U dvorištima Šumadije ponovo dime "vesele mašine": Domaćini čuvaju dedine recepte, šljivovica osvaja svet

Dok se Irci i Škoti diče viskijem, Meksikanci tekilom, a Rusi votkom, Srbija ima rakiju, tradicionalno piće koje se proizvodi od različitih vrsta voća i sve sigurnije pronalazi svoje mesto na tržištu. Ipak, nigde se priča o rakiji ne vezuje toliko za tradiciju i način života kao u Šumadiji, gde se znanje o pečenju dobre šljivovice prenosi sa generacije na generaciju.

Kada se završi berba, a obrano voće prođe kroz proces fermentacije, u šumadijskim dvorištima ponovo se dime "vesele mašine" , kako Šumadinci šaljivo tepaju kazanima. Za mnoge domaćine u okolini Kragujevca pečenje rakije nije samo sezonski posao, već porodični običaj, prilika za okupljanje i način da se sačuva nešto od nasleđa predaka.

Ali, dok jedni rakiju proizvode isključivo za svoju kuću, Šumadija poslednjih godina razvija i ozbiljnu destilerijsku proizvodnju, sa ambicijom da njena šljivovica postane prepoznatljiva i izvan granica Srbije.

U Opornici se rakija i dalje peče po dedinom receptu

Kako izgleda tradicionalna proizvodnja rakije pokazuje primer domaćina Ace iz Opornice kod Kragujevca, čiju je priču nedavno zabeležio portal InfoKG.

Aca rakiju peče već dve decenije, onako kako su ga učili deda i otac. Ne proizvodi je za prodaju, već za porodična slavlja, prijatelje i sopstveno domaćinstvo.

Najviše koristi šljivu, a kada je rod dobar, kao ove godine, ispeče dva ili tri kazana. Ima sopstvene zasade, ali voće nabavlja i iz šljivika u Desimirovcu i Čumiću.

Posebno ceni crvenu ranku, staru sortu šljive koja je nekada bila zaštitni znak šumadijskih voćnjaka. I sam je zasadio nekoliko stabala, ali će na njihov rod još morati da sačeka.

Za rakiju koristi i čačansku lepoticu i čačansku rodnu, dok bi voleo da se jednog dana oproba i u proizvodnji rakije od maline.

"Rakiju moraš da pečeš sa uživanjem, bez žurbe, na tankoj vatri, da je tanak mlaz, da curka kap po kap", ispričao je Aca za InfoKG.

Njegov kazan ima 120 litara, a pre prve destilacije u njega sipa malo vode, kako je naučio od starijih. Kada dobije blagu rakiju, sledi prepek, a konačni proizvod podešava prema sopstvenom ukusu.

U njegovoj kući rakija ne ide odmah na sto. Ostavlja je da odleži, pa će se ona koja je ispečena ove jeseni piti tek za nekoliko godina.

Od porodičnih kazana do šumadijskog brenda

Iako se rakija u Šumadiji proizvodi vekovima, poslednjih godina sve više pažnje posvećuje se njenom kvalitetu, standardizaciji i plasmanu na tržište.

Regionalna asocijacija proizvođača rakije "Šumadijska rakija", osnovana 2018. godine na inicijativu Regionalne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja, u januaru 2027. obeležiće devet godina postojanja.

Od početnih osam registrovanih destilerija, asocijacija je, prema podacima iz aprila 2025. godine, porasla na 27 članica.

Jedan od najznačajnijih rezultata njihovog udruživanja jeste šumadijska šljivovica sa zaštićenom geografskom oznakom, koja potvrđuje poreklo i podrazumeva kontrolisanu proizvodnju prema utvrđenim pravilima.

Proizvodi se od tri sorte šljive – crvene ranke, čačanske lepotice i čačanske rodne, a prema specifikaciji mora da odleži najmanje 18 meseci u hrastovim buradima.

Među proizvođačima ove rakije su destilerije "Zavet" iz Čumića i "Emperus".

Goran Mijailović, vlasnik destilerije "Zavet", čija se porodica proizvodnjom rakije bavi generacijama, za RTV je objasnio koliko je važan izbor drveta u kojem šljivovica sazreva.

"Bure je u stvari u braku sa rakijom, ako je dobar brak onda dobijete i dobru rakiju", slikovito je opisao Mijailović.

Posebno mesto u proizvodnji zauzima hrast kitnjak, čije drvo rakiji daje karakteristične arome.

U Šumadiji se godišnje proizvede oko sedam miliona litara destilata

Koliki potencijal ima ovaj kraj pokazuju procene Regionalne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja.

Prema podacima koje je njen direktor Nenad Popović izneo 2025. godine, na području Šumadije godišnje se proizvede oko sedam miliona litara rakijskog destilata, od čega približno 70 odsto u domaćinstvima.

Istovremeno, registrovane destilerije suočavaju se sa problemom nabavke kvalitetnog destilata u dovoljnim količinama.

Zbog toga je pokrenut i projekat "Destilati za destilerije", kroz koji se manjim proizvođačima obezbeđuju oprema i stručna podrška, kako bi mogli da proizvode destilat odgovarajućeg kvaliteta za dalju preradu u registrovanim destilerijama.

Ovakav model mogao bi da poveže tradicionalnu kućnu proizvodnju sa savremenim tržištem i omogući većem broju šumadijskih domaćinstava da ostvare prihod od svog voća i rada.

Ko sme da proizvodi, a ko da prodaje rakiju?

Iako je pečenje rakije u domaćinstvima duboko ukorenjeno u srpskoj tradiciji, proizvodnja za sopstvene potrebe i proizvodnja za tržište nisu isto.

Prema Zakonu o jakim alkoholnim pićima, komercijalnom proizvodnjom mogu da se bave registrovani preduzetnici i privredna društva koji su upisani u Registar proizvođača jakih alkoholnih pića.

Rakija namenjena neposrednoj prodaji potrošačima mora da ispunjava propisane uslove kvaliteta i bezbednosti i da se nalazi u originalnom pakovanju.

Prodaja rakije u rinfuznom stanju na pijacama, sajmovima i u prodajnim ili ugostiteljskim objektima nije dozvoljena. Međutim, promet destilata namenjenih daljoj doradi i preradi zakonom je predviđen pod posebnim uslovima.

Upravo tu postoji mogućnost povezivanja manjih proizvođača sa registrovanim destilerijama, koje gotov proizvod pripremaju za tržište.

Rakija kao nasleđe, ali i budućnost Šumadije

Za proizvođače iz Šumadije cilj više nije samo da sačuvaju tradicionalni način pečenja rakije, već i da od šljivovice stvore prepoznatljiv proizvod koji će moći da konkuriše drugim svetski poznatim jakim alkoholnim pićima.

U tome bi trebalo da pomognu udruživanje proizvođača, zaštita geografskog porekla, kontrola kvaliteta i zajednički nastup na domaćem i inostranom tržištu.

A dok se u destilerijama razmišlja o novim tržištima, u dvorištima poput Acinog u Opornici rakija se i dalje peče polako, na tihoj vatri, po receptima nasleđenim od predaka.

Jer, za šumadijskog domaćina dobra rakija nije samo ono što izađe iz kazana, već i ono što ostaje da se prenese narednoj generaciji.