Održan turnir Lige razbibriga: U Pinkiju ništa novo

Kao i svaki prethodni put, zahvaljujući Zokiju, organizacija je bila savršena, klopa još bolja, a rakija najbolja. Jedino su možda neki igrači podbacili, ali to se verovatno može pripisati njihovoj nedovoljnoj psihofizičkoj pripremljenosti za ovako zahtevna takmičenja.

Naime, koncept turnira sa dosta čekanja na sledeći meč i taktiziranja sa tempom dopunjavanja čašica, doveo je do toga da neki takmičari pogrešno procene sopstvene mogućnosti (cug? toleranciju?) i onda se dešavaju iznenađenja, poput Daretovog poraza u ranoj fazi, ili visokog plasmana Zokija Vč, dok su neki popili taman koliko da "puste ruku" i pogađali i ono što inače ni ne pokušavaju. 

U Pinkiju ništa novo

Ipak, krajnji rezultat nije se mnogo razlikovao od prethodnog turnira, pa je tako Milanče napravio korak više ka vrhu, Steva korak manje, a Žare opet odigrao važnu ulogu u eliminisanju i pre svega umaranju favorita, te je naposletku Jakša bez previše problema odbranio titulu.

Jedina mrlja na trijumfu novog/starog šampiona bio je (neopravdani!) izostanak njegovog trenera i zvaničnog snimatelja turnira, čupavog Branka, pa izveštaj vašeg dopisnika ostaje bez video materijala koji bi dočarao brzinu i majstorstvo učesnika, kao i fantastičnu atmosferu u publici (čitaj kafani).  

Ali tu je galerija slika da donekle ispravi njegove grehe: 

Bilo je takmičara koji su nadmašili očekivanja, kao i onih koji su rezultatski podbacili. Međutim, mnogi su tokom same igre komentarisali da je to uglavnom posledica manje ili više sreće kod žrebanja. Bez obzira na sve, okupljeni su se razišli zadovoljni i sa željom da se ovakvo druženje i igra ponove što pre jer će, prema starom dobrom zemunskom običaju, pobednici nemilosrdno prozivati poražene do prve prilike za revanš.