Isplivali detalji o pitonu iz školskog dvorišta: Preživeo napad predatora, sada se oporavlja na sigurnom

Loptasti piton koji je 19. oktobra pronađen u dvorištu jedne osnovne škole na Novom Beogradu nalazi se na sigurnom, dobrog je zdravstvenog stanja, ali su na njegovom telu uočene povrede za koje se pretpostavlja da su nastale od ujeda mačke, saopštio je Zavod za zaštitu prirode Srbije.

Kako su naveli iz Zavoda, njihovi stručni saradnici izašli su na teren 19. oktobra, nakon prijave osoblja škole, i uspešno zbrinuli pronađenu zmiju.

Pregledom je utvrđeno da je reč o mladuncu loptastog pitona, starom svega dva do tri meseca, koji je dobrog opšteg zdravstvenog stanja.

Na telu zmije uočene su povrede od ujeda, najverovatnije mačke, ali one ne predstavljaju opasnost po njen život. Piton je smešten u terarijum odgovarajućih dimenzija, gde je već prihvatio ponuđenu hranu.

Vlasnik pitona i dalje nepoznat

Iz Zavoda navode da nemaju pouzdanih informacija o tome kako je zmija dospela u školsko dvorište.

Utvrđeno je i da piton nije obeležen mikročipom, zbog čega nije moguće ustanoviti ko je vlasnik životinje.

Zmija je trenutno privremeno i na odgovarajući način zbrinuta u prostorijama Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

U narednom periodu Zavod će se pisanim putem obratiti Ministarstvu zaštite životne sredine sa zahtevom da odluči o njenom trajnom zbrinjavanju, u skladu sa članom 92. Zakona o zaštiti prirode ("Službeni glasnik RS", br. 36/09, 88/10, 91/10 – ispravka, 14/16, 95/18 – dr. zakon i 71/21).

Loptasti piton nije opasan po ljude

Iz Zavoda objašnjavaju da loptasti piton (Python regius) pripada vrstama zmija koje nisu opasne po ljude.

Reč je o mirnoj zmiji koja, umesto da reaguje agresivno, u slučaju opasnosti ili straha sklupča telo u čvrstu loptu, po čemu je i dobila ime.

Zbog takvog ponašanja loptasti pitoni spadaju među najpopularnije vrste zmija koje se drže kao kućni ljubimci.

Ipak, ova vrsta uživa međunarodnu zaštitu i njeno držanje, promet i trgovina podležu posebnim propisima.

Loptasti piton nalazi se na Prilogu 2 Konvencije o međunarodnom prometu ugroženih vrsta divlje faune i flore (CITES), potvrđene Zakonom o potvrđivanju Konvencije o međunarodnom prometu ugroženih vrsta divlje faune i flore ("Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori", br. 11/01).

Takođe, ova vrsta nalazi se i na Prilogu 2 Pravilnika o prekograničnom prometu i trgovini zaštićenim vrstama ("Službeni glasnik RS", br. 99/09 i 6/14).

Za promet, trgovinu i držanje u zatočeništvu vrsta koje se nalaze na ovim prilozima neophodna je dozvola Ministarstva zaštite životne sredine, koja se izdaje na osnovu mišljenja Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Pored toga, zaštićene vrste zmija koje se drže u zatočeništvu moraju biti trajno obeležene mikročipom, koji postavlja ovlašćeni veterinar.

Ova obaveza propisana je članom 16. Pravilnika o uslovima držanja, načinu obeležavanja i evidentiranja divljih životinja u zatočeništvu ("Službeni glasnik RS", br. 86/10).

Šta građani treba da urade ako pronađu zmiju?

Iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije podsećaju građane kako treba da postupe ukoliko primete zmiju na javnom mestu, bez obzira na to da li je reč o autohtonoj vrsti, koja prirodno živi na našem području, ili alohtonoj, koja potiče iz drugih krajeva sveta.

U takvim situacijama potrebno je najpre kontaktirati Službu zoohigijene "Veterina Beograd".

Ukoliko ova služba nije u mogućnosti da izađe na teren, građani treba da se obrate Zavodu za zaštitu prirode Srbije.

Iz Zavoda poručuju i da nema razloga za paniku, naglašavajući da zmije ne napadaju prve, već se brane kada se osete ugroženim.