Reflektor teatar dobija prostor: U nekadašnjoj fabrici lekova prostor za kulturne kolektive

Nekadašnja upravna zgrada farmaceutske kompanije Srbolek u Beogradu mogla bi da bude prenamenjena u multifunkcionalni kulturni centar u kojem će centralno mesto zauzimati Reflektor teatar.

Kako navodi Minja Bogavac iz Reflektor teatra, nekoliko kulturnih kolektiva već uređuje prostor, dok će samo pozorište zauzimati 365 kvadratnih metara. Prostor će imati multifunkcionalnu ulogu i poneće naziv Reflektor Space.

Prema informacijama objavljenim na sajtu Reflektor teatra, planirana je dugoročna adaptacija prostora uz uključivanje donatora, partnera i saradnika.

U izradi projekta učestvuju i saradnici sa Katedre za scensku arhitekturu i dizajn Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

Umetnicima iz Reflektor teatra dopada se ideja da se usele u upravnu zgradu nekadašnje fabrike lekova, jer su "proizvodi te kompanije lečili ljude širom Srbije i bivše Jugoslavije, dok će se na tom mestu sada pojaviti pozorište kao lek i doprineti oživljavanju kulturne scene u Beogradu"

Cela ideja podseća na osnivanje Ateljea 212 davne 1956. godine u prostorijama Palate "Borba", kada je naziv pozorišta nastao prema broju stolica koje je posedovala mala sala ovog novinskog lista. Sličan primer je i useljenje KPGT-a 1995. godine u prostor tada uveliko napuštene Stare šećerane na Čukarici.

Svim ovim projektima, pa i useljenju Reflektor teatra u novu zgradu, zajedničko je to što je reč o alternativnim pozorištima koja na svojim repertoarima nude predstave drugačije dramaturgije, režije i izvođačkog pristupa. Takvi teatri predstavljaju stalno neophodan konceptualni kontrapunkt klasičnim pozorišnim predstavama koje se izvode u nekoliko poznatih beogradskih pozorišta.

Pored najavljene prenamene prostora Srboleka, pažnju zaslužuje i istorija samog kompleksa.

Kompleks čine dva objekta, od kojih jedan izlazi na ugao Sarajevske i Drinske, a drugi na ugao Savske i Drinske ulice. Izgrađeni su dvadesetih godina prošlog veka i pripadali su farmaceutskoj kući "Mišković i komp.", osnovanoj neposredno nakon Prvog svetskog rata.

Uprava kompanije nalazila se u bogato dekorisanoj troetažnoj zgradi akademske arhitekture, u koju se ulazi iz Sarajevske ulice. Petoetažni objekat, sa ulazom iz Savske ulice, izgrađen je kao magacinski prostor, sa krajnje svedenim fasadnim motivima. Dve zgrade povezivalo je zajedničko dvorište.

Nakon Drugog svetskog rata država je nacionalizovala kompaniju, koja je tada dobila naziv Srbolek. Delatnost nove državne farmaceutske kompanije ubrzano se širila, što je zahtevalo i proširenje prostora upravne zgrade.

Sredinom osamdesetih godina Srbolek je angažovao arhitektu Tomislava Markovića, tada već afirmisanog autora koji je projektovao u Vranju, Bajinoj Bašti i Beogradu, da uradi rekonstrukciju celog kompleksa.

Marković je na mestu unutrašnjeg dvorišta projektovao interpolirani objekat koji je povezao dve stare zgrade. Novi deo postao je prepoznatljiv po postmodernoj staklenoj fasadi, na kojoj su postavljena dva vitka jonska stuba, čime je ostvarena simbolička i vizuelna veza između stare i nove arhitekture.

Pored ovih intervencija, arhitekta je uradio i kompletnu rekonstrukciju enterijera, kako bi prostor prilagodio funkcionisanju savremene farmaceutske kompanije. Projekat je predstavljen i na Venecijanskom bijenalu arhitekture.

S obzirom na to da je Tomislav Marković (88) autor rekonstrukcije kompleksa iz osamdesetih godina i da i danas poseduje originalnu projektnu dokumentaciju, njegovo iskustvo moglo bi da bude dragoceno prilikom budućih intervencija na objektu.