Rekordne cene dizela u Americi: Tramp povukao potez koji će najviše obradovati Putina

Trenutak u kojem to čini ne bi mogao biti gori za Kijev, niti korisniji za Moskvu, navodi se u analizi CNN-a.

"Gospodin Zelenski mora da uradi jednu stvar: mora da prestane da uništava zalihe dizela u Rusiji", rekao je američki predsednik novinarima u nedelju, misleći na ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. "To nanosi štetu celom svetu.“

Trampov stav je u najmanju ruku nedosledan. Dolazi manje od godinu dana nakon što su izvori potvrdili za CNN da su SAD pojačale razmenu obaveštajnih podataka sa Ukrajinom upravo kako bi mogla da gađa ruska energetska postrojenja – u vreme kada su cene nafte bile niske. Uz to, stiže jedva nedelju dana nakon što je Tramp tvrdio da će cene goriva pasti čim se završi rat sa Iranom, uopšte ne pominjući rat u Ukrajini.

Stručnjaci: Nije problem samo u napadima na rafinerije

Tvrdnja da bi problem skupog goriva nestao onog trenutka kada bi Ukrajina prestala da napada ruske rafinerije, prema ocenama analitičara, jednostavno nije tačna. Endi Lipou iz teksaške konsultantske kuće Lipow Oil Associates procenjuje da je ruska odluka o zabrani izvoza goriva, doneta kao odgovor na ukrajinske napade, sa tržišta uklonila 800.000 barela dizela dnevno. S druge strane, zatvaranje Ormuskog moreuza odnelo je čak 1,2 miliona barela dnevno.

U najgorem slučaju, ovakav istup predstavlja još jednu izdaju Kijeva. Suočena sa kritičnim manjkom protivvazdušne odbrane, Ukrajina poseže za jednom od retkih preostalih karata koje ima u rukama – udarima na rusku ratnu mašineriju i energetske izvore koji je pokreću, i to na samoj ruskoj teritoriji. Izdaja boli tim više jer stiže usred gotovo neprekidnih ruskih udara dronovima i raketama, uoči zime koju Moskva ponovo otvoreno planira da iskoristi kao oružje.

Tramp je u ponedeljak na svojoj društvenoj mreži Truth Social objavio da su se i Rusija i Ukrajina dogovorile o obustavi napada na međusobna energetska postrojenja, iako do takvog dogovora zapravo uopšte nije došlo. Ono što je usledilo kao odgovor iz Kremlja bila je čista lekcija iz izvrtanja istine i izvlačenja maksimalne propagandne koristi.

Kremlj iskoristio Trampa za sopstveni PR

Moskva je prvo zaigrala na jednostavnu taktiku. Kako bi umirio Trampa, portparol Kremlja Dmitrij Peskov nazvao je predlog „veoma dobrom idejom“, dodavši: „U kontaktu smo sa američkom stranom.“ Zatim je ponudio već viđenu fikciju sa ciljem ocrnjivanja Ukrajine: „Mi smo uvek za mirna rešenja.“

Nakon toga usledio je znatno oprezniji manevar: kako nastaviti da prikazuju Ukrajinu kao agresora, a da istovremeno ne pukne fasada prema kojoj napadi na rafinerije zapravo i ne štete toliko Rusiji.

„Iako bi nam takvo primirje omogućilo da potpuno zasitimo domaće tržište... ono je već sada blizu punog zasićenja“, ustvrdio je Peskov. „Problem nije u proizvodnji, nego u obezbeđivanju nesmetanog pristupa tim naftnim derivatima na svetskim tržištima.“ To mu je poslužilo da fokus sa pogođenih rafinerija skrene na nedavni talas ukrajinskih napada na ruske tankere sa naftom, naravno, bez ijedne reči o ruskim udarima na trgovačke brodove i ukrajinske luke.

Na kraju je stigla i glavna poruka Peskova: „Drugi neophodan korak je, naravno, ukidanje sankcija. Tek tada će svet biti odgovarajuće snabdeven ovim naftnim proizvodima.“

Moskva traži skidanje sankcija

U Kremlju verovatno vide priliku. Sjedinjene Države ranije su ove godine već privremeno ukinule deo sankcija Rusiji kada je rat u Iranu zapretio globalnom snabdevanju naftom. No, ovo može biti i ruski pokušaj da izbegnu suprotan ishod. Trampova administracija upravo je ove nedelje uvela sankcije jednoj od najvećih ruskih banaka zbog njenih veza sa Iranom, i to u trenutku dok se u Predstavničkom domu američkog Kongresa približava glasanje o paketu sveobuhvatnih sankcija protiv Rusije, koje je pre svoje smrti u julu sastavio senator Lindzi Grejem.

Za Zelenskog ovo je hladan tuš. Pre tek nešto više od nedelju dana Trampovi spoljnopolitički izaslanici grlili su ga pred kamerama usred Kijeva tokom svoje dugo najavljivane prve posete Ukrajini, budeći nadu u novi zamah diplomatije. No, znakovi upozorenja bili su vidljivi od samog početka. Prvo su otišli u Rusiju, a Tramp je nakon toga telefonom pozvao Putina, dok Zelenskog nije zvao. Uz to, iako je isporuka raketa za sisteme Patriot još na stolu, Tramp je ove nedelje primetio kako za Kijev razmatraju „manje naprednu verziju“.

Čak i ako se po strani ostave Trampove očigledne lične simpatije prema Putinu i činjenične rupe u tvrdnji da je Ukrajina kriva za visoke cene dizela, priča se vraća na središnju dilemu koja prati ovaj sukob od prvog dana: Kako kazniti Rusiju kao globalno ključnog proizvođača nafte, a da pritom ne kazniš samog sebe? I nestaje li svaka odlučnost onog trenutka kada cene goriva počnu da rastu?