Ova valuta polako osvaja tržište

U julu, 53 odsto kineskih dolaznih i odlaznih transakcija obavljeno je u kineskoj valuti, prema podacima Državne uprave za devize, u poređenju sa oko 40 odsto u istom mesecu 2021. godine. Ovi podaci prikazuju prekogranične transfere banaka u ime nebankarskih klijenata i uglavnom predstavljaju trgovinsko poravnanje, iako takođe obuhvataju investicione tokove i otplate dugova, prenosi Financial Times.

Prekogranična upotreba kineske valute dobila je podsticaj nakon što su američke sankcije ograničile sposobnost Rusije da posluje u dolarima nakon početka rata u Ukrajini. U februaru ove godine, guvernerka Centralne banke Rusije Elvira Nabijulina izjavila je da je upotreba kineske valute za poravnanja, finansijske transakcije i depozite „naglo porasla".

Rast trgovine koja se poravnava u juanima takođe je pomogla linija zamene valuta koju je Peking otvorio ili obnovio tokom 2023. godine sa Saudijskom Arabijom, Argentinom i Mongolijom — svim proizvođačima sirovina koje Kina želi. Od 2022. godine, nove banke za poravnanje u juanima osnovane su u Laosu, Kazahstanu, Pakistanu, Brazilu i Srbiji, prema podacima Narodne banke Kine.

Prema nekim analitičarima, jedan od razloga zašto je Kina ove godine održala stabilan kurs prema američkom dolaru, uprkos pritiscima na prodaju juana, jeste podsticanje trgovinskih partnera da više posluju u juanima. Kineski predsednik Si Đinping više puta je pozivao na snaženje valute, jer je to preduslov da bi kineski partneri prihvatili da trguju u juanima.

Prethodni napori Pekinga da internacionalizuje juan su propali nakon što je Narodna banka Kine 2015. godine devalvirala valutu kako bi ubrzala ekonomski rast. To je povećalo konkurentnost kineskog izvoza, ali je dovelo do značajnog pada upotrebe juana za poravnanje, što je potrajalo godinama. Dalje povećanje udela juana u globalnom finansiranju trgovine može biti ograničeno zbog nevoljnosti zapadnih zemalja da trguju koristeći juan.