112 godina od pogibije pilota Mihaila Petrovića VIDEO

Mihijlo Petrović je bio srpski pilot sa pilotskom dozvolom broj 1, a pripadao je i prvoj grupi od šest srpskih pilota školovanih u Francuskoj 1912. godine.

Ro­đen je u se­lu Vlak­ča kod Kra­gu­jev­ca 14. ju­na 1884. go­di­ne. Osnov­nu ško­lu je za­vr­šio u rod­nom se­lu, a 1897. je upisao Vojnu zanatsku školu u Kragujevcu. 1902. je pokušao da se upiše u neku od vojnih akademija u Sankt Peterburgu u Rusiji, u čemu nije uspeo. 

Po povratku iz Rusije, 1903. godine, upisuje Artiljerijsko-podoficirsku školu u Kragujevcu, koju završava kao prvi u klasi 1905. godine. Kao artiljerijski podnarednik, a kasnije i narednik službuje u Nišu, pa kratko u Kragujevcu, ponovo u Nišu i konačno u Beogradu. U čin na­red­ni­ka una­pre­đen je 1910. go­di­ne.

Po­čet­kom 1912. go­di­ne na konkursu za pi­lo­te, Mi­hailo Pe­tro­vić je iza­bran me­đu pr­vih šest pitoma­ca. Odlazi u Fran­cu­sku, gde je kra­jem ma­ja 1912. go­di­ne ras­po­re­đen je u pi­lot­sku ško­lu „Far­ma­n“u mestu Etamp kod Pa­ri­za. In­struk­to­ri su od­mah primetili nje­go­v talenat  za le­te­nje. Ču­ve­nifran­cu­ski pi­lot Bro­den re­kao je za nje ga da će "bi­ti as, jer je mi­ran i pre­zi­re smrt." Prvi samostalni lete je izrvšio nakon dva­de­se­tak da­na obu­ke.

Po po­vrat­ku u Sr­bi­ju sačekao ga je Pr­vi bal­kan­ski rat, pa je na­red­nik Pe­tro­vić je sa osta­lim va­zdu­ho­plov­ci­ma uklju­čen u pri­pre­me za an­ga­žo­va­nje u ratnim dej­stvi­ma. 1913. go­di­ne poslat na aero­drom Bar­ba­lu­ši kod Ska­dra. 

Po­gi­nuo je na borbenom  za­da­tku 20. marta 1913. godine. Jak udar ve­tra pre­vr­nuo je nje­gov avi­on, a re­men ko­ji­m je bio ve­zan za se­di­šte se po­ki­dao. Nije mu bilo spasa, jer u to vreme piloti nisu nosili padobrane. Na­red­nik Mi­hailo Pe­tro­vić je prvobitno bio sa­hra­njen kod cr­kve u se­lu Bar­ba­lu­ši. 

Po za­vr­šet­ku Bal­kan­skih ratova, aprila 1914. godine, njegovi posmrtni ostaci preneti su na Cetinje. Zalaganjem njegovog  brata, artiljerijskog potpukovnika, Živana Petrovića, 1. oktobra 1931. godine njegovi posmrtni ostaci su preneti u Beograd i sahranjeni u porodičnoj grobnici u parceli 2 na Novom  groblju.