Fiskalni savet: "Neophodno poskupljenje struje 15–20 odsto, gasa za 65–70 odsto"

U Analizi o strukturnim problemima srpske energetike u svetlu globalne krize, Savet ukazuje da je to potreban, ali ne i dovoljan uslov za ozdravljenje EPS.

"Ovakvo povećanje ne samo što bi zaustavilo trenutno finansijsko ‘krvarenje’ preduzeća već je i ekonomski opravdano – pošto sadašnja cena za domaćinstva nije na ekonomski odgovarajućem nivou, a podstiče i neracionalnu potrošnju. Pritom, čak i s ovakvim povećanjem, cena za domaćinstva u Srbiji ostala bi među najnižim u Evropi (uz Gruziju i Ukrajinu)", piše u analizi Fiskalnog saveta.

Rast cena, napominju u savetu, nije dovoljan za oporavak EPS, prenosi N1.

"Ovde se pre svega misli na privremeno zamrzavanje mase zarada u preduzeću, povećanu kontrolu javnih nabavki, kao i otpočinjanje brojnih drugih reformi koje će se završiti u srednjem roku", stoji u analizi.

Kako se ističe, dosadašnji način vođenja EPS ne sme se tolerisati, pri čemu se navodi i da su gubici i krađa struje dostigli 12 odsto – dvostruko više od zemalja sa kojima Srbija može da se poredi.

U analizi se govori i o Srbijagasu uz podsećanje da su ukupni gubici EPS-a i Srbijagasa tokom grejne sezone 2021/22. iznosili oko milijardu evra.

"Od dosad napravljenih gubitaka, približno polovinu (tj. oko 500 miliona evra) već je finansirao državni budžet dotacijama Srbijagasu. Preostalih 500 miliona evra platio je zasad EPS, mahom uzimajući kredite za likvidnost. Pitanje je, međutim, da li će i ovaj dug EPS-a u jednom trenutku pasti na teret poreskih obveznika, jer je trenutno poslovanje EPS-a neodrživo", navodi se u izveštaju Fiskalnog saveta.

Fiskalni savet konstatuje da cena gasa zavisi od uvozne cene.

"Cena gasa za privredu morala bi da poraste za oko 75 odsto, koliko je skočila u drugim zemljama Centralnoistočne Evrope još u drugoj polovini 2021. godine, dok je cena u Srbiji ostala praktično zamrznuta. Zbog takvog rasta cene gasa u regionu, održavanje niske cene za domaća preduzeća, naročito u razmenljivom sektoru, ekonomski je neopravdano", navodi savet.

To, kako se objašnjava, zapravo znači da svi poreski obveznici subvencionišu ekstraprofit preduzeća koja imaju znatno niže troškova energenata od konkurencije.

"Samo za pojedinačna preduzeća iz energetski intenzivnih delatnosti, a koja proizvode za domaće tržište trebalo bi razmotriti odobravanje privremene državne pomoći u skladu s evropskom praksom. Cena gasa za domaćinstva trebalo bi da poskupi za 65–70 odsto što na prvi pogled izgleda kao veliko povećanje, ali ne bi bio presedan pošto su slične cene važile tokom 2013–2015. godine. Cene centralnog grejanja trebalo bi da porastu u rasponu od 10–40 odsto u zavisnosti od učešća troškova gasa u ukupnim troškovima toplana", ukazuje se u analizi Fiskalnog saveta.