Stanari dva novobeogradska bloka zasadili 1.000 novih stabala za 5 godina

"Od 2021. godine u svom komšiluku posadili smo više od 1.000 stabala", rekao je Petar Stanić iz Udruženja građana "Zajednička akcija Blok 70/70A".

Sadnjom se, međutim, njihov posao ne završava. Tokom letnjih vrućina i sušnih perioda stanari organizovano zalivaju drveće, posebno mlade sadnice kojima je voda najpotrebnija.

Tako je bilo i ovog leta, koje je u Beogradu bilo drugo najtoplije od početka merenja 1888. godine.

"Zalivanje se odvija u večernjim satima, kada ko može i kada procenimo da je to neophodno", rekao je Stanić i dodao da je, zbog sve toplije i sušnije klime, zalivanje potrebno sve češće.

"Udomljavanje" stabala

Stanari se organizuju na dva načina. U Viber grupi, koja ima oko 200 članova, dogovaraju termine i lokacije zajedničkog zalivanja, dok postoji i mogućnost svojevrsnog "usvajanja" stabla.

Kada neko preuzme brigu o određenom stablu, ostalim komšijama daje do znanja da se ono redovno zaliva i održava. Na taj način do sada je "udomljeno" nekoliko stotina sadnica.

Početkom septembra, nakon drugog najsušnijeg avgusta u Srbiji, stanovnici blokova nastavili su sa redovnim akcijama zalivanja kako bi pomogli mladom drveću da prebrodi sušni period.

Dvanaest zelenih "ostrva"

Jedna od većih grupa sadnica nalazi se između Blokova 70 i 70A, nedaleko od Save i šetališta.

"Pedesetak sadnica jasena raste na ovom ostrvu", objasnio je Stanić.

Naziv "ostrvo" deo je sistema koji su stanari osmislili kako bi lakše organizovali zajedničke akcije.

Reč je o zelenim površinama koje su stanovnici blokova dodatno ozelenili i o kojima zajedno brinu. Ukupno ih je 12 – osam u Bloku 70 i još četiri u Bloku 70A.

Prema dogovoru stanara, svako "ostrvo" zaliva se u određenom terminu.

Među građanima koji su preuzeli brigu o pojedinim stablima je i Zoran Perović, koji zaliva dva jasena u blizini svoje zgrade. Kada nije u Beogradu, kako je naveo, zamoli nekog od komšija da ga odmeni.

Jasenovi na tom potezu posađeni su u jesen 2021. godine.

"Kada smo ih posadili, bili su samo prutići, a sada su već stasali", rekao je Stanić.

U akcije se uključuju i nove komšije

Stanari navode da se akcijama često spontano priključuju i ljudi koji ranije nisu učestvovali.

Tokom jedne od akcija interesovanje je pokazala i porodica iz Rusije koja živi u ovom delu Novog Beograda i ponudila da pomogne u zalivanju.

"Prošle godine smo udružili snage sa dobrovoljnim vatrogasnim društvom i zalivali pomoću njihove cisterne kako bismo animirali komšije da nam se priključe. I to je prošlo veoma uspešno", rekao je Stanić.

Dok pojedini građani vodu donose u balonima, drugi koriste creva, a stanari jednog od solitera u Ulici Jurija Gagarina napravili su i jednostavan sistem za zalivanje sadnica koje je posadilo JKP "Zelenilo-Beograd".

Prema Stanićevim rečima, stanari vode računa o drveću bez obzira na to ko ga je zasadio.

"Komšije zalivaju i oko pet ostrva koje je posadilo 'Zelenilo', ali ih ne održava. Na proleće ove godine čak je i predsednica Opštine Novi Beograd sadila ovde. Ipak, zbog neodržavanja, stabla su krenula da se suše, ali su ljudi i tu priskočili u pomoć. Jedina preživela stabla su ona koja su bila redovno zalivana", rekao je on.

Planiraju da koriste i vodu iz klima-uređaja

Stanari jedne od zgrada planiraju da do narednog proleća uspostave sistem kojim bi se voda iz klima-uređaja koristila za zalivanje obližnjeg drveća.

Tokom vrelih dana jedan klima-uređaj može da proizvede i više od deset litara kondenzovane vode.

"Hoćemo da pomoću cevi sprovedemo tu vodu do drveća. Kod nas ima 20 do 30 stanova po vertikali, većina ima klima-uređaje, tako da su gubici veliki, a ova voda je sasvim bezbedna za zalivanje", naveli su stanari.

U organizovanju im pomažu i stanovnici susednih blokova, koji su učestvovali u izradi mape stabala, po uzoru na sličan sistem koji se koristi u Berlinu.

Ipak, Stanić je naveo da praćenje zalivanja putem digitalne platforme još nije u potpunosti zaživelo, između ostalog zbog nedostatka vremena i činjenice da deo starijih stanara manje koristi takve tehnologije.

Sadnja u dogovoru sa "Zelenilom"

Stanić je istakao da građani stabla ne sade samoinicijativno, već u dogovoru sa JKP "Zelenilo-Beograd".

"Pre same akcije sadnje kontaktiramo 'Zelenilo' i u dogovoru sa njima sadimo na, kako ih oni vode, neuređenim zelenim površinama. Kako popunimo jednu poljanu, tako idemo na sledeću", objasnio je.

Sadnice su uglavnom dobijene na poklon ili nabavljene iz sertifikovanih rasadnika, a u akcijama učestvuju građani različitih generacija, uključujući roditelje sa decom.

Blok 70 projektovan sa velikim udelom zelenila

Blokovi 70 i 70A od početka su projektovani sa znatno većim udelom zelenih površina nego mnogi noviji stambeni kompleksi na Novom Beogradu.

"Zajedno sa Blokom 45, Blok 70 izgrađen je u periodu između 1968. i 1972. prema Detaljnom urbanističkom planu koji je usvojen 1966. godine", naveo je dr Ivan Simić sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

Kako je objasnio, taj plan oslanjao se na Generalni urbanistički plan iz 1950. godine, kojim je bio predviđen visok standard od 22 metra kvadratna zelenih površina po stanovniku.

Od ukupno 56 hektara Bloka 70, oko 35 hektara bilo je namenjeno zelenim, otvorenim i rekreativnim površinama, zajedno sa igralištima i šetalištima.

Prema tim podacima, oko 65 odsto površine Bloka 70 čine različiti oblici zelenila i otvorenih prostora.

Kako se udeo zelenila menjao

Prema analizi dr Simića, sličan procenat zabeležen je i u susednom Bloku 70A, gde zelenilo zauzima oko 64 odsto površine.

Urbanistička vizija Beograda iz vremena gradonačelnika Branka Pešića podrazumevala je grad kao "arhipelag naselja u moru zelenila".

Simić je u svojoj analizi uporedio starije novobeogradske blokove sa pojedinim kasnije izgrađenim kompleksima.

Prema njegovim podacima, u Bloku 29, završenom 2006. godine, udeo prirodne podloge iznosi oko 23 odsto, dok je u Bloku A, završenom 2019, zelenilo na prirodnom tlu svedeno na oko 14 odsto.

"Teško je okriviti investitore za ovakvo snalaženje ako je u planskoj regulativi zelenilo definisano toliko fleksibilno da se može praktično prepoloviti i svesti na ukrasne travnjake", ocenio je Simić.

Prema njegovoj analizi, u kompleksu West 65, završenom 2022. godine, udeo zelenila iznosi oko osam odsto.

Značaj zelenih površina posebno dolazi do izražaja tokom letnjih vrućina. Termovizijska merenja na različitim lokacijama u Beogradu pokazala su da krošnje drveća mogu znatno da smanje temperaturu podloge.

Osim što doprinose rashlađivanju grada, zelene površine imaju važnu ulogu i u zadržavanju vode tokom obilnih padavina, smanjenju rizika od urbanih poplava i stvaranju prijatnijeg prostora za život.