EU i energenti: Kakvo je sada stanje?

Udeo ruskog gasa u uvozu Evropske unije pao je sa 45 odsto u 2021. na 18 odsto do juna 2024, dok je istovremeno porastao uvoz gasa iz Norveške i Sjedinjenih Američkih Država.

Potražnja Evropske unije za gasom je smanjena za 138 milijardi kubnih metara između avgusta 2022. i maja 2024. godine, dodaje se u izveštaju.

Popunjenost evropskih skladišta gasa pred nadolazeću zimu je dostigla 90 odsto već 19. avgusta, znatno pre roka od 1. novembra.

Autori izveštaja navode da su cene energije sada stabilnije i znatno ispod visokih vrednosti koje su zabeležene na vrhuncu energetske krize u 2022.

Emisije gasova koji proizvode efekat staklene bašte u Evropskoj uniji pale su za 32,5 odsto od 1990. do 2022. godine, dok je ekonomija EU porasla za oko 67 odsto u istom periodu.

Kako se navodi, potrošnja primarne energije u Evropskoj uniji je u 2022. pala za 4,1 odsto, ali potrebno je pojačati napore za još veću energetsku efikasnost kako bi EU ispunila cilj smanjenja finalne potrošnje energije od 11,7 odsto do 2030. godine.

U izveštaju se podseća da sve države članice moraju da podnesu svoje konačne ažurirane nacionalne energetske i klimatske planove što je pre moguće kako bi se obezbedilo zajedničko postizanje energetskih i klimatskih ciljeva do 2030. godine, dodaje se na veb stranici Evropske komisije.