Navršava se 110 godina od početka odbrane Beograda u Prvom svetskom ratu VIDEO

Bez obzira što su dejstva austrougarske artiljerije pretvorila srpske položaje u hrpu ruševina, branioci i dalje pružali otpor. Rastojanje između srpskih i neprijateljskih položaja na nekim mestima nije prelazilo 30 metara.

Oko 14.30 časova, 7. oktobra 1915.godine, major Gavrilović je sakupio svoja tri voda, dva voda 3. bataljona i Sremski odred i održao čuveni govor koji je ušao u udžbenike i enciklopedije: Vojnici, Junaci! Tačno u 15 časova neprijatelja se ima razbiti vašim silnim jurišom, razneti vašim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, naše prestonice, ima da bude svetao. VOJNICI! Junaci! Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz brojnog stanja. Naš puk je žrtvovan za čast Beograda i Otadžbine. Vi nemate, dakle, da se brinete za živote vaše, oni više ne postoje. Zato, napred, u slavu! Za kralja i otadžbinu! Živeo kralj, živeo Beograd!"

Tako je major Gavrilović poveo svoje ratnike u poslednju bitku, a sebe preneo u legendu.

Dragutin Gavrilović je ukazom je 14. oktobra 1915. godine unapređen u čin potpukovnika. Učestvovao u povlačenju preko Albanije i u borbama na Solunskom frontu. Posle proboja Solunskog fronta, bio je komandant mesta u Novom Segedinu, Velikoj Kikindi i Vršcu. Čin pešadijskog pukovnika stekao je 1920. godine.

Do izbijanja Drugog svetskog rata bio je šef Administrativnog odseka generalštabnog odeljenja Ministarstva vojske i mornarice, i profesor na Vojnoj akademiji. U Drugom svetskom ratu 1941. godine, u Aprilskom ratu, prilikom povlačenja do Sarajeva, zarobljen je i odveden u logor u Nemačku. Teško bolestan, po povratku iz zarobljeništva 1945. godine ubrzo je preminuo.

Pukovnik Dragutin Gavrilović je preminuo u svom stanu na Slaviji, 19. jula 1945, a sahranjen je uz građanske počasti u pohabanoj uniformi pukovnika Jugoslovenske kraljevske vojske, u grobnicu svoje rođake na Novom groblju u Beogradu u parceli 11. U ime oficira 32. klase Vojne akademije na sahrani je govorio pukovnik Aleksandar Todorović. Nije sahranjen uz vojne počasti kako bi to dolikovalo, ali je zato 1962. godine grobnica u kojoj počiva osl obođena plaćanja u znak zahvalnosti za zasluge prema Otadžbini.