Beč pustio u rad najveću kišnu pumpu u Evropi

Nova pumpa može da prepumpa 15.000 litara vode u sekundi, čime je ukupni kapacitet postrojenja povećan na 60.000 litara u sekundi. Grad planira i izgradnju podzemnog spremnika te drugog cevovoda ispod Dunava.

S obzirom na sve češće ekstremne vremenske prilike, upravljanje padavinskim i otpadnim vodama postaje važan deo planiranja urbane infrastrukture. Bečki primer pokazuje kako se kombinacijom snažnijih pumpi, podzemnih rezervoara, rezervnih cevovoda i digitalnog nadzora može unaprediti otpornost kanalizacionog sistema na obilne padavine.

Pumpno postrojenje na Dunavskom ostrvu jedan je od ključnih delova bečkog kanalizacionog sistema i ima važnu ulogu u odvodnji otpadnih voda iz 21. i 22. bečkog okruga, Floridsdorfa i Donaustadta. Nakon nevremena u septembru 2024. godine, Beč je pokrenuo njegovu modernizaciju, u koju je uloženo 18 miliona evra.

Ugrađena je nova pumpa kapaciteta 15.000 litara u sekundi, čime je ukupni kapacitet postrojenja povećan sa 45.000 na 60.000 litara u sekundi. Radovi su obuhvatili i obnovu objekta, energetsku modernizaciju te unapređenje digitalnog sistema upravljanja kanalizacionom mrežom.

Tokom intenzivnih padavina u kanalizacioni sistem dospevaju velike količine kišnice, koja se meša s otpadnim vodama iz domaćinstava. Kako bi se sprečilo preopterećenje mreže i plavljenje ulica, višak vode potrebno je preusmeriti u Dunav, što bečko postrojenje i omogućava. Planiranim podzemnim rezervoarom kapaciteta oko 100 miliona litara otpadne vode želi da se dodatno smanji ispuštanje mešane vode u reku. U slučaju kvara pumpnog postrojenja rezervoar bi služio i kao privremeni prostor za prihvat otpadnih voda.

Izgradnjom drugog cevovoda ispod Dunava, dugog približno 500 metara, žele da osiguraju dodatnu vezu s postojećim postrojenjem za prečišćavanje otpadnih voda u Simeringu, čime bi se povećala sigurnost odvodnje u slučaju da postojeća veza bude van funkcije ili joj kapacitet bude ograničen.

Bečki kanalizacioni sistem dug je oko 2.500 kilometara i svakodnevno transportuje približno pola milijarde litara otpadne vode za oko dva miliona ljudi, 180.000 objekata i sedam okolnih opština. Njegovim radom upravlja digitalni sistem koji obrađuje podatke sa oko 700 mernih stanica, kao i informacije o padavinama, kako bi se protok vode prilagodio trenutnim uslovima.

Modernizacijom je unapređena i energetska efikasnost postrojenja. Na krovu površine oko 3.000 kvadratnih metara postavljena je solarna elektrana snage 260 kilovata, a grejanje na lož-ulje zamenjeno je toplotnim pumpama. Prema podacima Grada Beča, ova promena trebalo bi da smanji emisije ugljen-dioksida za oko 300 tona godišnje, saopšteno je iz Ureda Grada Beča.