Čačak bez ijednog slučaja afričke kuge svinja: Iz Zoohigijene apeluju na stočare da poštuju propisane mere

Upravnik Radne jedinice Zoohigijena JKP Komunalac Čačak Aleksandar Maksimović izjavio je da je najveća opasnost od ove bolesti činjenica da za nju ne postoje ni vakcina ni lek, zbog čega je blagovremena prevencija od presudnog značaja.

"Na svu sreću, ove godine nismo imali nijedan zabeležen slučaj afričke kuge svinja i nadam se da će tako i ostati. Kada se bolest potvrdi na nekom gazdinstvu, sve svinje moraju biti eutanazirane kako bi se sprečilo dalje širenje zaraze. To predstavlja velike ekonomske gubitke za poljoprivrednike, ali i rizik za ostale odgajivače", rekao je Maksimović.

On je naveo da država isplaćuje naknadu za eutanazirana grla, čime se vlasnicima delimično nadoknađuje šteta, ali da to ne može u potpunosti da ublaži posledice koje bolest ostavlja na gazdinstva.

Prema njegovim rečima, nakon potvrde bolesti eutanazirana grla se ne transportuju, već se uklanjaju na samom gazdinstvu u skladu sa propisanim veterinarskim procedurama, nakon čega se sprovodi temeljna dezinfekcija objekata, opreme i okoline.

Maksimović je podsetio da je čačanski kraj sa afričkom kugom svinja imao ozbiljne probleme prethodnih godina, posebno pre dve godine, kada je eutanazirano između 700 i 800 svinja.

 "Ono što je važno istaći jeste da se afrička kuga svinja ne prenosi na ljude i ne predstavlja opasnost po ljudsko zdravlje. Međutim, najveće posledice trpe upravo stočari zbog obaveznih mera koje se sprovode radi suzbijanja bolesti", rekao je on.

Govoreći o prevenciji, Maksimović je istakao da se virus najčešće unosi kupovinom zaraženih životinja sa područja na kojima je bolest već registrovana.

"Prošle godine utvrđeno je da su zaražena grla stigla sa područja Šapca, a godinu ranije iz okoline Požarevca. Zato je najvažnije da se prilikom nabavke vodi računa o poreklu životinja i da se svinje ne kupuju sa zaraženih područja", rekao je Maksimović.

On je dodao da je neophodno održavati visok nivo higijene u objektima u kojima se drže svinje, redovno sprovoditi dezinfekciju i izbegavati nepotrebne kontakte sa drugim odgajivačima.

"Virus se veoma lako prenosi preko odeće, obuće, opreme, vozila, pa čak i hrane namenjene svinjama. Zbog toga je dosledno sprovođenje biosigurnosnih mera jedini efikasan način zaštite, jer za ovu bolest i dalje ne postoje ni vakcina ni lek", rekao je Maksimović.