Ovom otkriću se nisu nadali: Arheološka istraživanja kod Skupštine se privode kraju

Arheolozi su za tri meseca istraživanja otkrili nekoliko rimskih grobnica i sarkofaga iz 3. i 4. veka u kojima je nađeno i nekoliko skeleta, ali ono što je bilo najveće otkriće je 70 metara duga cev rimskog vodovoda, piše Blic.

Od početka istraživanja pronađeno je 16 antičkih grobnica, kao i ostaci keramike, fibula, delovi zlatne ogrlice.

"Specifičnost ovih 16 grobova zapravo je to što je većina njih zidana od opeke, tu su i četiri sarkofaga i jedna grobnica koja je izgrađena od starih nadgrobnih spomenika za koje pretpostavljamo da su najverovatnije iz drugog i trećeg veka", rekao je Milorad Ignjatović, arheolog Muzeja Grada.

Znali su, kako je rekao, da će u naići na antičke grobove jer je taj prostor deo jugoistočne nekropole Beograda.

Sama grobnica je s kraja trećeg i početka četvrtog veka. Specifično je i to što je ovde reč o luksuznom načinu sahranjivanja, ističe Ignjatović, uz napomenu da su u prošlosti praktično svi ovi grobovi opljačkani.

"Ovo što nalazimo su ostaci tih grobnih priloga kojih je očigledno bilo mnogo u svakom od njih", rekao je Ignjatović.

U grobovima su nađeni ljudski skeleti, neki imaju i prekrštene ruke na grudima, što ukazuje na mogućnost da su u njima sahranjeni hrišćani.

"Jedan broj grobova nema konstrukciju ni od opeke ni od kamena. Skeleti su orijentisani u pravcu istok–zapad, ruke su im prekrštene na grudima i ukazuju na to da se radi o nekim hrišćanima kojima je način sahranjivanja bez "priloga" bio redovna praksa. U narednom periodu kada se budu skeleti naučno obrađivali doći ćemo i do zaključaka, ko su bili, kako su se hranili i slično", napominje Ignjatović.

Pre početka iskopavanja rađena su obimna istraživanja, ali se arheolozi nisu nadali rimskom vodovodu i ovakvim zidanim grobnicama.

"Radili smo geofizička istraživanja i zapravo smo "promašili" ove grobove. Ono što je nas iznenadilo su ostaci rimskog vodovoda. Znalo se da ti vodovodi u Beogradu postoje, delove smo nalazili na iskopavanjima, ali do sada nije nađena ni ova dužina, a ni takva jedna konstrukcija koja je služila za prečišćavanje vode. U početku smo mislili da se radi o grobu, a zapravo je to bila konstrukcija za prečišćavanje vode. Ovo nije glavni vodovod, smatramo da je ovo je jedan krak koji se odvajao od glavnog vodovoda koji je išao ka Kalemegdanu", podseća Ignjatović.

Kada arheolozi završe istraživanja planirano je da na ovom mestu bude izgrađena podzemna garaža. Postavlja se pitanje kako sačuvati i prezentovani javnosti ovo što je nađeno na arheološkom lokalitetu kod Skupštine.

"Postoje uslovi Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda koji su ispoštovani pre nego je počela gradnja. Jedan od tih uslova je bilo i ovo arheološko iskopavanja, a svi eventualni nalazi koji budu treba da povećaju spomeničku vrednost čitavog ovog kompleksa. Sada postoje razne metode da se sačuva ovaj vodovod, jedna je da se on ne pomera odavde, odnosno da se prilagodi izgradnja garaže ovim nalazima, druga je verovatnija stvar, da će se on u delovima izmestiti i vratiti u parterno uređenje ovog parka", ističe Ignjatović.

Ignjatović kaže da bi oni želeli da tu bude prvi arheo-park, koji ima mnogo ostataka na različitim mestima, ali to za sada još nije sigurno.

Jedno je sasvim sigurno: Beograd je otkrio jedan važan segment svoje istorije na koji treba da bude ponosan i koji treba da prikaže javnosti i brojnim turistima koji ga posećuju.