Toplane se spremaju za sezonu: "Odlaganje grejanja povećava potrošnju struje"

Eventualno odlaganje grejnog perioda, ako krenu niske temperature, rezultiraće time da će građani posegnuti za neracionalnim trošenjem električne energije, kaže Stojanović.

Grejna sezona zvanično počinje 15. oktobra. Beogradske elektrane su predlagale da se zbog energetske krize razmotri odlaganje početka grejne sezone, a ministarka energetike Zorana Mihajlović je poručaila – nema pomeranja, grejna sezona počinje na vreme. Koliko su toplane tehnički spremne? Kolike su zalihe energenata? Hoće li biti korekcije cene grejanja iz daljinskih sistema?

Dejan Stojanović, direktor Poslovnog udruženja toplana Srbije, rekao je za RTS da se remontni radovi završavaju i da su Toplane u obavezi da do 1. oktobra dostave izveštaje o remontima.

Govoreći o rezervama energenata, rekao je da su početkom meseca održana dva sastanka u Vladi.

"Izazovna je sezona ispred nas, svi se ozbiljno bave ovom temom. Na sastanku je konstatovana da je za sam početak grejne sezone obezbeđeno dovoljno energeneta – jedna trećina svih količina prirodnog gasa se nalazi u Banatskom dvoru i u Mađarskoj u skladištu. Sam početak će biti bez problema", napomenuo je Stojanović.

Kaže da grejna sezona zvanično počinje 15. oktobra, a ako dan, dva ili tri prosečna dnevna temeratura bude ispod 12 stepeni, može početi i ranije, odnosno od prvog.

Koliko toplana sa gasa mogu da pređu na drugo gorivo

"U Srbiji ima 60 sistema za daljinsko grejanje, od toga je 36 na gas, 27 koriste mazut, 13 ugalj i 9 ili 10 koriste biomasu. Neke toplane imaju energetski miks, tako da se brojevi razilaze", naglasio je direktor Poslovnog udruženja toplana Srbije.

Istakao je da od 36 toplana na gas, njih 16 nemaju mogućnost konverzije, odnosno prelaska na neko drugo tečno gorivo.

"Tako da imamo 16 toplana za koje u svakom trenutku moraju biti obezbeđene količine prirodnog gasa. Od 2009. smo vežbali za takvu situaciju", kaže Stojanović.

Odgovarajući na pitanje da li je prelazak sa gasa na neko drugo gorivo automatski ili će građani morati da budu bez grejanja jedan dan, Stojanović objašnjava da za prelazak sa gasa na mazut obično znaju unapred i praktično se taj prelazak ne mora osetiti.

Cene grejanja

"Mazut je poskupeo 65 odsto od prošle do ove godine – to u ceni rezultira sa 30 do 40 odsto poskupljenja. Od 60 toplana 13 nije podnelo zahteve za poskupljenje, ostali su podneli i do sada je odobreno 13-14 zahteva. To su povećanja od dva pa do 38 procenata", rekao je Stojanović i podsetio da o tome odlučuju lokalne samouprave.

Napomenuo je da je naplata dobra, ali ističe da je dug stanovništva toplanama iznosi 15 milijardi dinara.

Cene se određuju u skladu sa metodologijom određivanja cena.

Stojanović objašnjava da se temperature od 19 do 21 stepen smatraju kvalitetnim grejanjem.

"Svako smanjenje za jedan stepen rezultira smanjenjem potrošnje energenata za nekih šest procenata, što znači da ako toplane potroše 600 miliona kubika prirodnog gasa, to znači da vi možete smanjiti potrošnju za 36 miliona kubika gasa", rekao je Stojanović.

Međutim, kako kaže, eventualno odlaganje grejnog perioda ako krenu niske temperature rezultiraće time da će građani posegnuti za neracionalnim trošenjem električne energije i onda možemo imati problem.

"Kompletan energetski sistem mora da se održi stabilnim kako bismo imali isporuku i električne i toplotne energije na propisanom nivou", rekao je.

Ističe da je primarni energent gas, i da u ovom trenutku sve ukazuje na to da ćemo imati stabilan period, ali uvek mogu da se dogode iznenađenja.