Gorući problem: Manjak radne snage Nemačku košta 80 milijardi godišnje

Ukupni troškovi nemačke privrede su ogromni, tvrdi Grupacija Boston Konsalting (BCG - Boston Consulting Group).

Privreda gubi poslove, odnosno novac kada ne može da zaposli dovoljno radnika da popuni kapacitete. Nemačka privreda ni izbliza nije popunila radna mesta koja ima na raspolaganju i gubi ogroman novac. Precizno: više od 80 milijardi evra godišnje, prenosi agencija dpa.

Prema studiji Konsultantske grupacije Boston (BCG), gubici nemačke privrede manji su samo od američkih, ali SAD lakše mogu da se prilagode.

BCG je međunarodnu studiju izveo u saradnji sa Međunarodnom organizacijom Ujedinjenih nacija za migracije, a deo procena koji se tiče Nemačke zasniva se na podacima Instituta za istraživanje tržište rada (IAB) iz Nirnberga.

Prema tim podacima, u Nemačkoj je u drugom kvartalu ove godine bilo 1,9 miliona nepopunjenih radnih mesta.

"To je za oko milion više od dugogodišnjeg proseka", rekao je za dpa jedan od autora studije, Johan Harnos. "Ekonomisti i mi to vidimo kao strukturni problem."

Harnos i koautorka, Janina Kugel, procenjuju da popunjeno, svako od tih skoro dva miliona nepopunjenih radnih mesta privrednom učinku godišnje može da doprinese po oko 84.000, ili ukupno 84 milijarde.

Pritom, Nemačka se suočava sa odlaskom mnogoljudne generacije bejbi-bumera u penziju. Čak uz useljavanje 300-400.000 ljudi godišnje, broj radno sposobnih u zemlji će se smanjiti za tri miliona do 2035. i za devet miliona do 2050.

"Sadašnji gubitak od 84 milijarde u Nemačkoj će postati još veći ako se tome ne suprotstavimo", rekla je Kugelova. "Mada u SAD ima najviše nepopunjenih radnih mesta, američka privreda je bolje pripremljena da to reši."

Kugelova i Harnos procenjuju da će do 2050. u Sjedinjenim Državama nedostajati 19 miliona radnika, ali i da će imati toliko imigranata.

Harnos sugeriše da Nemačka posebno treba da pridobije radnike iz zemalja čija populacija raste.

"Jedna od mogućnosti bi bila da školujemo ljude u njihovim zemljama, pre nego što dođu u Nemačku", rekao je, dodajući da bi bilo pozitivno i za iseljenike, i za njihovu zemlju i, naravno, za zemlje useljenja.

Kao moguće primere, Harnos je imenovao Indiju, Nigeriju, Indoneziju i Egipat.

"Moramo se osloboditi ideološke linije", ocenila je Kugelova, naglasivši da se zalaže za "objektivnu raspravu" o imigraciji.

"Ako manjak kvalifikovanih radnika još poraste, dobićemo političku raspravu u pogrešnim tonovima", rekla je. "Stranci su šire prihvaćeni svuda gde je imigracija snažnija."

Kugelova je tu iozdvojila Minhen, grad sa mnogo useljenika, a slabo izraženim ekstremizmom.

Kugelova i Harnos nemačka preduzeća savetuju da intenziviraju potragu za radnicima na međunarodnom tržištu rada i izbegnu prosto pražnjenje radnih mesta odlaskom sada zaposlenih u penziju.

Pritom, "ukoliko je više internacionalizovano, preduzeće je inovativnije", dodala je Kugelova, uz osrvt na američke tehnološke gigante sa mnogo zaposlenih imigranata.