Dijamanti bi mogli da ubrzaju računare: Kinezi u tome vide veliku zaradu

Priliku vide u računarskim čipovima, posebno u materijalima koji bi mogli da omoguće njihovo efikasnije hlađenje, piše Rojters.

Kina proizvodi približno polovinu svih sintetičkih dijamanata na svetu, a čak 80 odsto kineske proizvodnje potiče iz provincije Henan. Međutim, velika proizvodnja i sve oštrija konkurencija oborile su cene dijamanata za nakit, pa proizvođači traže nove izvore prihoda.

Feng Canjun u svojoj fabrici Jiaruifu ima 550 mašina, od kojih svaka košta oko tri miliona juana i teži više od 100 tona. Zahvaljujući toj opremi, od pokretanja poslovanja 2019. godine, desetostruko je povećao godišnju proizvodnju, koja je 2025. dostigla dva miliona karata.

Trenutno je oko 70 odsto njegove proizvodnje namenjeno izradi nakita, ali do 2030. godine planira da više od polovine proizvodnje preusmeri na industrijske dijamante. Jedan od razloga je i veća zarada. Prema Fengovim rečima, bruto profitna marža na dijamantima za nakit iznosi između 30 i 40 odsto, dok kod industrijskih dijamanata dostiže oko 50 odsto.

Dijamanti bi mogli da pomognu u hlađenju čipova

Zahvaljujući svojim svojstvima, sintetički dijamanti mogli bi da imaju važnu ulogu u proizvodnji poluprovodnika, hlađenju računarskih čipova i kvantnoj tehnologiji. Već se koriste za veoma precizno poliranje poluprovodnika, obradu tvrdih metala i keramike u kvantnim uređajima, kao i za odvođenje toplote u naprednim elektronskim sistemima.

Kineski mediji izvestili su da kompanije Huavej (Huawei) i TSMC istražuju mogućnosti njihove primene u hlađenju čipova, dok je Lenovo već predstavio prenosni računar sa rashladnim materijalom napravljenim od dijamanta i bakra. U aprilu su kineski istraživači objavili da su takvi rashladni moduli poboljšali prenos toplote sa čipova za 80 odsto, dok su njihove performanse povećane za deset odsto.

Analitičari smatraju da upravo sposobnost dijamanata da odvode toplotu predstavlja jednu od najvećih kratkoročnih prilika za njihovu industrijsku primenu. Razlog je ubrzani razvoj veštačke inteligencije, koji povećava potrebu za efikasnijim hlađenjem računarskih sistema.

Dijamantski materijali za odvođenje toplote mogli bi da konkurišu nekim materijalima koji se danas koriste, pod uslovom da proizvođači počnu da ih ugrađuju u centre za obradu podataka i čipove za veštačku inteligenciju, navodi Rojters.

Međunarodna agencija za energetiku (IEA) procenjuje da će centri za obradu podataka do kraja decenije trošiti oko 945 teravat-sati električne energije godišnje. To je više nego dvostruko u odnosu na današnju potrošnju i približno odgovara godišnjoj potrošnji električne energije u Japanu.

Za industrijske dijamante zainteresovane su i druge zemlje

Interesovanje za industrijske dijamante raste i izvan Kine. Američka kompanija Intel ulaže u razvoj dijamantskih podloga za proizvodnju čipova, dok kompanija Element Six, koja je deo britanske grupe De Beers, i japanska kompanija Orbray rade na njihovoj proizvodnji u SAD za potrebe elektronske industrije. Rojters je krajem januara izvestio da bi izgradnja fabrike sintetičkih dijamanata u SAD mogla da bude deo japanskog investicionog paketa.

U projektu učestvuje kompanija Element Six, a cilj je povećanje američke proizvodnje i uspostavljanje američko-japanskog lanca snabdevanja koji ne bi zavisio od Kine, naveli su izvori upoznati sa planovima. Japan je, u okviru trgovinskog sporazuma sa SAD, pripremao investicioni paket koji bi obuhvatao vlasnička ulaganja, kredite i garancije za kredite.

Ulaganje u proizvodnju sintetičkih dijamanata deo je širih nastojanja Vašingtona i Tokija da obezbede pristup materijalima važnim za proizvodnju čipova i visokopreciznu industriju. Španija je takođe najavila ulaganje od 753 miliona evra u fabriku kompanije Diamond Foundry, u kojoj će se proizvoditi dijamantske pločice za primenu u čipovima, navodi Rojters.