Počinje veliko uređenje priobalja: Ekspo 2027 oblikuje budućnost Beograda i obale Save i Dunava

Još je Platon rekao da je voda najvažnija stvar na svetu i da nema cenu. Pitanje je da li se u 21. veku prema vodi odnosimo na pravi način. 

Više decenija proteklo je od poslednjih ozbiljnijih radova na priobalju Save i Dunava u Beogradu. Pripreme za specijalizovanu izložbu Ekspo 2027 podstakle su institucije da se urbano i prirodno okruženje unapredi i radovi ubrzaju. Upućeni saglasni, često se govori da Beograd izlazi na dve reke, ali prethodnih decenija taj potencijal nije na pravi način iskorišćen.

Direktor Srbijavode Goran Puzović najavio je uređenje glavnih priobalja u Beogradu.

"Imamo uređenje leve obale Save, od Ušća Save do mosta Gazela. Imamo desnu obalu Dunava, 25. maj kompletan sređujemo, dunavski rukavac i od 45. bloka do Nove 7, do Ekspa. Pravimo jednu potpuno novu saobraćajnicu i radimo rekonstrukciju Krune nasipa, koja će ostati samo za pešake i bicikliste", rekao je Puzović.

Danilo Jerinić, direktor Ekspo 2027, istakao je da je projekat bitan za dalji razvoj glavnog grada Srbije.

"Važno je za Beograd da iskoristimo potencijal naših reka na pravi način, da one posluže za dalji razvoj i novi sadržaja. Da zajedno urbanistički sređene celine formiramo u Beogradu", naglasio je Jerinić.

Ministarstvo za zaštitu životne sredine najavljuje uređenje potpornih zidova pored starih divljih deponija, sanaciju i revitalizaciju vodenih tokova, ali i izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Preko 40 kilometara kanalizacione mreže za Niš

Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov rekla je da će se benefiti osetiti i do Niša.

"U pitanju su projekti koji se nadovezuju na kredit iz CEB-a gde je ugovoreno 200 miliona evra za izgradnju kanalizacione mreže koja je uveliko u toku, ali i za izgradnju ili rekonstrukciju sedam postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, vrlo značajne za sve regione Srbije. Pored toga preko IPA projekata imamo najznačajniji veliki projekat preko 40 kilometara kanalizacione mreže za grad Niš, potpuno nova postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda za grad Niš", rekla je Pavkov.

Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda

I dok se sprema projektno-tehnička dokumentacija za više desetine postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji, Beograd i dalje čeka svoje najveće postrojenje - u Velikom selu.

Miroslav Čučković, gradski menadžer, najavio je izgradnju tri podzemna kolektora.

"Zbog tog postrojenja potrebno je izgraditi tri podzemna velika kolektora iz pravca Novog Beograda, iz pravca Mostarske petlje i iz pravca Dorćola kako bismo napravili kompletan sliv svih stanovnika koji će biti prečišćeni i voda prerađena u postrojenju u Velikom selu i nakon toga sprovedena u Dunav. Tako da taj objekat sam možemo očekivati da se u narednih 55 meseci, takav je ugovor, sprovede u delo", istakao je Čučković.

Razvoj gradova više se ne meri brojem izgrađenih kilometara puteva ili kvadrata, već koliko je jedan grad otporan na poplave, suše, požare, ekstremne vremenske uslove i klimatske promene.

Preventiva od klimatskih promena

Načelnik sektora za vanredne situacije Luka Čaušić rekao je da klimatske promene više nisu u domenu teorijske rasprave, već da se iz godine u godinu može videti da su one prisutne.

"Tako da preventiva mora da ostane jedan od prioriteta, preventiva u smislu smanjenja rizika od katastrofa, smanjenja rizika od elementarnih nepogoda, kao i povezanost čitavog društva, svih segmenata zaštite i spasavanja i generalno, kao što sam rekao, segmenata društva da bismo mogli buduće godine da dočekamo mirni", istakao je Čaušić.

Od tri odsto slatke vode na planeti, samo je oko jedan odsto za piće. Broj stanovnika planete raste, a vodeni resursi se smanjuju.