Pšenica naglo poskupela: Evo koliko će koštati u Srbiji

Kako je najavila zvanična Moskva, neće biti produžen jer njegov deo, koji se tiče Rusije, nije ispunjen.

"Moskva će se vratiti primeni Crnomorskog sporazuma čim počnu da se ispunjavaju obaveze navedene u memorandumu Rusije i UN o uklanjanju prepreka za izvoz ruskih prehrambenih proizvoda i đubriva", rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Žarko Galetin, agroekonomista, objašnjava za Kurir da cena pšenice u Srbiji teško da može da dostigne onu iz vremena setve, kada se prodavala za 38 dinara.

"Mislim da će teško dostići i do 30, ali će celokupna situacija na svetskom tržištu svakako uticati i na cene kod nas. Najava ruske strane da će izaći iz pomenutog sporazuma nije nikakvo iznenađenje i o tome se već govorilo poslednjih nekoliko nedelja. Sve je to uticalo na regionalno i svetsko tržište, pa je već došlo do izvesnog povećanja cene pšenice", kaže Galetin.

Pomenuti ugovor bio je zaključen na 120 dana i produžen je za još 120 u novembru prošle godine i za još 60 dana u martu.

Galetin objašnjava da ruska i ukrajinska žetva dolaze nešto kasnije od naše, ali i s obzirom na to da su blokirane luke preko kojih se njihova pšenica isporučuje, to može dodatno izazvati izvestan skok cena na tržištu.

"Ukrajinci su pronašli neke nove alternativne puteve preko kojih isporučuju žito, oni su dosta skuplji, traže više vremena, veće osiguranje, pa će sve to dovesti do pomeranja iznosa nagore na regionalnom tržištu", objašnjava Galetin.

On navodi da je već prošle nedelje i kod nas zabeležen blag porast cena prošlogodišnjeg i ovogodišnjeg roda pšenice.

"Optimista sam da će polako ići gore, ali sve zavisi od kvaliteta. Žetva je neujednačena od regiona do regiona. Banatska je, recimo, dosta dobrog kvaliteta sa proteinima do 15 odsto, dok je u Bačkoj bilo mnogo kiše, a velika vlaga je smanjila hektolitarsku masu, "sprala" protein, pa su i rezultati žetve lošiji. Dobar kvalitet se, naravno, uvek bolje kotira", objašnjava agroekonomista.

Najviše žita izvezeno u Kinu

Od početka avgusta prošle godine do 10. jula ove godine iz tri ukrajinske luke na Crnom moru izvezeno je 32 miliona tona žita u 45 zemalja na tri kontinenta, saopštile su prošle nedelje UN.

Najviše žitarica je izvezeno u Kinu, gotovo osam miliona tona. Slede Španija i Turska sa šest, odnosno 3,2 miliona tona. Među pet glavnih uvoznika našle su se i Italija i Holandija sa 2,1 i dva miliona tona žitarica, respektivno.