Prestonica kajsije puna roda, ali voćari bez razloga za slavlje: Bolje bi prošli da je rodila upola manje

Za razliku od nekih ranijih godina kada su plodovi mogli stati u samo nekoliko gajbica, ove godine kajsija je rodila kao retko kad. U prestonici ovog voća, u selu Miokovci kod Čačka,  u pojedinim zasadima kajsijija je toliko rodila da su se grane savile do zemlje, ali voćari kažu da ipak nemaju mnogo razloga za zadovoljstvo.  Rod je obilan, potražnja postoji, ali cena ne prati uloženi trud.

Ovogodišnja cena kajsije zavisi od klase i namene, ali je za proizvođače i dalje niska. Najlošija roba ide po svega nekoliko dinara, dok se kvalitetnija kajsija plaća znatno više.

RINA

"Potražnja je dobra, ali cena nije. Mogu ja da pričam, ali kad se nešto plaća četiri ili šest dinara, to nije dovoljno. Rakijska zrela kajsija ide oko 40 dinara, za kompot, sečenje i zamrzavanje oko 60, za džem oko 80, dok konzum ide i do 100 dinara",  kaže za RINU voćar Darko Topalović. 

Iako je godina, bar kada je rod u pitanju, bila izuzetno dobra, upravo ta velika količina oborila je cenu. Topalović ističe da bi voćarima možda bilo isplativije da je rod bio manji.

" Poslužilo nas je vreme, ali bolje da nije. Bolje da je pola rodilo, prodali bismo duplo skuplje i opet ne bismo slomili leđa", kaže ovaj voćar.

On podseća da je kajsija i pre više od dve decenije imala cenu koja je za proizvođače bila daleko prihvatljivija nego danas.

RINA

"Kajsija je 2005. godine bila 60 dinara. To govori sve. Ponuda i potražnja rade svoje, a proizvođač je opet na kraju najtanji", navodi Topalović.

Plasman na rusko tržište, koji je nekada bio značajan za domaće voćare, danas gotovo da ne postoji. Kako kaže, kupaca ima, ali je sve mnogo neizvesnije nego ranije.

"Nema više onoga za Rusiju. Rumuni nešto kupe iz smederevskog kraja, ali to je sve druga priča", dodaje on.

Osim niske cene, proizvođače dodatno opterećuju i visoki troškovi proizvodnje. Tokom cele godine oko kajsije ima mnogo posla, a kada dođe berba, veliki izdatak predstavljaju i radnici.

"Nenormalno ima posla. Najbolje u ovoj priči prolaze radnici, pumpe i prodavci hemije. Jedni za dnevnice, drugi za gorivo, treći za preparate",  kaže Topalović.

Dnevnica berača, kako navodi, iznosi oko 5.000 dinara, ali kada se uračunaju prevoz i hrana, jedan radnik proizvođača košta i do 6.250 dinara dnevno.

"Voziš ih, vraćaš i hraniš. Doručak i užina, večera ne. Kad se sve sabere, trošak je ogroman, a zarada zbog niske cene jako niska",  zaključuje Topalović.