Da li Rusi "otimaju" Srbima posao?

Ali to nije jedini efekat koji su Rusi izazvali u našem društvu, ima i onih značajnijih i pozitivnijih.

Sagovornici "Blica" saglasni su da je dolazak Rusa uticao značajno u bar tri oblasti - IT sektoru, potrošnji i demografskom prilivu.

Nezvanični podaci govore o više od 200.000 ruskih državljana koji su spas od krize i efekata rata u Ukrajini potražili u Srbiji. Zvanični podaci kažu da su za ovih nešto više od 11 meseci u Srbiji otvorili 4.200 firmi. Kako Rusi ukupno utiču na našu ekonomiju i da li nam stvaraju nova radna mesta? Rusi objavili: Sankcije deluju

"Najveći deo njih se bavi IT sektorom"

Nema sumnje da je najznačajniji njihov uticaj u obasli informacionih tehnologija, jer je i najveći broj radno sposobnih Rusa stigao iz te oblasti. Ovde su samo preneli svoje poslove koje su obavljali u Rusiji.

Kako tvrdi ekonomista i profesor Ljubodrag Savić, glavna prednost dolaska Rusa je ta što smo kao država dobili veliki broj ljudi koji je kvalifikovan i obrazovan.

"Kao što možemo videti, najveći deo njih se bavi IT sektorom. To su ljudi koji su se i inače u Rusiji bavili tom vrstom posla, i bilo im je najlakše da nastave. To će pre svega imati uticaja na rast BDP-a, kao i na rast priliva deviza. Oni su i iz Rusije radili sa strancima, i samo su sada to preneli na Srbiju", objašnjava Savić.

Sličnog mišljenja je i Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije (PKS), koji takođe navodi tri glavne prednosti njihovog dolaska - povećanje konkurentnosti u IT sektoru, priliv ljudi u kontekstu demografskog odliva u Srbiji i povećanje ekonomske aktivnosti na nivou države.

"Dolazak ruskih IT kompanija je pozitivna pojava. Pored pojave kvalifikovanih i obrazovanih ljudi koji podižu kadrovsku konkurentnost, firme same pospešuju rezultate sektora koji poslednjih godina beleži eksponencijalni rast", kaže Stanić.

Iako naglašava da je sve ovo posledica tragedije u Ukrajini, Stanić kaže da su ruske pridošlice dobrodošle u kontekstu demografskog odliva, problema koji naša zemlja ima već decenijama.

"Dolaze mladi obrazovani ljudi, kosmopolitski orijentisani, i lako se integrišu, i u poslovnom i društvenom smislu. Atmosfera kod nas je blagonaklona, nema rusofobije što svakako pomaže", dodaje on.

Kako ističe Stanić, centralna ekonomska kategorija koja se za Srbiju ovde pojavila je činjenica da pridošlice u totalu podižu ekonomsku aktivnost u zemlji, odnosno i potražnju za dobrima i uslugama.

Trgovina na veliko, ugostiteljske usluge, marketing

Prema podacima iz Agencije za privredne registre (APR), tokom prošle godine u Srbiji je registrovano 969 privrednih društava a prijavljena su i 3.244 preduzetnika, čiji su osnvači fizička i pravna lica iz Ruske Federacije. Među delatnostima koje su registrovane preovlađuju one iz IT sektora, ali daleko od toga da je to jedino čime se Rusi u Srbiji bave.

Što se tiče delatnosti za koje su registrovani, iz APR ističu da su to najčešće računarsko programiranje, konsultantske aktivnosti u vezi sa poslovanjem i ostalim upravljanjem, konsultantske aktivnosti u delatnosti informacionih tehnologija, specijalizovane dizajnerske delatnosti, delatnost reklamnih agencija, trgovina na veliko, ostale usluge, ugostiteljske usluge (kafići i restorani)...

Međutim, bave se pridošli Rusi i drugim poslovima. Ako pogledamo grupe u kojima međusobno komuniciraju, tražili su preporuke za poslove barmena, cvećara, prevodioca, farmaceuta, računovođe, učitelja slikanja, fotografije, a vrlo često se tu nađu i poslovne ponude vezane za industriju lepote poput kozmetičkih i frizerskih salona, šminkera i slično.

Zapošljavaju pretežno svoje sunarodnike

Veliki je broj novih firmi koje otvaraju Rusi, a da li je to donelo nova radna mesta i našim državljanima? Zvaničnih podataka još nema.

Jedno od novootvorenih preduzeća, kao na primer "Luxoft”, povuklo je IT inžinjere iz Rusije u Srbiju, čak njih par hiljada, ali su dodatno zaposlili i naše državljane.

Mihajlo Poštić, generalni direktor te kompanije, to potvrđuje.

"Mi smo otvorili i veliki broj novih radnih pozicija u Srbiji. Ta brojka se kreće između 200 i 400", kaže on.

Ipak, ima i firmi bez ijednog zaposlenog. To potvrđuje i Bojan Stanić.

"Ako pogledamo tih 900 ruskih kompanija, one ipak zapošljavaju jako mali broj ljudi. Deo njih su samo otvorene ekspoziture bez ijednog zaposlenog", priča Stanić.

"Blic” je nedavno posetio i jedan ruski restoran u centru Beograda, i kako im je ispričao Andrej Ščemelinov, menadžer restorana, oni su se opredelili da zapošljavaju svoje sunarodnike.

"Svi zaposleni su Rusi, lakše se komunicira pri obavljanju posla. Takođe, kod nas radi jedan dečko poreklom iz Ukrajine i veoma je zadovoljan životom u Srbiji", kaže on.

Troše i preko 2.000 evra mesečno

Mesečni troškovi ruskih državljana u Srbiji pojedinačno idu i i preko 2.000 evra. Ipak, većina njih kaže da im je potrebno minimum 700 evra kako bi izgurali mesec. Ono što je posebno zanimljivo, a isplivalo je kroz razgovore sa našim novim komšijama, jeste to da je za njih, i pored svih poskupljenja, Srbija mnogo povoljnija nego domovina. Jedan je rekao da su u Srbiju, pored pretežno imućnih, došli i oni koji troškove pokrivaju i ušteđevinom, ali i novcem koji im šalje rodbina iz Rusije.

Rast cena kvadrata i kirija

Dolazak velikog broja ruskih državljana najnegativnije posledice po naše stanovništvo imao je na tržištu nekretnina. I to kako za podstanare, tako i ljude koji su planirali da kupe nekretninu. Cene iznajmljenih stanova, naročito u Beogradu, enormno su porasle, tako da je sada praktično nemoguće naći stan za iznajmljivanje a da košta manje od 300 ili 400 evra, i to daleko izvan centra. Po centru grada, na Starom gradu i Vračaru, gde Rusi najčešće i iznajmljuju stanove, kirije sada idu preko 1.000, 1.500 evra za stan od oko 50 kvadrata.

"Oni su se pojavili u velikom broju u potražnji stanova u Beogradu i drugim manjim gradovima. Uglavnom nisu uzimali garsonjerice već velike i komforne stanove i za to su plaćali visoku naknadu, što je izazvalo lančanu reakciju i poskupljenje kirija već izdatih stanova. Neki su i kupili stanove, i to je u neku ruku dobro. Dobro za nacionalnu ekonomiju, tj. dobro za BDP. Ipak to je loše za ljude koji su podstanari i koji su hteli da kupe stan", zaključuje Savić.