreiranja projekta zatekli, govori u prilog tome da se mi kao Kruševac ne odnosimo na adekvatan način prema našem nasleđu i da je potrebno to stanje promeniti na bolje”, objašnjava Krstić.

Šta je moguće obnoviti? 

Krstić dodaje da je bilo od izuzetnog značaja da predstavnici Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture čuju stavove lokalne zajednice.

"Goruće teme, koje smo na neki način izvukli kao zaključak okruglog stola su, pre svega, pitanje šta je moguće obnoviti u potpunosti verno, a šta je moguće obnoviti na osnovu analogije sa drugim objektima koji su u to vreme građeni, pre svega manastir Ravanica, manastira Manasija i grad Smederevo. Nažalost, u našem srednjovekovnom gradu ne postoji dovoljno dokaza o tome kako je grad verno izgledao, niti o tome postoje neki dokazi, skice", objašnjava Krstić i nastavlja.

"Profesor Miodrag Kovačević je stava, a njegov stav je sigurno najkompetentniji, kao nekog ko je rukovodio obnovom grada još 60-ih godina, da je jedino glavnu kulu i deo neposredno oko nje moguće obnoviti u potpunosti, 100% realno, onako kako je bilo, zato što postoje dokazi za to. Sve ostalo, uključujući i zidine koje su rađene još 60-ih godina, u okviru prvog Arheološkog parka, gde je praktično veći deo zapadnog i severnog bedema rekonstruisan, i deo oko Malog grada, koji se naslanja na glavnu kulu, moguće je obnoviti u određenom obimu i analogijom. Sve dalje van toga bi bilo praktično prilagođavanje postojećih ostataka  budućim potrebama grada Kruševca. To je normalno pozicioniranje Kruševca kao kulturnog središta, vezano za vreme kada je bio prestonica Moravske Srbije, Lazareve Srbije, a s druge strane, i stvaranje mogućnosti za razvoj turizma i ekonomije na osnovu toga. Pretpostavljamo da bi obnovljeni grad, u manjoj ili većoj meri, bio jako interesantan za turiste, pošto mi imamo stvarno veliko nasleđe vezano za Kosovski boj".

Druga tema je bila vezana za to kako ceo kompleks učiniti vidljivim, pošto sadašnja konfiguracija terena i objekti to ne dozvoljavaju. Postoji ideja da je neophodno da čitav potez od Stare čaršije, ulice Strahinjića Bana, Miletićeve i Jugovićeveve  ulice, sve do Spomenika, bude definisan kao jedna jedinstvena celina.  

"Postoji dilema da se određeni objekti sačuvaju, zato što imaju novonastalu vrednost. Kruševac nema mnogo starih objekata i treba da ih čuva. S druge strane, postoji potreba da ono što se uradi bude dostupno građanima, posetiocima, da bude vidljivo, da bude bolje prezentovano i normalno da se bolje održava. Čuli su se različiti stavovi po tom pitanju i to je nešto na čemu treba raditi u narednom periodu", pojašnjava Nenad Krstić.

Kako rešiti problem sa instalacijama? 

Treća tema koja se nametnula je učešće lokalne samouprave u izradi novih planova regulacije.

"Postoji problem instalacija na području Starog grada, komunalnih instalacija. One su, recimo, konkretno sprečile da se upotrebe nove napredne tehnologije kao što su geo-radari, zato što ne mogu da daju dobre snimke terena kada postoji gomila instalacija. Potrebno je i taj problem rešiti kao imovinsko-pravne odnose. Na terenu imamo poprilično neobičnu i neadekvatnu sliku gde se privatne parcele nalaze, delom na području Starog grada. Jedna privatna parcela se, recimo, nalazi do same glavne kule", priča o nekim problemima Krstić.  

Vrednost kompletnog projekta rekonstrukcije još uvek nije poznata a znaće se kada bude završen idejni projekat.

"Možda će veća količina novca biti potrebna za neophodne eksproprijacije, uređenje zemljišta. Tako da je u ovom trenutku rano pričati o tome koliko će sve da košta", zaključuje Nenad Krstić, menadžer projekta rekonstrukcije.

Okrugli sto je organizovan u okviru projekta "Rekonstrukcija srednjovekovnog grada u Kruševcu" koji realizuju u partnerstvu Agencija za regionalni razvoj Rasinskog okruga, Grad Kruševac i udruženje "Evrokontakt". Projekat je finansijski podržala Evropska unija kroz program "EUPRO PLUS" koji vodi Ministarstvo za evropske integracije Vlade Republike Srbije, a sprovodi UNOPS.